У другу недељу васкршњег поста, коју наша Света Православна Црква обележава молитвеним сећањем на Светог Григорија Паламу, архиепископа солунског и чудотворца, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију Светог Василија Великог у храму Светог великомученика Димитрија у насељу Сушица у Крагујевцу.
Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке богословије, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко стефановић, протонамесник Александар Сенић, јереј Урош Костић, протођакон Иван Гашић и ђакон Саша Павловић.
За певницом су појали ученици крагујевачке богословије са њиховим професором.
После прочитаних јеванђелских зачала високопреосвећени владика Јован се беседом обратио верном народу рекавши:
„У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже Бог, браћо и сестре.
Данас смо чули једно предивно и веома поучно Еванђеље, како је Господ својом моћи, својом силом, божанском силом, браћо и сестре, исцелио, односно, узео човека који заиста је боловао од немоћи своје. Био је непокретан, али све оно што је слабо код људи, код Бога је јако. И он је завапио Господу, да га Господ исцели. А Господ, као што рече данашње Еванђеље, видевши веру његову, рече, каже, узми одар свој, синко, опраштају ти се греси твоји, и иди дому своме. Шта је био узрок болести овога човека? Грех, браћо и сестре. А грех толико зна да унакази човекову моћ, човекову снагу. Грех толико зна, браћо и сестре, да изобличи лик човеков. И кад је Господ исцелио овога, онда су они који су против Бога говорили, зашто то тако чинимо? А Господ каже, шта је лакше, рећи: узми одар свој, узми кревет свој, иди дому или ово друго. И Господ њима разрешава тај њихов проблем, каже, Син Човечији може и да каже и једно и друго. Дакле, у овом данашњем Еванђељу и исцељењу овог великог, овог болесника, да видимо, браћо и сестре, да је била у питању његова вера. И ми данас славимо једног великог учитеља, великог светитеља Цркве Божије, кога управо данас прослављамо у ову другу недељу Васкршњега поста, а то је светог Григорија Паламу. Он је био заиста велики богослов, био је, браћо и сестре, велики светитељ, био је светогорски монах, а био је и архиепископ Солуна. Свети Григорије Палама је један од највећих, понављам, један од највећих учитеља Цркве Христове, са правом изравнат са светим апостолима. Зато се он и на неким местима назива, браћо и сестре, равноапостол. Био је велики учитељ, био је умни бранитељ вере и бранитељ православног учења. Једно његово виђење, браћо и сестре, остало је записано у његовом житију од стране патријарха, ондашњег цариградског, и у том житију наиме се каже, на Сабору који је, каже, сазван био поводом немира, сазваних немира и расправа по питањима вере. А доминантна, каже, тема тог Сабора била је да ли је и како је било могуће виђење божанске светлости. Да ли је то могуће видети божанску светлост, односно, да ли људи у свом молитвеном подвигу могу видети какву светлост, какву, онакву равну, како су видела она тројица апостола, Петар и Јаков, на Гори Тавору, када се Господ преобразио. Дакле, оци Сабора, каже се даље у житијима, да су тражили светог Григорија, да он својом богомудром ученошћу помогне да се разреше ти проблеми, па су питали, где се, каже, налази сада Григорије. А они су им одговорили, не тражите га, не тражите га. Он је, каже, пред Господом, он клечи и моли се пред Њим за победу истине, за победу православља. И позвали су, каже, светог Григорија на тај Сабор, да им он каже управо о могућности тог тајанственог виђења, а он, богомудри, он је богословски систематично изложио и оправдао могућност тог нарочитог духовног искуства, браћо и сестре, искуства Цркве. Са њим су, каже, у том виђењу били сагласни сви оци и учитељи Цркве, и свети Василије Велики, и свети Григорије Богослов, и свети Григорије Ниски, и свети Јован Златоусти. И зато је с правом свети Григорије назван онај, каже, који је унапредио, продубио велико и дивно учење светих отаца о великим и светим тајнама. Нарочито је, браћо и сестре, свети Григорије остао познат као проповедник вечне и непролазне светлости Божије, оне светлости за којом је он још у својим младим годинама вапио, и Господ га је заиста удостојио да види ту светлост. И каже се даље, док се молио у тој светогорској пустињи, јавио му се свети Јован Богослов, такође велики учитељ Цркве, браћо и сестре, и питао је Григорија. Каже: Григорије, зашто се ти тако молиш, као што се нико други није молио? Питао га свети Јован Богослов. А како се то молио и зашто се молио свети Григорије, браћо и сестре? Чувена она његова кратка, али садржајна молитва. Он се молио и његова је молитва била: Господе, просветли моју таму. То је била молитва светога Григорија, браћо и сестре. Е тада је свети Григорије казао управо светом Јовану Богослову. И он га питао, каже, светитељу Божији, апостоле, учениче, има ли, каже, веће потребе за човека који је земно биће, човека који је од тела и душе, има ли веће потребе за човека у тами и незнању, него да га просветли својом светлошћу, вечном Божијом светлошћу. Е онда му је свети Јован, каже, даље у житијима, врло је поучно његово житије, браћо и сестре, узмите ту па га прочитајте. Онда му је рекао свети Јован Богослов, каже: Григорије, поручила ти је Мајка Божија, да ће те Син њен, Јединородни, Спаситељ света, удостојити те управо