Има један рођендан који је веома значајан за спасење рода људског. То је Духовдан – рођендан Цркве Христове, који се слави у педесети дан по Васкрсењу Христовом (отуда Педесетница). На тај дан, Дух Свети је сишао на апостоле у облику огњених језика, дајући им моћ да говоре на свим језицима света и да их разумеју сви људи. Црква је непрекидни Духовдан, Дух Свети је стално у њој као бескрајна животворна сила. И он непрекидно силази кроз сваку Свету Тајну, кроз сваку свету врлину, кроз свако Богослужење, кроз свако „Господе помилуј“, кроз сваки христочежњиви уздах.
На сам дан празника Силаска Светог Духа на апостоле у недељу 31. маја 2026. године, свештенство и верни народ дочекали су Високопреосвећеног Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског Господина Јована испред владичанског двора и у литији су ушли у храм, где је служена Света Архијерејска Литургија, у којој је Високопреосвећени митрополит Јован у својим архипастирским молитвама, призвао благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на верни народ.
После прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени митрополит је рекао:
“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, ево нам данас великог и светог празника, дивног догађаја којим се употпуњује Господњи домострој, којим се употпуњује план Божији о целокупној творевини. И зато се у овом празнику Свете Педесетнице, или Духова, како га ми још називамо, сви празници на неки начин врхуне. Данас празнујемо силазак Светога Духа на свете апостоле, али у исто време и на целокупну Цркву Божију и на сву творевину Божију. Ми данас, браћо и сестре, празнујемо силазак Светога и Животворнога Духа, Утешитеља, кога је Господ после свога Вазнесења послао на своје ученике и апостоле, а преко њих и на сав род људски. То је празник кроз који најбоље можемо разумети и све остале празнике. Зашто? Зато што је на данашњи дан Дух Свети, као што рекох, сишао на апостоле, умудрио их и оснажио; и не само апостоле, него је просветио и умудрио целокупни род људски. Дакле, ово је велики и свети празник, а празници су нам, браћо и сестре, дати зато да човек, како рече један свети отац, предахне: да предахне од онога обичног и свакодневног, да се погрузи у молитву и, сећајући се великих дела Божијих, прибере и задобије снагу за даљи пут, за даљи живот, за даље жртве и за даље уздизање. То све Дух Свети чини у нама. И данашњи празник пружа мисли које освежавају, подижу дух и крепе човека.
На данашњи дан једна мала група људи из далеке Палестине добила је надахнуће одозго да пође у свет и објави нове, спасоносне истине. Пред тај свет изишли су апостоли и објавили Спаситељеву благовест: да оно што људи траже у ствари није далеко од њих; да сваки човек у себи носи благо кога често није ни свестан. А које је то благо? Благо синовства. То је благо да нас је Бог усинио, браћо и сестре; благо синовства и благо доброте, са којим се ништа на овоме свету не може мерити. Ако човек то благо у себи и у људима око себе нађе, ништа се са тим добром и тим благом не може упоредити. Задобити Бога, задобити Духа Светога, то је, браћо и сестре, оно првенствено што треба да чинимо у животу: да задобијемо Духа Светога, да нас Дух Свети води и руководи, да нас Дух Свети теши у свим приликама и неприликама. Заиста, Дух Свети је тај који надахњује; он је надахњивао апостоле, надахњивао је све наше претке, надахњује и данас, и надахњиваће све до Другог доласка Господа нашега Исуса Христа. Зато се са тим даром ништа не може упоредити на овој земљи. Имати Бога у себи – то значи имати сва блага овога света; а када имаш Бога у себи, имаш и Царство небеско у себи. Имаш Христа у себи. Дакле, браћо и сестре, апостоли су објавили да је сва несрећа често у томе што људи заузимају погрешан став у своме животу: што слуте, проналазе и виде један у другоме оно што је рђаво и лоше, а не виде оно што је добро; што траже оно што храни мржњу – а тога смо сведоци и у овом времену – што храни мржњу и убија дух, а не оно што подиже дух и што рађа љубав и радост.
И ми данас, браћо и сестре, живимо у једном времену неразумевања, у времену пометених језика, у времену борбе да се влада језиком и да се ствара језик. Зато смо, као што смо чули у данашњем прочитаном Апостолу, позвани да разумемо шта значи када Бог силази и када се људски језици или помешани језици поново исцељују благодаћу. Уместо да људи буду благодарни што примају Духа Светога, они често почињу да живе у гордости, као што су некада људи почели да зидају Вавилонску кулу, мислећи да ће тако достићи небо, да ће доћи до Бога, да ће Бога спустити на земљу, а човека попети на небо. И шта је Господ учинио када су они ту кулу градили? Помео им је језике, и они више нису могли да се разумеју. А језик нам је дат да се споразумевамо, да разговарамо, да кажемо да верујемо у Бога, да кажемо да волимо Бога, али и да у исто време кажемо и покажемо да волимо ближњега свога.
