Свети Епифаније епископ Кипарски. Рођен као Јеврејин, но увидевши силу вере Христове крстио се заједно са својом сестром Калитропијом. У 26 години својој замонашио сe у манастиру св. Илариона. Доцннје оснује засебан манастир где се прочуо по целој Палестини и по Мисиру због свог подвижништва, духовне мудрости, и чудотворства. Бежећи од славе људске, удаљи се у Мисир. На путу се сретне са великим Пафнутијем, који му прорече, да ће бити архијереј на острву Кипру. И заиста после више година Провиђењем Божјим дође Епифаније на Кипар, где буде изненадно изабран за епископа. У 60 години постане епископом у граду Саламини, и као епископ управљао је црквом Божјом 55 година. Свега је живео на земљи 115 годнна, и упокоји се од овога живота да вечно живи у царству Христовом. Пред смрт буде позван у Цариград од цара Аркадија и жене му Евдоксије на сабор епископа, који је требао по жељи царевој и царичиној да осуди св. Јована Златоуста. Приспевши у Цариград он оде у двор царев, где га цар и царица дуже задрже наговарајући га да се изјасни против Златоуста. Чују грађани, чује и Златоуст, као да се Епифаније сагласио c царем против Златоуста. Зато му Златоуст написа писмо: ,,Брате Епифаније, чух да си саветовао цара, да се ја прогнам; знај да и више нећеш видети престола твога". На то му Епифаније отписа: „страдалниче Јоване, одолевај увредама; знај да и ти нећеш стићи до места, у које те прогоне". – И оба ова цветитељска иророчанства збише се убрзо: не хотећи се сагласити нипошто с царем на прогонство Златоуста Епифаније тајом седе у лађу и пође за Кипар, но на лађи умре; a Златоуста отера цар у прогонство у Јерменију; но светитељ овај уз пут умре. Упокоји се св. Епифаније 403. године. Од многих дела св. Епифанија иајпозпатије је Ковчежић, по грчкн: Панарион, у коме су изложене и побијене 80 јереси.
НОВО
Претрага
*-*-*-*-*-*-*
Ако имате предлоге и идеје, молимо Вас, контактирајте нас!
БЕСЕДЕ ЕП. ЈОВАНА
- Одговор шта је најважније у животу налази се у јеванђељу
- Покајање је Васкрсење
- Бити Христов човек значи живети Христом
- Само вера разјашњава тајну доласка Бога у свет
- Мајка увек воли љубављу којом бог воли човека
- Крст је тајна жртвене и самопрегорне љубави Божије
- Само нас молитвени живот достојно приближава Богородици
- Време са Христом је увод у вечност
- Благодат Божију не можемо задобити без подвига
- Дух Хиландара подиже наш дух у свим временима
- На крсту највише осијава Љубав Божија
- Говор на промоцији Зборника о манастиру Каленић
- Наш опстанак је само у заједници кроз Бога и цркву
- Право васпитање – говорење (молитва) Богу о деци и деци о Богу
- Храм и Литургија воде у Царство небеско
- Човек без духа Божијег остаје и без свог духа
- Вером је објашњиво оно што није разумом схватљиво
- Бог подиже све који чезну за спасењем у сусрету са Њим
- На Божић је љубав Божија пошла за човеком који је Богу окренуо леђа
- Молитва је највеће духовно оруђе у васпитању
- Мајка која рађа и васпитава дете најбољи је Божији сарадник
- Дочек чудотворне копије иконе Богородице Млекопитатељнице у Саборном храму
- Путоказ нашега спасења
- Благо онима који живе по вечној речи Божијој
- По вери нашој Мајка Божија ће одговарати на наше молитве
- Крстовданска беседа у Чумићу
- Беседа у манастиру Тресје
- О верности Богу, људима, о верности себи
- Носите бреме један другога (Галатима 6, 2)
- Идем да вам припремим место!
