Дана 9. септембра 2026. године, када наша Света Црква слави Светог Пимена Великог, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Липар уз саслужење Игуман манастира Денковац Архнандрит Онуфрије (Вранић), настојатељ манастира Шуљковац јеромонах Пајсије (Илић), настојатељ манастира Саринац јеромонах Нектарије (Ивановић), јереј Стефан Франовић, протођакон Иван Гашић и јерођакон Петар (Ђоковић).
У току Свете Литургије Митрополит је замонашио искушеницу Александру Радовановић давши јој монашко име Макрина.
Митрополит се окупљенима обратио следећим надахнутим речима:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре нека је благословено наше данашње сабрање у овом светом манастиру где смо се сабрали првенствено да служимо Службу Божију, да бисмо се кроз њу сјединили са самим Господом Исусом Христом. Нека је благословен монашки пут наше нове монахиње Макрине, која је данас на себе примила анђеоски образ. Нека јој Господ, Пресвета Богородица, света Макрина и свети великомученик Георгије коме је овај манастир посвећен помогну да тај анђеоски образ носи и чува, и нека те сестро Макрина Господ препозна управо по овом монашком образу.
Драга, новопострижена монахињо Макрина, ти си данас овде пред невидљивим али свуда присутним Богом, Пресветом Богородицом и анђелима Божијим, као и пред нама присутнима постала монахиња и положила монашке завете и обећала си да ћеш да их испуниш, а Господ ће да те награди не по ономе што си обећала већ по ономе што будеш испунила. Ти си од данас постала монахиња овог манастира и прихватила си себи за старицу игуманију Тавиту и цело сестринство да се заједно подвизавате, да се заједно молите и да живите у љубави према Богу и једна према другој. Браћо и сестре, циљ монаха и монахиње је да задобије Духа Светога. Ко задобије Духа Светога њега Дух Свети води и руководи.
Наравно, ако слуша Духа Светога. Али ако одбаци од себе Духа Светога онда ће живети не по Духу Светоме него по духу своме или боље речено по духу овога времена. А дух овога времена није онај Дух који просвећује и освећује свакога човека који долази на свет. Дух овога времена неће Бога, дух овога времена неће мир, хоће немир, дух овога времена неће љубав хоће мржњу, дих овога времена не да никоме од нас па ни монаху да врши вољу Божију него да врши вољу своју. Зато, сестро Макрина, ти си се данас одрекла своје воље, и молим се да се у теби врши не твоја воља него воља Божија.
Свети оци нас уче како може да се задобије Дух Свети има много начина, а један јесте смирење и смирена молитва. Молитва је плод Духа Светога кога смо ми примили у Светом Крштењу и ово монашење је сестро твоје ново крштење, ново облачење у Христа Господа. Опет, по светим оцима, молитва је средство за задобијање Духа Светога, али она молитва која излази из вере и из смирења срца. Та молитва излази из сваке добродетељи. Благодат се задобија у Цркви а благодат је Христос. Благодат добија онај који слуша Цркву, који не умује својим умом него је свој ум подчинио уму Божијем, а ако умујемо у Цркви свијим умом изгубили смо и овај и онај живот. Света Литургија је срце молитве. Света Литургија је Христос међу нама, Света Литургија је молитва и Духу Светоме, и ми у Цркви ништа не почињемо без молитве Духу Светоме, па тако и Свету Литургију смо почели молитвом Духу Светоме.
Молили смо се Духу Светоме да нас очисти од сваке нечистоте, најважнија је чистота наших мисли, јер ми често не обраћамо пажњу на мисли па их пустимо да нам господаре и почнемо да се хранимо мислима. Човек измисли непријатељство у другоме и почиње да мрзи другога. Није сасекао те своје мисли и пусти да те мисли пређу у речи па и у дела. Кад видите човека да напада другога то само видите да проистиче из мисли које је он мотао у својој глави. Ко не обузда мисли то прелази брзо у речи и у дела и онда уместо да човек чини добра дела он почиње да чини зла дела. Е зато нам је битна Литургија, да се очистимо, да се сјединимо са Богом, да примимо Духа Светога. Неучествовањем у Светој Литургији како појединац тако и народ губе Духа Светога. Преспавамо ли Литургију ми смо се лишили Духа Светога. Зато нам треба молитва, а молитва је заједничарење са анђелима и светима који су од памтивека угодили Богу, а то змачи и заједничарење са Црквом. Молитва је смештање свих људи у срце љубави. Ако се не молимо, знаци да не можемо да волимо другога, јер из моливе,смирења и послушности излази љубав. Молитва је смештање неба у људско срце. Молитву не заборављај сестро, циљ молитве је бити увек са Богом. Ко се моли тај је са Богом и он разговара са Богом, а ко се не моли тај разговара са собом и осуђује другога.
Молитва треба да постане садржај и твог и мог живота, сестро Макрина. Молитва је знак да нас нико неће раставити од љубави Божије. Ти си данас сестро положила три моначка завета девственост, сиромаштво и послушност. Зашто су монасима потребна ова три завета, па да би били савршенији хришћани. Онај ко у Цркви има послушност тај има и благодат, ко нема послушности тај нема ни благодати. Послушност је рајска врлина, послушност није лака али кад је извршиш са љубављу онда добијаш рајску милину. Суштина монаштва је послушност. Ко је послушан он се уподобљава Христу. Господ наш Исус Христос је био послушан Оцу своме. Послушник мало по мало постаје као јагње, а јагње је умиљато.
Ја ти, сестро Макрина, желим да стекнеш смирење, а кад стекнеш смирење онда ћеш стећи и послушност, па ћеш стећи и молитву. Онда нећеш главу држати горе него ћеш погледати и у себе. Крст Христов не може да се сагледа одозго, него мора да се легне под крстом и да се сагледа од доле на горе. Кад стекнеш смирење онда ћеш у себи стално чути Литургију која нас позива” горе имајмо срца”, онда ћеш стално чути оне Литургијске речи “заблагодаримо Господу”. Горд човек неће да послуша, али Господ смиренима даје благодат, а не гордима. Зато сестро предај се старици, игуманији и свим сестрама, предај се сваком живом бићу Божијем и гледај да служиш другоме, а не себи. Благо теби и мени ако са смирењем подносимо сва искушења. Треба да молимо Господа да се у врлини смирења усавршавамо. Усавршавај се сестро и знај ово је твој почетак новог живота. Ти данас почињеш да пушташ прве кораке монашког живота, биће и падања, као дете кад учи да хода па падне али устане и не предаје се јер зна да ће кад тад да прохода. И ти и ја сестро проходаћемо духовно ако се молимо ако имамо у себи вере, наде и љубави. И понављам оно са почетка, циљ је да задобијеш Духа Светога. Свети апостол Павле каже нам шта су плодови Духа Светога, а то су вера,нада, мир, љубав,слога, трпљење, милосрђе, не роптање него послушност.
Нека ти је срећно и Богом благословено.”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије пререзан је славски колач у славу Божију, а у част светог Фанурија, а затим је припремљена трпеза љубави за све присутне, трудом игуманије Тавите и сестринства овог свештеног манастира.
Свештеник Срђан Ђорђевић
