Одштампајте ову страницу

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У СЕЛУ МИРОСАЉЦИ КОД ЛАЗАРЕВЦА

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован је, у Недељу по Воздвижењу (30. септембра), уз саслуживање свештенства колубарско-посавског намесништва и уз присуство великог броја верника, служио Свету архијерејску Литургију у храму Св. Николаја Чудотворца Мирликијског, у селу Миросаљци код Лазаревца. Преосвећени владика је за време Свете Литургије удостојио чина протојереја тамошњег пароха, протонамесника Драгана Алића, а у чин ђакона рукоположио новог делатеља на њиви Господњој, свршеног богослова и студента теолошког факултета, Ненада Петровића.

 

LazarevacПосле прочитаног Светог Јеванђеља епископ Јован се у веома надахнутој и исцрпној беседи, руковођен речима Аве Јустина Поповића, да када говори о вечности не може да мисли на време, обратио својој присутној духовној деци, пре свега говорећи о потреби страдања и ношења крста, без чега нам нема спасења, и у Богу вечног живљења. Преосвећени је говорио пуно о Светој Литургији, као извору вечног битија, коју ако не разумемо, и из које ако се стално, и што чешће, не хранимо животодавним тајнама, телом и крвљу Христовом, не можемо бити достојни Христовог етоса и имена.. Упозорио нас је такође и на појаву многих лажних ''Христоса'', псеудоспаситеља и псеудоправедника који лажно и гордељиво говоре, да само они правилно разумеју Свету Литургију. Посебно је нагласио и истакао, да онај који не разуме Свету Литургију, тај не разуме ни Цркву ,и онај који не зна шта је то Црква, тај не зна ни шта је Света Литургија. Између осталог, владика нас је позвао да се што чешће у заједници љубави, светој евхаристији, сабирамо, и светој чаши, постом, молитвом и покајањем припремљени, што чешће приступамо, и тако лакше савлађујемо и разарамо силе сатанине, како је то богословствовао Свети Игњатије Антиохијски.

Нарочито је била потресна и значајна реч поуке владике Јована упућена новопосвећеном слузи у винограду Господњем, у којој га он потсећа на узвишеност позива свештенослужења и на неопходност наоружавања смирењем, трпљењем и љубављу, како би спасавањем своје душе спасили и душе оних који су нам од Бога, на служење и чување поверени. Нарочито је подвукао и указао на разлику између пастирског и најамничког етоса свештенослужитеља, уједно опомињући савест и будећи свест, не само новорукоположеног, већ и свих нас крштених и за спасење свеколике твари одговорних, коју смо, услед многих житејских брига и разних савремених искушења, у великој мери и недопустиво пренебрегли.

На крају Свете Литургије преосвећени владика је одликовао, својом архијереском граматом признања, заслужне чланове локалне црквене заједнице, који су се посебно истакли својом несебичном љубављу, у свеобухватној обнови свог парохијског храма и коначном довршетку црквено-парохијског дома.

Након литургијског сабрања епископ Јован је са својим свештенством и верницима заједничарио у трпези љубави, као продуженој Св. Литургији, користећи и ту прилику да у многим тешким питањима и актуелним недоумицама, поучи своју духовну децу.

јереј Жељко Ивковић