У попразништву Успења Пресвете Богородице у понедељак 31. августа 2026.године, када прослављамо Свете мученике Флора и Лавра, Преподобног Јована Рилског и Чудотворну икону Пресвете Богородице- Свецарице, Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, Архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, јеромонах Јован Прокин, јереј Александар Ђорђевић и ђакон Дејан Јовановић.
За певницом су појали оци овога храма са верним народом.
По прочитаном Јеванђељу надахнутом беседом обратио се Митрополит Јован:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Речи Светог апостола Павла, које смо сада чули из прочитаног одељка из Посланице Ефесцима, говоре нам да ће нас увек сналазити искушења, невоље и патње. И управо овај одељак нам данас говори како да ојачамо, како да се одржимо у искушењима и невољама. Ми, који смо заиста слаби, слаба нам је људска природа, ми смо и онда и немоћни да се одупремо свим недаћама.
Па нам Свети апостол Павле данас поручује и каже: „Браћо, јачајте у Господу и у моћи силе Његове, и обуците се у све оружије Божије, да бисте се могли супротставити лукавству ђаволскоме.”
Заиста, браћо и сестре, ако узмемо у обзир сва наша искушења, слабости, муке и патње, како рекох, које нас налазе, а и нашу немоћ и слабост људску, онда ћемо заиста видети и осетити да ми нисмо у снази да се боримо сами са свим тим потешкоћама, са свим тим недаћама, и онда ћемо увидети да нам је заиста, браћо и сестре, потребна моћ и помоћ и сила Божија, и да је апостол Павле заиста у праву када нам саветује, драги моји, да јачамо у Господу и у сили и у моћи Његовој. А како можемо да јачамо у сили и у моћи Господњој? Тако што ћемо се испуњавати силом Господњом.
Тако, јер и сила Господа се налази, а сила Господа се налази, браћо и сестре, у вери, у нади, у љубави, налази се сила Божија и моћ Божија у светим тајнама и светим врлинама, тако што у нама треба да појача управо та вера у Бога. Кад је у нама јака вера, све лакше подносимо. Ако немамо веру, слаби смо.
Слаби смо онда ишта да отрпимо у животу. Слаби смо кад немамо вере да отрпимо ништа што нам други нешто ружно кажу или учине. А онај који има веру, он има и смирење.
А смирење човеку каже: „Смири се, човече, смири се, смири се пред силом Божијом, смири се пред Богом, смири се пред другима, па ћеш онда моћи да будеш и смирен и према себи.” Дакле, браћо и сестре, треба да кажемо: јачајмо у вери у Бога, јер ми кроз веру јачамо у Богу кроз еванђелски, хришћански живот. Живи ли човек у ономе што је Христово и обуче ли се човек у Христа, он јача у Господу.
Ако је Господ са нама, ко може против нас? Ђаво има моћ и силу, али нема свемоћ и нема свесилу, браћо и сестре. Моћ је у Бога, сила је у Бога. Зато треба да се предамо вољи Божијој и да се трудимо да се у нама врши воља Божија, а не воља моја или твоја.
Моја и твоја воља ће нам увек рећи: „Склони се, немој да се ухваташ у коштац ни са гресима, ни са овиме, ни са ониме, него се склони. Не воли те неко — склони се од њега.” А што да не запитам онда себе: зашто ме тај други не воли? Јесам ли заиста ја добар, па ме он не воли? Али ми мислимо да смо ми добри, а да други није добар. И у томе је тај проблем, браћо и сестре, што ми увек некако полазимо од другога. Па све чекамо да се други поправи да бих се ја поправио. Па све чекамо да видимо да ли се други моли, па да се ја молим. Треба да почнемо од себе. А не можемо почети од себе ако немамо веру у Бога. Не можемо почети од себе ако не признамо себе себи. А човек кад је стално у неком незадовољству, он у ствари тада измишља непријатеље. Чим је незадовољан, он смишља. Сви су ми, ово што рекох, други криви, само ја нисам крив.
Дакле, браћо и сестре, заиста многа нас искушења и невоље налазе, а највише кроз наше удаљавање од Бога. А наше удаљавање од Бога управо настаје кад нам слаби вера.
