ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ОПЛЕНАЧКОГ НАМЕСНИШТВА

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ОПЛЕНАЧКОГ НАМЕСНИШТВАУ петак, 15. априла 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Литургију пређеосвећених Дарова у храму Светог великомученика Пантелејмона у Клоки. Повод овог молитвеног сабрања била је исповест свештенства опленачког намесништва које је исповедио протосинђел Николај Младеновић. Епсикопу су саслуживали: Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протосинђел Николај, протојереј Милан Савић, протонамесник Бранимир Товиловић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

Владику Јована дочекао је велики број деце из локалне школе као и доста верника који су се постом и молитвом спремали за Свето Причешће. Владика је, обраћајући се верницима беседом, нагласио значај молитве и поста као средстава којима се припремамо за сусрет са Господом, али и као оружја којим се боримо против греха. Црква нас кроз пост позива да се преиспитамо, заронимо у себе и тада признамо да смо грешни. Међутим, није довољно само признати сопствену грешност, то су учинили и Каин и Јуда, већ је потребно покајати се, што они нису учинили. Нас молитва и пост позивају на покајање. Пост је богочовечанска врлина у којој Бог води а човек бива вођен. Човек који је у гордости, сујети, пакости и страстимане воли нико да га води јер он сам себе води, тј. грех га води. Зато је много важно бојати се Бога, али тако да нас је страх да се не огрешимо од Бога. Узраставши у вери светитељи су себе сматрали највећим грешницима, док су с друге стране највећи грешници себе сматрали највећим праведницима. То је зато што су светитељи живели у светости у којој су и најмање грехове опажали и сматрали их највећим. Они су душу одмах чистили од таквих грехова, зато су и достигли савршенство у вери. На то савршенство Господ је све нас позвао речима: ”Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете Литургије уследило је сабрање поводом читања и коментарисања реферата јереја Слободана Радивојевића, који је у свом раду ”О хришћанској ревности” описао значај ове свете врлине. Током дискусије направљена је паралела између ревности која је по разуму и Богу и ревности која води у самообману и јерес. Владика је свештеницима дао смернице у даљем духовном деловању након чега је благословио трпезу љубави коју је приредио јереј Дејан Динић са својим парохијанима.

ђакон Урош Костић