По прочитаном Јеванђељу по Марку, где Господ говори: “Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Божије”, Преосвећени се беседом обратио верном народу рекавши следеће: “Јеванђеље говори о причи када је Господ ушао у кућу и када је упитао апостоле о чему се они препиру? Апостоли су се препирали око тога ко је од њих ближи Христу. Господ је разумео зашто се они препиру. Зато што Дух Свети још увек није сишао на њих, није их осветио нити просветио. И данас људи се утркују ко је поштованији, познатији, ближи свом старешини... но Господ не забрањује жељу нашу да будемо ближи, јер онај ко жели да буде ближи Христу он тежи ка напретку. Господ забрањује да се грабимо за првенство међу људима. Оно што највише човека узвишава пред Богом је љубав чија је тајна у жртви и служењу према другима. Наше првенство, по речима Господа, састоји се у служењу другоме које је велико онолико колико ми послужимо и себи и другима на спасење. Љубав је браћо и сестре оно што човека уздиже пред Богом, док је гордост и сујета мрскост. Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат. Но овде је Господ решио расправљање међу апостолима тиме што је узео дете и рекао: “Ако не будете као деца нећете ући у Царство Небеско”.

Даље је Преосвећени поставио питање: “Какво је првенство деце над одраслима?”, и у наставку дао одговор: “Постоје три првенства: у вери, послушности и незлобивости. На пример, дете пита родитеља у свему и ма шта да родитељ каже том детету то дете верује њему. Оно не преслишава оца да ли је рекао исправно или не. Дете верује своме родитељу, оно је послушно своме родитељу и потчињава своју вољу његовој вољи. То је исто позив нама старијима да своју вољу потчињавамо Вољи Божијој. Све док истрајавамо у својој вољи ми се противимо вољи Божијој. Дете потчињава своју вољу своме родитељу. Зашто? Опет зато што га воли и верује и зато што је послушно. Дете има ову трећу особину, а то је незлобивост. Истина је и то да се дете брзо срди, али брзо и прашта. Оно иде да загрли родитеља свога иако га је ошамарио. Господ од нас не тражи да се ми спустимо на ниво детета по узрасту, него да се спуштамо на ниво детета по незлобивости. Вера, послушност и незлобивост главне су одлике детиње душе. Дете је бестрасно, нема страсти као код одраслих. Зато што је бестрасно, зато је и радосно. Не оптерећују га страсти. Оно зато и зна да се радује. Дете није среброљубиво, није похотљиво, да тражи и јури. Дете није славољубиво”. На крају беседе Владика је рекао: “Данас су код нас актуелна та генерацијска трвења. Увек старији грде млађе како су они увек бољи. Ако ниси незлобив, то што си бољи ништа ти не вреди. Дете није подложно пороцима и зато Господ упоређује нас са децом”.

Однос жртве и одговорности пред Богом Преосвећени је објаснио на следећи начин: “Велика част и радост треба да буде зато што је човек родитељ. Где је жртва тамо је и одговорност. Тамо где нема жртве нема одговорности”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају беседу је закључио речима: “Многи сматрају да је као дете био и свети Игњатије Богоносац. Ето видите зашто је он назван Богоносцем, јер је Бога носио у себи. Онај који има Бога у себи он има веру, послушност, незлобив је. Онај који не носи Бога у себи он не слуша ни Бога ни Цркву. Зато да се помолимо Богу и да се помолимо светом Игњатију да ми будемо Богоносци. Хришћани су богоносци а не онај ко се хвали. Зато нам Господ каже да се уподобимо као деца”.

ђакон Александар Ђорђевић