Зато Христос и каже: „Све је могуће ономе који има вере”, а ономе који нема вере — ништа му није могуће. И тај човек који нема вере неће да се бори и, браћо и сестре, предаје се. Дакле, браћо и сестре, зато треба да знамо да ми немамо неке многе непријатеље. Наши су непријатељи, како кажу и свети оци: грех, смрт и ђаво. И најчешће смо ми сами себи непријатељи. Али нећемо да признамо: „Како могу да будем непријатељ себи?” Па чим радиш по својој вољи, ти си у ствари непријатељ самом себи. Јер те воља твоја не приводи Христу, не приводи Цркви, не приводи те заповестима Божијим, не приводи те љубави. А човек, ако се отуђи од Бога, он је отуђен од љубави, тако каже Свети Јован Еванђелист. Ко је отуђен од љубави, тај је отуђен од Бога. И ко је отуђен од Бога, тај је отуђен од љубави.
Дакле, браћо и сестре, поменух да су наши непријатељи грех, смрт, ђаво и ми сами. Е зато нам апостол Павле каже да је ђаво лукав. И он заиста јесте лукав. Али, на жалост, и човек уме да буде лукав, браћо. Ђаво се претвара, тако кажу свети оци, ђаво се претвара и у анђела, само да би нас обрлатио. Дакле, браћо и сестре, ђаволско лукавство је заиста велико, јер ђаволско лукавство нам ласкаво и лукаво нуди и предлаже. Шта нам прво предлаже то лукавство ђаволско? Прво нам предлаже: „Немој да верујеш у Бога, нема Бога.” А ако нема Бога, шта има? Има грех, има ђаво, има смрт. Дакле, браћо и сестре, он хоће да нас убеди да нема Бога, односно хоће да ишчупа из нас тај корен вере. А човек, догод има веру у Бога и труди се да живи по тој вери, никад неће прихватити да каже: „Нема Бога.” Дакле, браћо и сестре, а кад нам ђаво предлаже да нема Бога, он нам у ствари предлаже и каже: „Нема Бога, чини зло.” И зато наш народ лепо каже: „Ко се Бога не боји а људи не стиди, њему је све слободно.”
Нема ништа, не постоји ништа, постоји само ђаво. А друго шта ђаво нама предлаже често, браћо и сестре, јесте да после овог земаљског живота не постоји други живот. То је оно што кажу: „Једи и пиј, сутра ћеш умрети.” Али, браћо и сестре, немој да се заваравамо. Управо постоји други живот, постоји вечни живот, постоји Царство небеско, постоји царство светлости и постоји царство таме. Коме ћемо се царству определити — ти и ја одговарамо за то, браћо и сестре. То је до наше слободе. Дакле, браћо и сестре, бити лукав, лукавствовати, како кажемо црквенословенским језиком, значи обманути и владати препреденошћу. Значи владати преваром, јер варам себе, прво себе варам, а онда варам и другога, па се претварам. Пред тим другим, не знам, ја сам побожан, ја сам ово, ја сам оно. Значи претварати се — то је опасно слављење човеково. Човек треба, браћо и сестре, да призна себе себи. А није лако признати себе. Кад треба да анализирамо мој, твој, наш живот, браћо и сестре, и поступке, ми ћемо увек да нађемо некакво оправдање. Али нећемо да нађемо оправдање кад видимо да је други погрешио.
Зато, будимо са Богом да би Он био са нама. Јер Божија моћ и сила су изнад лукавства ђавољег. То треба да знамо. Изнад ђавољег лукавства. Зато Богу се обраћајмо, браћо и сестре, у Бога верујмо. Богу се молимо да не падамо у искушење и трудимо се, драги моји, да живимо колико је то могуће часно и поштено. И Бог ће онда заштитити нас и спасити и ојачати да не малакшемо у искушењима и тако сачувати нас од свакога зла. Дакле, немој да се уздамо у своју моћ. Не можемо да се уздамо у своја знања, у своју снагу. Све је то слабо, браћо и сестре. Све је то крхко. Али када се уздамо у силу Божију, у моћ Божију, Бог ће нам и послати силу Своју. И ти и ја ћемо онда победити свако лукавство ђавоље.
Али зато треба да се обучемо у све оружије Божије, у Бога, у свете тајне, у свете врлине, браћо и сестре. Да се обучемо у Еванђеље. Да нам Еванђеље, што често говорим, буде центар нашег живота. И ако читамо Еванђеље са побожношћу, са вером, онда ћемо наћи одговоре за сваки наш поступак. Зато Еванђеље треба да нам буде огледало. Нека нам Господ помогне да заиста, браћо и сестре, ојачамо у сили и моћи Божијој. А јачати у сили и моћи Божијој, браћо и сестре, значи непрестано стражити над собом, над својим умом, над својим бићем, над својим речима, над својим мислима и над својим делима. Бог вас благословио.”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит је причестио верни народ. Након отпуста митрополит је благословио народ и поделио иконице, на благослов и молитвено сећање.
ђакон Дејан Јовановић
