ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “ЉУБАВЉУ МИ ОСЕЋАМО БОГА И ДРУГОГА”

ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “ЉУБАВЉУ МИ ОСЕЋАМО БОГА И ДРУГОГА” У понедељак сирне седмице, у навечерје Великога поста, Преосвећени Владика Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. На овај дан наша света Црква прославља свештеномученика Власија и светог мученика Ђорђа Кратовца, који је био нашег српског рода.

Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Милан Борота, протонамесник Немања Младеновић, јерођакон Јован Прокин и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Никола Караклајић и Александар Бојанић.

За певницом је било братство храма Светога Саве.

По прочитаном одељку Апостола и Јеванђеља по Јовану, преосвећени владика је протумачио прочитане речи из Светога Писма.

Преосвећени је између осталог рекао: “Наша света Црква слави светог Ђорђа Кратовца који је био нашег порекла, и из житија видимо да је био по професији кујунџија. По вери, и срцу је био сав Христов и Христос је био његов. На њега се односе речи у апостолу где апостол Павле каже за хришћане: “Ко нас може одвојити од љубави Христове, и набраја да нас од љубави Христове ништа не може одвојити: ни глад, ни голотиња, ни мач, ни смрт. Ту заиста можемо да видимо ту љубав светога Ђорђа према Христу да он иако дете од осамнаест година, када су тражили да се одрекне вере, он се није одрекао”.

Преосвећени се дотакао љубави, речима да је љубав чудесна, и да је сама чудо, да ми живимо љубављу а не мржњом. “Љубављу ми осећамо Бога, али љубављу треба да осетимо другога. Заиста, ко је задобио љубав тај је задобио Бога. Ко је одвојен од љубави одвојен је од Бога... Све што се одвоји од Бога то је изложено пропасти, оно пропада, умире и нестаје. Човек треба да буде срећан што га Бог воли и да буде благодаран Богу и да на ту његову љубав узврати својом љубаву. Како човек може да узврати Богу? Да верује у Бога и да живи Црквом, заједницом, да живи у таквој љубави као што Бог љуби нас. Кад нема те љубави према Богу онда није ни искрена љубав једних према другима. Зато свети Јован каже: “Ако бисмо хтели да опишемо Бога, једном речју, рекли би: Бог је љубав”. Све што Бог чини, чини из љубави, не би ли пробудио нашу љубав према Богу. Љубав је двосмерна. Ако дајеш љубав, онда ће ти она бити узвраћена. Не дајеш ли љубав, не сејеш ли љубав, онда сејеш мржњу, и мржњу ћеш да пожњеш... Онај који има љубав према Мени он ће и заповести моје држати. Опет кроз испуњавање заповести ми се још више учвршћујемо у љубави Божијој. Љубав у човеку узраста да он воли и непријатеље своје. И то је виши степен хришћанског живота, не само да љубимо оне који нас воле, него да волимо и непријатеље своје. Лако је волети онога који нас воли, али да волиш непријатеља, то може само човек са јаком вером и љубављу, браћо и сестре. Опет у томе нам је пример Господ Исус Христос. Он је волео непријатеље своје... Човек без праве љубави не зна шта ради. Његови су поступци погрешни и не произилазе из љубави. Kaже се да је Бог заволео нас пре него што нас је створио. Круна Његове љубави је управо стварање човека и све твари овоземаљске. Зато наша љубав не сме да буде себична, него љубав која воли свакога човека баш онакакв какав је човек. Наше није да процењујемо ко је какав. И ако процењујемо наше су процене погрешне. Ми можемо да окривимо човека и да га осудимо, а да уствари не знамо да ли је тај човек заиста требао да буде осуђен. Зашто осуђујемо другога? Зато што немамо љубави. Ми то чинимо из гордости, хоћемо да поучимо другога, али треба да поучиш себе. Не можеш учити другога ако не научиш себе. Научи себе па ћеш научити другога. Просветли себе, па ћеш просветлити другога. Не можеш учити другога ако не научиш себе. Освети себе па ћеш осветити другога а да не мораш ни реч да проговориш. Зашто? Зато што онај који је до мене, ако смо ми освећени и просвећени, он ће се и од наших дела просвећивати. Дела су много значајнија од било каквих речи”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Владика је на крају говорио о мржњи света према Богу. “Онај који не воли Бога и не живи љубављу Божијом он уствари устаје на све оно што је Божије, и на човека који живи Богом у себи и који носи Бога у себи. Насупрот љубави стоји мржња. Може човек да плане, али је важно да немамо зла у себи. Зла нећемо имати ако немамо мржње, имамо ли мржњу ми смо заиста сви у злу. Још нас ђаво наводи, ја га мрзим зато што није такав какав треба да буде. Чекај човече, хоћеш другог човека да направиш какав си ти? А какав си ти? Ја? Да ли себе проверавам, да ли пазим на себе? Мржња је у стању да измени ум човеков. Да човек долази у оно стање, како рече данашње Јеванђеље, да и када зло чини такав човек, мисли да чини добро. Зато Господ каже: “Убијаће вас и мислиће да добро чине”. Мржња настаје од гордости. Где је мржња ту је зло. Како настаје зло? Настаје тако што горчина рађа гнев, гнев рађа горчину. Ми када се нагневимо сви смо у љутњи. Вика рађа хулу. У тој вици почињемо да хулимо... Уместо да видимо да ако је Бог попустио неко искушење на нас, да нас то усмери да проверимо себе, прво да видимо да ли је то Божије искушење или искушење настаје од нас самих, пакости и злобе. И када дође до те вике, онда дође до хулих речи. Зло никада не рађа добро, што каже наш народ: Ватра се не гаси ватром, зло се не лечи злом, него обрнуто. Да се молимо Богу да се учврстимо у љубави Божијој. Да би досегли љубав треба да се молимо, али нема љубави нема молитве, нема ничега од чега можемо добити те плодове за јело, ако уз све то немамо смирења. Смирење је основ, да нам Господ прими молитву, да нас Господ чује браћо и сестре, јер само у смирењу човек показује љубав, веру, а вера приближује човека Богу, а Бог је љубав. Бог вас благословио”.

Преосвећени је у наставку Литургије, причестио вернике Телом и Крвљу Господњом, и поделио свој очински благослов.

ђакон Александар Ђорђевић