- Беседа на отварању изложбе икона св. ап. Павла у Јагодини
- Божијем незабораву придружимо и људски
ИНТЕРВЈУИ
- ТЕМНИЋКО НАМЕСНИШТВО У САСТАВУ КРУШЕВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ
- ЦРКВА – РАДИОНИЦА КОЈА ПРЕОБРАЖАВА - Светигора
- Институт Св. Сергија у Паризу - протојереј Никола Црнокрак
- Епископ Јован - Интервју Радију “Златоусти”
- Разговор са схи-архимандритом Јованом, игуманом манастира Тресје
- Интервју са Г. Фотијем, епискпом далматинским
- Интервју са Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем
Изабрани радови Др Зоран Крстић
- ЦРКВА У СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ
- МОГУЋНОСТИ ХРИШЋАНСКОГ ТЕОЛОШКОГ МИШЉЕЊА У ПОСТМОДЕРНОСТИ
- ЕУТАНАЗИЈА КАО ДРУШТВЕНО, БИОЕТИЧКО И ХРИШЋАНСКО ПИТАЊЕ
- ВЕРА КАО УСЛОВ ЗА СТУПАЊЕ У КЛИР
- ВЕРСКА ТОЛЕРАНЦИЈА У ВРЕМЕ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ДАНАС
- ЉУДСКА СВЕТОСТ КАО ОБЈАВА СВЕТОСТИ БОЖИЈЕ
- ПРАВА КТИТОРА КАО ИЗАЗОВ ЦРКВЕНОМ ПОРЕТКУ
- МИСИОНАРСКА ДЕЛАТНОСТ У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ
- СТАВОВИ ЦРКВЕ О ЧЕДОМОРСТВУ (АБОРТУСУ) У МЕДИЈИМА
- PERCEPTION SOLIDARITY...
- TRADITIONAL BELIEVERS...
- IL NUOVO INCONTRO ...
- HOW TO PRESERVE AND...
- IMPACT OF THE ECONOMICAL CRISIS...
- POLITICAL ASPECTS OF RELIGION...
- КЛЕРИКАЛИЗАМ И ЛАИЦИЗАМ — ДВЕ КРАЈЊОСТИ
- ВЕРОНАУКА У СЛУЖБИ ВАСПИТАЊА ЗА ВРЕДНОСТИ
- ТРАДИЦИОНАЛНИ ВЕРНИЦИ КАО ПАСТИРСКИ ПРОБЛЕМ И ИЗАЗОВ
- МОГУЋНОСТИ ТЕОЛОШКЕ УПОТРЕБЕ ПОЈМА СОЛИДАРНОСТ У СРПСКОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СПАСЕЊЕ У СУСРЕТУ
- ВОЛОНТЕРСТВО КАО ИЗРАЗ АУТЕНТИЧНОСТИ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ
- ПАСТИРСКА ЦРТИЦА О ТОМЕ ГДЕ ЗЛО ОБИТАВА
- СОЛИДАРНОСТ КАО ТЕОЛОШКИ ПОЈАМ У СОЦИЈАЛНИМ ДОКУМЕНТИМА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
- ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ – СУКОБ ИЛИ САРАДЊА ?
- ЦРКВА ИЗМЕЂУ ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ДРУШТВЕНОГ СЕКТОРА
- ЦРКВЕНА ДИСЦИПЛИНА ПОД ПРИЗМОМ КАНОНСКОГ ПРЕДАЊА
- АКТУЕЛНИ ЦРКВЕНИ УСТАВ И ПРОЦЕС СЕКУЛАРИЗАЦИЈЕ
- ДРУШТВЕНА ПРАВДА У СВЕТЛОСТИ ПРЕДАЊА
- ЕКОНОМИЈА – НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА
- HISTORIA MAGISTRA VITAE EST
- НЕКИ АСПЕКТИ АКТУЕЛНОСТИ КАНОНА ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА У КОНСТАНТИНОПОЉУ
- ПАЛАДИЈЕВ ЛАВСАИК И ДУХ ИНДИВИДУАЛИЗМА
- “МАЛИ ЧОВЕК” У ЈЕВАНЂЕЉУ И У УНИВЕРЗАЛНОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА
- ПРАВОСЛАВНИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ И МОДЕРНА
- ОСНОВА СОЦИЈАЛНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
- СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СЕБЕДАРНА, ДЕЛОТВОРНА ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