У понедељак сиропусни када наша Света Црква прославља светог и праведног Симеона Богопримца, и светог Јакова архиепископа српскога, Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: јереј Милан Стојковић, јереј Александар Ђорђевић и ђакон Саша Павловић.
Чтецирали су Милош Вељковић, Петар Недељковић, Никола Марковић, док су за певницом били оци храма Светога Саве са верним народом.
По прочитаном Јеванђељу надахнутом беседом се обратио верном народу Митрополит Јован који је истакао речи Апостола Павла, које су прочитане у данашњем Апостолу:
„Апостол Павле каже: „Ја Павле, молим вас ради кротости и благости Христове, ја који сам понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам отсутан“. Браћо и сестре, хришћанин, када упореди себе са кротким Господом нашим Исусом Христом, он тек тада види да није довољно кротак. Али када упореди, ми често упоређујемо себе са самим собом, а не упоређујемо са неким који је много-много вишљи од нас. И такође када упоредимо себе са Господом Христом, као благим Богом, опет види човек да није довољно кротак, да није довољно благ, браћо и сестре. Зато Апостол Павле који је неизмерно кротак, који је неизмерно благ, али се он не позива ни на своју кротост, ни на своју благост, што ми желимо некако стално истичемо себе, да ја поседујем ову врлину, ону врлину, али он се не позива на своју кротост и благост, већ на Христа кротког. На Христову, боље речено, кротост и на Христову благост. Зато он и позива хришћане на Јеванђелски живот и моли их кротошћу и благошћу Христовом, јер ако ико у свету, браћо и сестре, заслужује човекову љубав, то је кротки и благи Господ наш Исус Христос. А шта Христос од нас тражи, браћо и сестре, кад је у питању, например, љубав? Он тражи, браћу и сестре, да на његово Богољубље одговоримо ми нашим човекољубљем, јер Бог је љубав, а љубав све воли подједнако. И праведнике, и грешнике, зато се зове љубав. Љубав не прави разлике, овога ћу да волим, овога нећу да волим, него воли све подједнако, али љубављу Христовом. И ако наша љубав, или боље речено ако нашу љубав не меримо и не проверавамо љубав љубављу, наша је љубав, браћо и сестре, усуђујем се рећи, назови љубав. Јер таква наша љубав није жртвена љубав, а Христова љубав, коју Он љуби све подједнако, као што рекох, она се жртвује. И Христос се жртвовао не само за једног човека, или за овога, или за онога, или за један народ и други народ, него за цео род људски браћо и сестре. И Господ је, браћо и сестре, кад је питању кротост и благост, Господ је, на пример, могао се јавити у свету, како да кажем, у неком заслепљујућем сјају. Могао је да се роди у највећим палатама онога времена, али Он је изабрао није палату, није сјај, него кротост и смирење, није палату, него изабрао јасле. Јасле, браћо и сестре. На начин, како бих рекао, најпријатнији за нас, да би ми могли као људи да схватимо, јер ми у суштини не можемо познати Бога, потпуној суштини. Али нама се Бог открива онолико, колико ми верујемо у Бога. И зато, каква нам је вера, такав нам је живот. Имамо ли вере у себе, имаћемо и Бога у себи. Немамо ли вере у себе, немамо ни Бога у себе, јер, често понављам, ми вером усељавамо Бога у себе. И зато, браћо и сестре, Христос дошао је да нас привуче Богу, не да нас уплаши, да ли својим сјајем. А сетимо се, какво је лице његово било, на гори Тавору, на Преображењу. Попадали су од те светлости, он није дошоо да нас уплаши Његовим величанством, него је кротко, благо, он води људе, приводећи их управо себи, смирењем. Зато, дошао је не као судија, он је дошао, браћу и сестре, као Спасидтељ. Да, доћи ће он и као судија, али онда, када буде последњи дан овога света и овога времена. Дакле, браћо и сестре, дошао је Господ као спаситељ, а где је Спаситељ, тамо је спасење. Дошао је Он као лекар, а не као истребитељ. Дошао је да лечи нас, да лечи наше душе, да лечи наша тела, наше мисли, наше речи, да лечи наша зла дела, браћо и сестре. Зато је и Он и кротак и благ. Кроз своју чудесну кротос и благост, он, уствари, Господ наш Исус Христос, уводи душе људске у такав мир, мир, браћо и сестре, у такву радост, у такво блаженство, какво роду људскоме нико није ни дао, ни ти може дати. А то даје само кротки и благи Господ наш Исус Христос. Зато се Он једини могао обратити роду људском са позивом, ходите сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. И Господ каже, узмите јарам мој на себе и научете се од мене, јер сам ја кротак и смирен у срцу и наћи ћете покој, наћи ћете смирај души својој. Браћо и сестре, шта је јарам Христов? А то је његова љуба, то је његова наука, то су његове заповести, али његов је јарам благ. Али ако ми не узмемо јарам Христов и не носимо га достојанствено како човек треба и достојанствено да живи, онда ће нам онај нечастиви наметнути онај свој јара. Е, онда кад нас он уклопи у тај његов јара, он са нама влада, руководи, води нас лево, десно, води нас тамо где ми нећемо да идемо, браћу и сестре. Или човек пада по свој сопствени јарам, а које је наш сопствени јарам? Најчешће наши греси, наша злоба, наша пакост, наша мржња. Дакле, браћо и сестре, зато је он рекао благо кроткима јер ће бити помиловани. Онај који се смири пред Богом, он ће се смирити и пред човеком. И обрнуто, браћо и сестре. Али ми опет кажемо, ја ћу се пред Богом лакше смирити, није се лакше пред Богом, него пред другима. Е, ту си у обмани. Све док о себи мислиш високо док мислиш да ти требаш друге да научиш, све друге да научиш, а то значи да ниси научио себе, него баш управо из тог незнања о себе, ти на такав начин показујеш усвари ко си, шта си. Ми не треба толико речима да учимо друге, а не можемо и речима да учимо друге ако нисмо себе научили. Онако како кажу свети оци, научи себе, па ћеш научити другога.