божанске светлости. И он се, браћо и сестре, заиста испунио те божанске светлости и остао као проповедник и сведок те божанске светлости. Тако, на пример, каже се, док је свети Григорије ноћ проводио на молитви у једном манастирском пиргу, звонику, како бисмо ми данас рекли, отворила су му се небеса и обасјала га та светлост. И он је, каже, у једном тренутку видео, браћо и сестре, у том виђењу, видео је управо ту божанску светлост, каже, у којој је сабрана сва Васиона. Пазите, браћо и сестре, у којој је сабрана, каже, сва Васиона, односно, сабрано је свеукупно божанско творење. Збуњен овим виђењем, и ђак светог Григорија питао је, каже, свети оче, како је могуће да смртни човек у једном зраку светлости види, каже, сабрану сву Васиону? Питао га човек, а свети Григорије је казао: чедо моје, они који су Божији људи, који приме ту божанску светлост, они не гледају, каже, свет својим људским пролазним очима, него им Бог позајмљује своје очи. Пазите, Бог им, каже, позајмљује своје очи, и заиста, браћо и сестре, као што је и сва Васиона у односу на Бога мала, јер је Бог несместив, он је већи од сваке Васионе, и као што је, каже свети Григорије, као што је, каже, шака песка у руци човековој, на човековом длану, тако, каже, и за оне који су примили ту благодат и ту божанску светлост, сва, каже, Васиона постаје толико мала, јер су они по благодати много више него свеукупна Васиона. Боже мој, како је дивно. А то све говори, браћо и сестре, ако ми у своме срцу сместимо Бога, ми смо све сместили, целу Васиону. Управо понављам тог несместивог Бога. Бога, кога не може да смести ни небо, ни земља. Дакле, браћо и сестре, ето дакле, зашто се свети Григорије молио оном молитвом: Господе, просвети таму моју. И добро је да се и ми, браћо и сестре, молимо свакодневно, кад год можемо, кад год се сетимо Њега и да поновимо управо те његове речи, да стално говоримо: Господе, просвети моју таму. И заиста, браћо и сестре, ако човека не просвети светлост Христова, он је у највећој тами. Христова светлост, каже се у Еванђељу, просвећује свакога човека који долази на свет. Али ето, чули смо мало пре у Еванђељу, како грех зна да изобличи човека и његово тело, и његову душу. Али, браћо и сестре, зато, уистину, Свети Григорије је у праву, у праву, браћо и сестре, да ништа није важније за човека овде на земљи него да га Бог просвети. А Бог ће свакога од нас просветити, ако имамо веру, ако живимо по тој вери, и Бог ће нас и просветлити, и Бог ће нас осветлити, браћо и сестре, и онда ће сваком човеку показати прави пут, којим човек треба да хода овде на земљи, и просветиће му ум, браћо и сестре, да заповести Божије постану човеку, како бих рекао, његова светлост и то као светлост човековим ногама, да право ходи, да не лута, да не храмље, што би рекао наш народ. И зато, браћо и сестре, тако је Господ просветљивао свакога оног човека који жуди за Богом, који жуди за светлошћу Божијом. Зато је важно да знамо, браћо и сестре, своју православну веру, јер нам она открива, у ствари, шта је исправан живот. Зато ми вером ходимо, како каже апостол Павле, а не знањем. И зато још, браћо и сестре, ми вером усељавамо Бога у себе. Али зато морамо да чувамо своју православну веру, и морамо, браћо и сестре, бити обазриви на злонамерне и погрешне идеологије, чији су плодови потпуна супротност исправном животу и православљу у целини. И данас се појављују неки лажни учитељи, и данас људи поједини сматрају да су они Христос, и данас има оних који хоће да помуте веру православну, говорећи да није вера она која нам је Црквом дата, која нам је дата светим Еванђељем, која нам је дата светим оцима, него човек када је залутао у тами, он заиста хоће за таму да каже да је светлост, а не може. То једино можемо само показати и доказати вером у светлост Божију.
Зато, браћо и сестре, данас, када прослављамо овог великог угодника Божијега, рекох великог учитеља, да га замолимо да се он Богу моли за нас, да нас заиста просветли, да не тумарамо, знате ту реч нашу, да не тумарамо у овом животу, него да будемо у светлости Божијој, јер онај који је у светлости Божијој, он је заиста у Богу и он је са Богом. И зато, браћо и сестре, без вере ми тонемо, без вере тонемо, а без истине лутамо. Ми немамо шта да лутамо, ми крштени православни, немамо шта да лутамо. Само треба да се повинујемо, само треба да се молимо, браћо и сестре, да нас Господ просветли, да разумемо, да разликујемо шта је добро, а шта је зло. Да нам Господ помогне, браћо и сестре, да схватимо да зло не треба да чинимо никоме, а кад тако схватимо да не чинимо никоме зло, неће ни нама зло други чинити, јако ће и чинити заједно време, па ће видети да ништа од тога није. Зато нека нам Господ молитвама рекох св. Григорија помогне да се ми, браћо и сестре, баш управо налазећи се у овом светом периоду Васкршњега поста, да се просветлимо постом и молитвом, да се просветлимо милосрђем и добрим делима. Да, браћо и сестре, постећи, схватимо да постом чистимо и душу и тело, а кад очистимо и душу и тело, е, онда ће нас обасјати светлост Божија и никаква тама овога света не може нас обузети.
Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На крају Свете литургије светој Тајни причешћа је приступио многобројни верни народ, а након тога, у порти храма, уприличено пригодно послужење.
ђакон Саша Павловић
