Следујући древној пракси отаца и учитеља Цркве, Владика Јован је у оквиру службе крстио малог Ђорђа, сина пароха лазаревачког протојереја-ставрофора Александра Новаковића и његове супруге Јелене. Епископу су саслуживали архијерејски намесници: орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, младеновачки протојереј Жељко Ивковић, затим гости из Бачке и Сремске епархије: протојереј Бранко Ћурчин и јереј Страхиња Голија, парох рудовачки јереј Родољуб Војиновић, као и ђакони Небојша Јаковљевић и Никола Урошевић. Кум на крштењу био је Срђан Миљковић. Свечано сабрање увеличано је појањем хора лазаревачког храма, под диригентском палицом протонамесника Владимира Стојковића.

Надахнутом беседом Владика Јован поучио је верни народ да је на Божић Небо пошло за земљом и човеком. Небо је туговало све док Господ није поново вратио човека тамо где му и јесте место, у Царство Небеско, у заједницу са Богом. Господ је човека вратио тамо где влада љубав, ред и поредак. Овај празник и јесте велико славље за све нас јер је почетак спасења човечијег. Њиме се прославља и човек који је задобио вечну и непролазну славу у Богу. Бог примивши на себе људску природу био је једнак човеку у свему, сем у греху. Живећи животом човека, Бог је разумео човека, саосетивши са њим. Јер само оно што Бог прими на себе и у шта се усели, само то ће бити спасено, оздрављено и исцељено. Од Божића је зло изгубило своју снагу и моћ заувек. Рођење Христово је човека позвало на повратак оној исконској мери моралног и поштеног живота, искрености, смирењу, трпљењу, љубави, вери, којима се рађа у душама људским мир, а изгони мржња.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

У току Свете Литургије причестио се велики број верног народа. Након тога уследила је Трпеза љубави за све окупљене, трудом протојереја -ставрофора Александра Новаковића.