Вести
Ј О В А Н
МИЛОШЋУ БОЖЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ
СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА
ДУХОВНИ ЦЕНТАР САБОРНЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ
ПОЗИВА ВАС НА ПРЕДАВАЊЕ
"СРПСКА РЕЛИГИОЗНА ФИЛОСОФИЈА У XX ВЕКУ"
Богојављење је манифестација Бога на овом свету, било телесно, било директним делом. Примери за ово су зачеће Сина Божијег и јављање Свете Тројице приликом Христовог крштења од стране Јована Крститеља у Јордану. Богојављење је и један од петнаест највећих хришћанских празника. Наиме, 30. године наше ере, Господ Исус Христос је као дрводеља са мајком и њеним мужем Јосифом, у својој тридестеој години позвао Јована Претечу да га овај крсти у реци Јордану.
Православна црква слави велики Господњи празник Богојављење или Епифанија. У раној Цркви су се на празник Богојављења славила сва Христова јављања свету: Рођење Христово, Поклоњење мудраца Христу, Христово Крштење. Почетком четвртог века издвојен је празник Рођења Господа Исуса Христа - Божић и слављен је посебног дана, као и данас.
У недељу пред празник Тројичног јављања Бога, 18. јануара 2009. године Литургијско сабрање у манастиру Светог преподобног Симона монаха у манастиру Прерадовцу, предводио је Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење протојереја-ставрофора Душана Рајића, пароха другог рековачког протонамесника Сретка Петковића и ђакона при Саборном Храму у Крагујевцу Ивана Гашића.
У четвртак 15. јануара 2009. године на дан Светог Преподобног Серафима Саровског, обележен је и молитвено прослављен имендан, високопреподобног игумана Серафима, настојатеља манастира Денковац.
Након неколико година градње, у мају месецу прошле године, Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован осветио је у Маршићу, приградском насељу Крагујевца велелепни храм посвећен Великом Кападокијцу, васељенском учитељу Светом Василију Великом. Забележено је тада да је гост био епископ жички, Преосвећени Господин Хризостом и да је тај чин био још једна потврда да Господ у Шумадијској епархији увек чини нешто ново због искрене вере и усрдних молитава народа и свештенства на челу са својим Епископом. Храм у Маршићу једини је у Шумадијској епархији посвећен Василију Великом, али радује што и у другим местима Цркве Божије у Шумадији ничу храмови посвећени ранохришћанским оцима, Светом Григорију Богослову (Грошница) Светом Атанасију Великом (Селевац), Светим Трима јерарсима (Топола)...
У недељу по рођењу Христовом коју је Црква посветила успомени светих Богоотаца, најближих Христових сродника по телу, Његово Преосвештенство eпископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Дивостину.
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на дан Св. првомученика и архиђакона Стефана 9. јануара 2009. године служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ћелије код Лазаревца.
Други дан Божића је посвећен Пресветој Дјеви Марији. Ово је један од најстаријих Богородичних празника и у литургијском календару носи назив Сабор Пресвете Богородице.
У православном богослужењу се други дан Великог празника назива „сабор“ – синаксис. Црква се на тај дан сећа оних личности и тема које прате главни догађај Великог празника и слави их.
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је на Бадњи дан 6. јануара 2009. године Свету Аријерејску Литургију у Храму Свете Петке у Крагујевачком насељу Виногради.
Христово рођење по телу као и празници који му претходе, са великом радошћу прослављени су у Старој Цркви. Светом Литургијом на Бадњи дан отпочело је празновање Христовог Рођења. У вечерњим часовима одслужено је велико повечерје са свечаним празничним јутерњем. Част да унесе бадњак припала је као и ранијих година градоначелнику града Крагујевца господину Верољубу Стевановићу заједно са Вукмиром Миленковићем и Љубишом Маринковићем. Градоначелник је пожелео свештенству и народу пуно љубави, слоге, мира и добре воље којима зрачи лик витлејемског Богодетета.
БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА,
УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:
Период од Сабора архангела Михаила па све до ових дана када очекујемо празник Рођења Богомладенца у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради су били испуњени и обележени скоро свакодневним архијерејским Службама.
Сваке прве недеље пред празник Рођења Господа Исуса Христа празнују се Свети Оци. У народу празник познат као Оци или Очеви који је, као Детинци и Материце, везан за обичај „везивања“ и „дрешења“ међу члановима породице. Овај обичај представља нешто много више од пуке игре укућана, њиме се потврђује свеза љубави којом су повезани сви чланови хришћанске породице. Због такве љубави Бог ствара свет кроз Сина Јединородног у Духу Светоме. А узвраћајући љубав и Син Божији страда за живот света. У таквој љубави смо и ми хришћани позвани да узрастамо у Цркви Божијој.
У сусрет Богомладенцу – тако би можда најсликовитије описали духовну радост у Недељу Светих Отаца, 4. јануара у Новој Цркви у Јагодини. Наиме, хор Светих апостола Петра и Павла одржао је концерт са почетком у 18 часова. Повод и једина тема је приближавање најрадоснијем празнику, Оваплоћењу Сина Божијег и рођењу оне наше Звезде која је пружила наду људском роду и која још увек сија оном витлејемском светлошћу у нашим срцима. И ми не само да пасивно чекамо тај дан, него се активно и припремамо за њега са великим очекивањима и са нескривеним надањима која се из године у годину не само историјски понављају , него се и проживљавају и доживљавају као нешто што је реално.
