Након парастоса, градоначелник Јагодине, господин Ратко Стевановић у свом обраћању грађанима Јагодине осврнуо се на стогодишњицу ослобођења у Првом светском рату, рекавши: „Данас је дан када се сећамо времена смрти, голготе, херојства, сећамо се оних који су оставили своје кости на Дрини, Сави, Церу, на Косову и Метохији. Сви ти хероји су кренули са једним циљем и једном идејом, а то је, са вером у Бога у одбрану свога огњишта и кућног прага. У тим страдањима, у борби за опстанак српског народа, Србија је жртвовала најдрагоценије, а то је младост, интелигенцију, ђаке и студенте, 1 245 000 невиних жртава. Херојством српског народа био је задивљен сав слободарски свет 1914. и 1915. године. Зато наше младе нараштаје треба да васпитавамо у слободарском духу и у духу јединства српског народа“.

Такође, магистар историје Дејан Танић је, говорећи о Првом светском рату, рекао да је то било највеће искушење које је српски народ имао у нововековној историји, са највећим жртвама и могућношћу да српски народ нестане сасвим и изгуби своју државу, своју територију и свој идентитет. Сви ратови који су вођени у 19. веку трајали су мање од 6 месеци, осим Кримског, и завршавани су после једне, или две велике битке. Европљани су се потпуно одвикли од страдања и ратова, а многе земље које су до тада биле јаке су напредовале још више. Са Првим светским ратом створила се тзв. Четворка која је владала светом, а која је желела још више и темељније да успостави своју надмоћ - САД и Немачка као две младе и Велика Британија и Русија као две старе империје.

Српска војска је 1914. године остварила велике победе. У Првој офанзиви на Аустроугарску територијију, Земун је био град који је Аустроугарска прва изгубила, а највећи терет су поднеле јединице Тимочке дивизије, у коме су били наши Јагодинци и Поморавци. Осим ратног пустошења, Србију је 1915. године захватила и епидемија тифуса, која је однела скоро 150 000 како цивила тако и војника. Међутим, оно што је нашој војсци давало снагу је жеља за слободом и први мали корак ка томе је био Кајмакчалан, крвљу плаћен. Солунски фронт је значио и слом централних сила. Колико је српска војска била супериорна и жељна победе и слободе сведоче нам и речи генерала Шарла Транијеа (иначе, великог пријатеља Срба, који је на свом имању у Француској збринуо око 200 српске деце) да је српска пешадија била бржа и од француске коњице.

Зато треба да смо поносни на наше претке и наше хероје и жртве којих смо се данас поново сетили.

Истим поводом, у Завичајном музеју Јагодина, историчар и музејски саветник Душко Грбовић, као аутор отворио је изложбу: Јагодина у Првом светском рату.

Нинослав Дирак, протођакон