Одштампајте ову страницу

ДУХОВНА ТРИБИНА У АРАНЂЕЛОВЦУ

ДУХОВНА ТРИБИНА У АРАНЂЕЛОВЦУУ суботу 19. марта у сали Црквене општине aранђеловачке при храму Светог архангела Гаврила у Аранђеловцу са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована духовну трибину са темом "Да ли Бога стварно волимо или Га се плашимо" одржао је протојереј-ставрофор проф.  др Љубивоје Стојановић.

Ово интересантно предавање дало нам је важне одговоре на питања богољубља и човекљубља. Велики број свештеника и верника присуствовало је овом предавању и из њега је могло да извуче доста поука.

На самом почетку после прочитане молитве прота Љубивоје Стојановић нас је подсетио да од Бога не треба да имамо страх, већ да наш однос према Богу треба да се темељи на љубави. Бог је истина која нам се открива, а не загонетка која се скрива, а то откривење можемо видети једино кроз призму љубави. Оно шта Бог тражи од нас јесте истинска и недвосмислена љубав. Ми хришћани треба да будемо ти који ћемо да дамо пример невернима и не треба да будемо дволични и лицемерни. То што смо хришћани, треба да нам буде подстрек да будемо бољи људи и да својим примером покажемо како треба не само причати о хришћанству, него како треба живети хришћански. Оно шта нас одваја од Бога јесмо ми сами. Чињењем греха ми себе одвајамо од Бога и себи стварамо страх од Бога. Тај страх није нам Бог усадио својим поступцима, него смо ми свесно или несвесно из страха од казне сами себи усадили. У свом животу требамо да волимо своје ближње, а и сам свети Јован Богослов је рекао: "Како можеш да волиш Бога кога ниси видео, када мрзиш брата кога видиш?", па ћемо тако и Бога волети, кроз љубав према ближњима.

После овако дивног и надасве поучног предавања смо доста тога могли да научимо. Ако смо само схватили да Бог није неки опасан осветник који ће након сваке наше грешке да нас истог момента казни, онда је ово предање уродило плодом. После оваквог предавања човек се заиста запита да ли се његова вера темељила на страху или на љубави, а баш овакве теме могу човеку да отворе очи.

ђакон Немања Искић