У суботу, 2. маја 2026. године када наша Света Црква прославља Свету Матрону Московску, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог у Грчцу.
Митрополиту су саслуживали: архимандрит Петар(Драгојловић), протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протонамесник Далибор Зарић, јереј Милош Јелић, протођакон Иван Гашић и ђакон Ђорђе Одавић.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Митрополит се обратио окупљеном народу речима:
"У име Оца и Сина и Светога Духа.
Христос Васкрсе, браћо и сестре!
Одељак из Јовановог Јеванђеља који смо сада овде чули говори нам о љубави. И зато Христос говори својим ученицима: „Ово вам заповедам: да љубите један другога. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас.“ И додаје Христос и каже: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио; а како нисте од света, него вас ја изабрах из света, зато вас мрзи свет.“ Заиста, браћо и сестре, насупрот љубави стоји мржња. Свет који у злу лежи, како каже Јеванђеље, неће Бога, а то значи да неће љубав. Хоће човек љубав, али на свој начин, да схвати да је љубав само оно што он мисли да је љубав, а то није тако. Јер љубав је жртва. И зато, ако читамо свето Јеванђеље, видећемо да цело Свето Писмо, браћо и сестре, говори нам о љубави Божјој, о љубави Божјој према човеку, са једне стране, а са друге стране, како би човек требало да одговори својом човечанском љубављу на љубав Божју. А љубав Божја је, браћо и сестре, толико велика да она надомешћује све друге љубави. Човек ће данас да измишља љубав, али таква измишљена љубав врло често прелази у мржњу, а тога смо ми сведоци, такорећи, свакога дана. Браћо и сестре, када кажем да љубав Божја надомешћује сваку другу љубав, онда треба да знамо да је потребно веровати у Бога и веровати у љубав Божју. Ако наша љубав не вуче корене из божанске љубави, наша је љубав од нас до смрти. Зато је потребно веровати у Бога, веровати у љубав, а љубав Божја је она која све воли подједнако.
И, наравно, неопходно је не само, браћо и сестре, да говоримо о љубави. Није довољно просто знати за љубав, говорити о љубави Божјој према нама, већ и осетити божанску љубав. Осетити божанску љубав, браћо и сестре, осетити његову љубав, зашто? Зато што је Бог оваплоћена љубав. И онај који је спознао љубав, спознао је и Бога. Ко је отуђен од љубави, он је отуђен од Бога. Прво треба да сазнамо, када улазимо у Цркву, да имамо то сазнање да нас Бог воли. То је оно – да нас Бог воли, баш овакве какви јесмо, и грешне и праведне, и ружне и лепе, што би рекао наш народ. Да нас Бог воли. И то сазнање да нас Бог воли треба да нас укрепи и да нас јача, како бисмо и ми требало да узвратимо Богу на Његову љубав. А то ћемо доживети једино, браћо и сестре, у сусрету са Богом. Човек данашњице, нажалост, више тежи сусрету са било ким другим, поготово са онима од којих има користи, а не са Богом. А то је лаж. Човек је тек онда човек, у ствари, када је љубав. Јер шта је човек, браћо и сестре? Човек је, како нас учи Јеванђеље и Свето писмо, слика Божја. И ако је Бог љубав, онда би и човек требало да буде љубав, јер је слика Божја. А рекох, Бог подједнако воли свакога човека. Јесмо ли ми спремни да свакога волимо подједнако? Волимо онога који нас воли и онога од кога имамо користи. Дакле, браћо и сестре, духовна љубав је толико силна да она никада не уступа ничему што је у овоме свету, већ увек гледа душом онога кога воли. Зато човек, када има љубав, све невоље које има у животу подноси. Говоримо, опет, о љубави према Богу, али не можемо да одвојимо љубав према Богу од љубави према ближњему. Тај човек који има ту искрену, истиниту божанску љубав, све невоље, све пакости, све злобе, све мржње које су уперене против њега, за њега су ништавне. И он осећа – зашто? Зато што је љубав. А онај који има љубав, он заборавља на зло и труди се не само да не учини зло другоме, него да и не помисли зло другоме. Јер човек не може да учини зло другоме, а да претходно није учинио зло самоме себи.