Исправи себе, па ћеш моћи да исправиш другога. А некако у тој људској природи, у нашој гордости, сујети, у наше греху, стало мислимо ја сам Богом дан да учим друге, али зато нећу да примим никаку науку од другога. Никакав савет нећу да примим, јер сматрам себе сасвим паметним. Дакле, браћо и сестре, ова реч када Господ каже благо кроткима јер ће бити помиловани, дивна је реченица и она апостола Павла који каже, ако је ко уверен у себе да је Христов, нека опет помисли у себе да као што је он Христов, тако смо и ми Христови. Видите колико нам значи кад читамо Свето Писмо, кад читамо Нови Завет, посланице, Јеванђеља, посланице, браћо и сестре, и кад читамо, ми ћемо себе ту највише пронаћи и ту Јеванђеље наше огледало. Ако није Јеванђеље наше огледало, онда ћемо се огледати у нечему другом. А има ли боље огледала од Јеванђеља, браћо и сестре? У њему Јеванђељу можемо да нађемо све одговоре које нас муче у животу, све муке и све патње, али и све радости, браћо и сестре. Све то можемо да нађемо у Јеванђељу ако Јеванђеље читамо са вером и са побожношћу и ако тражимо да нам се Јеванђеље протумачи. А једини тумач светог Јеванђеља је Црква, браћо и сестре. То је мерило, објављено самим господом нашим Исусом Христом, јер он је рекао, не судите по спољашности, него праведан суд судите. Е, праведан суд. Да ли је мој твој суд праведан, браћо и сестре? Верујте ми, суд људски је варљив. Сад о некоме судим овако, сутра о њему судим другачије. А једино је, браћо и сестре, суд Божи праведан. Зашто? Па зато што је Бог срце зналац, зато што Бог познаје боље нас него што ми познајемо себе, браћо и сестре.
А ми често опет мислимо, не ја себе најбоље познајем. А нико не зна шта је у човеку, осим духа Божијега који је у њему. Зато, браћо и сестре, послушајмо савет св. апостола Павла и учимо се еванђелским врлинама. Ако овладамо овим двема врлинама кротошћу и благошћу, лако ћемо овладати и свим другим хришћанским врлинама. Кротост, па то је смиреност, смиреност. Зашто кажемо ми, онај је човек кротак као јагње. Не зато што, јер је јагње заиста кротко, јагње неће да уједе, а Бог да ми човек човека уједа. И то, уједа га тако, да се тај ујед тако позледи и тако направи огромно већу рану. Али, кад човек понавља себе и вама, има кротости у себе, или се потруди, или се моли Богу да му Бог даје и кротости, и љубави, и смирења, добиће. Али, ако тражимо од Бога све оно што је, ако знамо да тражимо на прави начин, то јесте, дали знамо да се молимо на прави начин. Молитва је, браће и сестре, наука. Ја још увек нисам научио да се молим како треба. Ја нисам, али се молим Богу, да ме Бог научи онако, молим се као што су и апостоли молили Христа, па каже: „Господе, научи нас да се молимо“. Па ето, видите и код апостола смирење, браће и сестре. Они моле, они гледају шта је Христос, и да је Васкрсавао мртве, и друга чуда чинио, али опет су видели да се не умеју добро да се моле. Е, зато Господ се и повлачи у пустињи тамо, па се моли. Зато Господ, кад је год хтео да учини неко велико чудо, да Васкрсе мртве, да оздрави болеснике, шта је чинио? Помолио се Отцу Свом Небеском. Зато и ми, ако се не молимо укротости и смирењу, неће нам Господ примити молитве, али Господ је рекох љубав, Он нас воли, и овакви какви смо.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Високопреосвећени Митрополит је причестио верни народ и поделио иконице као благослов и молитвено сећање.
јереј Александар Ђорђевић