Ми смо, међутим, сведоци употребе језика не да би он био спона међу људима, не да би премошћавао разлике међу људима, не да би лечио људе и да бисмо кроз језик једни другима били лек, него често језиком ломимо све пред собом. Зато је наш дивни српски народ рекао: „Језик нема костију, а све кости поломи.” Ништа тако не може да посече другога човека као што може да га посече реч, односно језик. И зато ће апостол Павле рећи: онај који мисли да је побожан, а не обуздава језика свога, његова је побожност лажна. Јер наша реч је наша и ми смо власници своје речи све док је не изговоримо; а када је изговоримо, више нисмо господари те речи. Она одлази, што би се рекло, у ехо, и онда сваки човек тумачи ту реч на свој начин. Зато се људи и не споразумевају, браћо и сестре. Но, језици постоје као дар Божији; појмови постоје, дефиниције постоје, да бисмо се једни другима приближили. А то, опет, говори да језиком можемо приближити другога себи, али исто тако језиком можемо удаљити другога од себе, или себе удаљити од другога. Као што је на данашњи дан Педесетнице Дух Свети сишао на апостоле и учинио да они говоре различитим језицима, тако и данас Дух Свети силази на ово свето место у коме се налазимо. Силази Дух Свети на светој Литургији, браћо и сестре, и Дух Свети претвара оно што је природно у натприродно. Дух Свети претвара хлеб који приносимо и вино у истинито Тело Христово и истиниту Крв Христову. Дакле, браћо и сестре, Дух Свети нам помаже да свезом љубави и даром Духа Светога једни друге разумемо. Једни друге можемо разумети једино у божанској љубави. Ако нема у нама божанске љубави, наш ће језик, што би рекао наш народ, да лапара; заиста, браћо и сестре, чак и када говоримо истим матерњим језиком, ако међу нама нема љубави и ако љубав не влада у нашим односима, ми често једни друге не можемо да разумемо, као да говоримо различитим језицима.
Али када имамо љубав Божију у себи, када имамо Духа Божијега у себи, онда, и ако говоримо различитим језицима и не знамо да одговоримо на језику којим нам други говори, ми ћемо у љубави Божијој разумети шта је тај човек хтео да каже; разумећемо да нам говори о љубави, браћо и сестре. Дакле, чак и људи који говоре различитим језицима, свезом те божанске љубави у Духу Светоме, отвореног срца, могу да разумеју једни друге као да су браћа и сестре. Зато, браћо и сестре, чувајмо језик свој – и овај језик у нашим устима, али чувајмо и језик као обележје свога народа. Данас смо много потиснули своје речи, замењујући их неким страним речима. Немам ништа против да човек и на тај начин нешто научи и да се уздиже, али заборавити свој језик, а прихватити туђе, значи да нестајеш. Зато је свети Симеон Мироточиви говорио: све човеку, Србину, можеш одузети, али ако му не одузмеш језик, ништа му ниси одузео; а ако му одузмеш језик, све си му одузео. Дакле, браћо и сестре, зато ми треба да се молимо данас и увек Богу, Духу Светоме, да се благодат Духа Светога умножава у свима нама, да се умножава у Цркви и у целом свету. И зато, када је на данашњи дан Дух Свети сишао на апостоле и на творевину Божију, данас је и празник рођења Цркве Христове.
Данас је рођендан Цркве, браћо и сестре. Зато, када данас будете плели ове венце од зеленила, уплетите, драги моји, у њих молитву за добро целокупног рода људског, за добро рода нашега, браћо и сестре; да нам Бог помогне да не гледамо у другом оно што је зло, него оно што је добро, да се радујемо томе добру, да би нам добро и било. Зато апостол Павле каже: „Добро чините да вам се не досади.” Добро никада не може бити зло, а зло никада не може бити добро, браћо и сестре. Зато, ако човек не шири добро, ако не шири љубав, ако не шири мир, значи да у њему нема ни љубави, ни мира, ни добра, браћо и сестре. Човек најчешће види оно што жели и чује оно што жели. Ако желимо да видимо добро у другоме, наћи ћемо га, па макар тај човек био не знам какав грешник или злочинац – ми ћемо у њему наћи и нешто добро. Јер човек није само добро и није само зло, него носи у себи и једно и друго; а шта тебе и мене интересује, то ми налазимо у другоме. Зато, ако ништа добро не можемо да учинимо, из не знам којих разлога, барем, браћо и сестре, пожелимо другоме добро.
Пожелимо добро, а онда ће Бог тој нашој жељи додати Духа Светога, који ће нас водити, који ће нас руководити и који ће нас упућивати на сваку истину.
Бог вас благословио и срећан празник.”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Протојереј Срећко Зечевић