Дакле, знак те истинске јеванђелске љубави према људима јесте, како кажу свети оци, да се веселимо са онима који се веселе у Господу, који се радују у Господу. Зато апостол Павле каже: „Радујте се у Господу и опет велим: радујте се.“ Нема праве радости без божанске радости. Али кад све то пренесемо – и љубав и радост Божју – на свој, телесни начин, то се тада гаси и нестаје. Треба да се радујемо када људи напредују ка своме спасењу, а не да се радујемо када видимо како други пропада или чини зло. И исто тако треба да тугујемо када видимо да се људи спотичу и падају, да их сажаљевамо, али пре свега да се молимо за те људе. Да, да се молимо, јер такав човек је духовно болестан. За њих се треба молити. То је наша велика дужност и обавеза, браћо и сестре, да се молимо једни за друге. Како каже апостол: „Молите се једни за друге.“ Дакле, таква љубав, кад саосећамо са другима, заиста је увек дирљива. Таква љубав је саосећајна, жалостива, а у исто време и милостива. Љубављу се постиже не само тајна благодати и бесмртност душе, него се љубављу постиже свако добро. Али зато сваки од нас треба да уради колико може, а не да каже: „Не могу више.“ Чим кажеш да не можеш, значи да нећеш. Чим кажеш да не можеш да волиш другога због овога или онога, то је љубав телесна, пролазна.
Ми можемо онолико колико хоћемо, јер је мера свега љубав. Данас, нажалост, многи стављају љубав тамо где је страст, где је пожуда, и то називају љубављу. А кад им неко дирне у ту страст, одмах им тај постаје непријатељ. Али тај човек није непријатељ – ти си непријатељ створио у себи. Зашто? Зато што је лакше осуђивати другога него себе. Таква љубав није права љубав. Љубав је тамо где је Бог. Тамо где је Бог, тамо је љубав. Љубав се рађа из молитве и расте молитвом. И љубав Христова је већа од сваке друге љубави. Човек који није испуњен љубављу Божјом, он је сиромашан човек, он је празан. А мисли да је његова љубав једина права. То је заблуда. Љубав је већа од свакога знања овога света, јер даје души небеска блага. Када човек поседује то небеско благо, онда има и све друго. Таква љубав претвара се у блаженство, у оно што никакво овоземаљско знање не може дати. Наука Јеванђеља Христовог је да нема љубави према човеку без љубави према Богу. Само љубав према Богу даје силу да волимо другога. Човек данас каже да ће волети онога од кога има користи, али то није љубав. Ко се дотакао љубави, дотакао се Бога, а ко се одрекао љубави, одрекао се Бога. Љубав Божја је толико велика да не гледа ко је ко. Зато је љубав бесмртна и вечна. Велики људи су они који имају велику љубав. Ко је скучен у љубави, скучен је у свему. Његово срце је хладно и окамењено. Човек, када узда себе у нешто што није у Богу, то га води у зло. Зато је љубав већа од свега, јер све што је Бог учинио за нас, учинио је из љубави. И љубав је побеђивала и оне који су га мрзели и распели. Са крста је рекао: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Али човек пада јер мисли да је све што ради исправно, а да други греше.
Најгоре је када љубав замени мржња. Тада се човек храни мржњом. И на таквог човека односе се речи: „Изгониће вас и убијаће вас, мислећи да Богу службу чине.“ Само љубав може зло претворити у добро. Зато да се уздамо у Бога, да чинимо добро и да верујемо да ће добро победити. Јер добра нема без Бога. Апостол Павле каже: „Добро чините да вам се не досади.“ А ми често чинимо добро само онима од којих имамо корист. Људска мера није мерило – Божја мера јесте. Зато треба да се трудимо да нас Бог суди, а не да ми судимо другима. Човек напада друге јер се боји да не буде разобличен. Али за нас хришћане то не сме бити пут. Наш пут је вера у Бога, љубав према Богу и ближњима, нада у спасење и смирење. Гордост је узрок свакога греха, а љубав побеђује све. Нека нам Бог да да љубав победи у нама, да имамо љубав према другима и да је делима показујемо. Јер човек што сеје, то ће и жњети. Сећам се једног великог епископа који ми је једном рекао, када сам мислио да сам у праву: „Опрости, брате, али мислим да грешиш.“ Требало је да прође много година да видим да је он био у праву. Све дође на своје место, а ми да гледамо да дођемо на место спасења и у Царство Небеско. Амин."
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави.
