Још дуго је порта цркве била испуњена жагором деце која су носећи звончиће око врата трчкарала и поносно их показивала родитељима и другарима.

Евхаристијским сабрањем у храму Светих Апостола Петра и Павла, у Неменикућу, прослављена је успомена на Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим-Цвети.

Након прочитаног одломка из Светог Јеванђеља, присутнима се обратио отац Горан Лукић, најпре појаснивши значај данашњег празника, а затим и рекавши да нам Црква радошћу овог празника наглашава радост Васкрсења Христовог, односно да Лазарево Васкрсење наглашава само Христово Васкрсење. Васкрсење Лазарево, међутим, говори и о нама. Говори нам да уколико имамо Бога за пријатеља, као што је то Лазар имао, онда немамо чега да се бојимо, немамо чега да се плашимо, па чак ни смрти. Јер, бити пријатељ Божији јесте циљ нашега живота. То треба да нам буде циљ кроз све што радимо: кроз посао наш, кроз одмор наш, кроз децу нашу, кроз путовање наше. То треба да нам буде циљ у сваком тренутку живота нашег.

Пријатељи Божији бићемо уколико носимо врлине Његове, уколико носимо љубав у себи, уколико праштамо другима, уколико будемо пријатељи ближњима нашима, односно, уколико носимо Бога у себи.

Господ Исус Христос који никада није желео ни тренутка славе за себе, данас је дочекан уз сву славу, дочекан је као цар. Уз радосне песме, махање палминих грана, уз сву радост дочекан је као цар чије Цартво јесте циљ нашега живота. И уколико смо пријатељи Божији онда смо и наследници Царства Божијега, Царства у коме нестаје свака наша суза, патња, брига, Царства мира и љубави, Царства вечног.

У препуном храму благочестивог народа био је присутан и велики број деце која су узела учешћа у Светој Литургији најпре појањем богослужбених песама, а затим и кроз Часно и Пресвето Тело и Крв Господа Христа.

Вероучитељ Бојан Миленовић