Након прошлог броја Каленића, који је био посвећен великом свештеном јубилеју, шестогодишњици заснивања манастира Каленића, у којем су, између осталог, објављени и неки радови са научног скупа (организатори САНУ и Шумадијска епархија) поводом значајне годишњице (епископа шумадијског Јована, академика Јованке Калић, историчарке уметности Јелене Ердељан), редакција овог црквеног часописа припремила је шести број за ову годину. Тема уводних богословских текстова у сагласности је са календаром, везана је за рођење Господа Исуса Христа, односно за питање обожења човека. Аутор је архимандрит Григорије, игуман светогорског манастира Григоријата. Први пут на наш језик преведена су ауторизована предавања у Грчкој овог угледног теолога (Значај Богородице у обожењу човека; Црква, простор обожења човека). Преводилац је јереј Драган Поповић.
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ
Навршило се пет година од чудесног мироточења које се десило на Крсту Господњем Цркве Светог Саве у Крагујевцу, 29./16. децембра 2003. године. Увод у ово знамење су били бурни месеци испуњени великим бројем верника из целе земље који су дошли да се поклоне Часноме Крсту и Распетоме Господу који је лио сузе, овог пута три дана уочи Усековања исте 2003. године.
НОВО
Верско добротворно старатељство Епархије шумадијске
СПОМЕНИЦА ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ ЈОВАНУ
ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА
Изабрани радови Др Зоран Крстић
- ЦРКВА У СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ
- МОГУЋНОСТИ ХРИШЋАНСКОГ ТЕОЛОШКОГ МИШЉЕЊА У ПОСТМОДЕРНОСТИ
- ЕУТАНАЗИЈА КАО ДРУШТВЕНО, БИОЕТИЧКО И ХРИШЋАНСКО ПИТАЊЕ
- ВЕРА КАО УСЛОВ ЗА СТУПАЊЕ У КЛИР
- ВЕРСКА ТОЛЕРАНЦИЈА У ВРЕМЕ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ДАНАС
- ЉУДСКА СВЕТОСТ КАО ОБЈАВА СВЕТОСТИ БОЖИЈЕ
- ПРАВА КТИТОРА КАО ИЗАЗОВ ЦРКВЕНОМ ПОРЕТКУ
- МИСИОНАРСКА ДЕЛАТНОСТ У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ
- СТАВОВИ ЦРКВЕ О ЧЕДОМОРСТВУ (АБОРТУСУ) У МЕДИЈИМА
- PERCEPTION SOLIDARITY...
- TRADITIONAL BELIEVERS...
- IL NUOVO INCONTRO ...
- HOW TO PRESERVE AND...
- IMPACT OF THE ECONOMICAL CRISIS...
- POLITICAL ASPECTS OF RELIGION...
- КЛЕРИКАЛИЗАМ И ЛАИЦИЗАМ — ДВЕ КРАЈЊОСТИ
- ВЕРОНАУКА У СЛУЖБИ ВАСПИТАЊА ЗА ВРЕДНОСТИ
- ТРАДИЦИОНАЛНИ ВЕРНИЦИ КАО ПАСТИРСКИ ПРОБЛЕМ И ИЗАЗОВ
- МОГУЋНОСТИ ТЕОЛОШКЕ УПОТРЕБЕ ПОЈМА СОЛИДАРНОСТ У СРПСКОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СПАСЕЊЕ У СУСРЕТУ
- ВОЛОНТЕРСТВО КАО ИЗРАЗ АУТЕНТИЧНОСТИ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ
- ПАСТИРСКА ЦРТИЦА О ТОМЕ ГДЕ ЗЛО ОБИТАВА
- СОЛИДАРНОСТ КАО ТЕОЛОШКИ ПОЈАМ У СОЦИЈАЛНИМ ДОКУМЕНТИМА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
- ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ – СУКОБ ИЛИ САРАДЊА ?
- ЦРКВА ИЗМЕЂУ ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ДРУШТВЕНОГ СЕКТОРА
- ЦРКВЕНА ДИСЦИПЛИНА ПОД ПРИЗМОМ КАНОНСКОГ ПРЕДАЊА
- АКТУЕЛНИ ЦРКВЕНИ УСТАВ И ПРОЦЕС СЕКУЛАРИЗАЦИЈЕ
- ДРУШТВЕНА ПРАВДА У СВЕТЛОСТИ ПРЕДАЊА
- ЕКОНОМИЈА – НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА
- HISTORIA MAGISTRA VITAE EST
- НЕКИ АСПЕКТИ АКТУЕЛНОСТИ КАНОНА ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА У КОНСТАНТИНОПОЉУ
- ПАЛАДИЈЕВ ЛАВСАИК И ДУХ ИНДИВИДУАЛИЗМА
- “МАЛИ ЧОВЕК” У ЈЕВАНЂЕЉУ И У УНИВЕРЗАЛНОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА
- ПРАВОСЛАВНИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ И МОДЕРНА
- ОСНОВА СОЦИЈАЛНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
- СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СЕБЕДАРНА, ДЕЛОТВОРНА ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ
