ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “НЕВОЉЕ ЋЕ ПРОЋИ, АЛИ ТРЕБА ДА ИЗДРЖИМО И ДА СЕ ОДРЖИМО КАО ЉУДИ БОЖИЈИ”

ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “НЕВОЉЕ ЋЕ ПРОЋИ, АЛИ ТРЕБА ДА ИЗДРЖИМО И ДА СЕ ОДРЖИМО КАО ЉУДИ БОЖИЈИ”

Седмога децембра, када наша света Црква прославља свету великомученицу Екатерину и великомученика Меркурија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке, Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Преосвећеном су саслуживали: протојереј ставрофор др Зоран Крстић, јереј Иван Антонијевић, јерођакон Василије (Старовлах), и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: ипођакон Милош Коцић, и богослов Василије Тешић.

Данашње Јеванђеље нам говори о Христовим речима да ће Његове ученике гонити, да ће дизати руке своје на њих и предавати их у синагоге и тамницу. “Трпљењем својим спашавајте душе своје” завршава се одељак данашњег Јеванђеља.

После Јеванђеља, Преосвећени Владика Јован, протумачио је Христове речи, говорећи о гоњењима и невољама оних који верују у Богочовека Христа:

“Господ нам говори да ћемо имати невоље и од наших најближих. Ако су то гоњења зато што ми верујемо у Бога и следујемо Богу, што живимо у правди Божијој и љубави Божијој, благо нама. И ако нам каже да пазимо на такве људе, Он храбри нас које имамо у овом животу било каквих патњи страдања и мука, да трпљењем својим спасавамо душе своје. Овим речима Господ нас позива да издржимо све своје невоље кроз веру и наду да нас Бог неће оставити и кроз љубав преа Богу и људима, па и кроз љубав према нашим непријатељима, да издржимо, а Бог зна и Он ће нас наградити за наше трпљење, ако издржимо до краја. Чиме ће нас Бог наградити? Царством Небеским. Зато та мисао и жеља да будемо са Богом и мисао да ће нас Господ наградити, добићемо снагу, појачану веру, да издржимо на путу ка спасењу, ма шта нас на том путу сналазило. Господ рече: ко претрпи до краја тај ће се спасти. Невоља је било и биће их, и зато од нас Господ тражи у тим невољама да покажемо трпљење. Да не клекнемо, не паднемо у очај, да замолимо Бога да нам пошаље помоћ, да издржимо, да будемо јаки, а трпљење треба да прати и смирење, јер ће нас он наградити. А без смирења, ни хришћанска врлина није у потпуности делотворна. Свака врлина у којој је темељ смирење, та врлина доноси спасење, та врлина нас крепи и снажи, испуњава нас. Шта је то трпљење? Трпљење је спасење. Ко претрпи тај ће се спасити, а не онај који поклекне и посумња у својим страдањима да Бог није са њим. Бог је увек са њим, посебно ако страдамо ради истине и правде Божије, и неће нас Бог оставити. Неће Бог оставити такве људе који имају веру и љубав, неће Господ дозволити више него што можемо да издржимо. А свако може да издржи онолико колико има вере у себи и наде. Господ је све претрпео у свом животу, ради нас и нашега спасења. Право оличење трпљења и смирења јесте Господ Исус Христос. Његов је сав живот био у трпљењу и смирењу. И ето нам најбољег примера како да се одржимо у том смирењу и спасењу. Дом душе је трпљење, и управо душа живи у таквом дому. А храна душе је смирење кажу свети оци. Јер се душа управо храни смирењем. Шта је рекла Пресвета Богородица када је Архангел јавио да ће родити Христа? Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој. И док се душа храни смирењем, она управо обитава у дому трпљења. Напусти ли душа храм смирења, и храну смирења, она губи управо трпљење. А трпљење је по речима мудрих људи морална сила, која стишава у срцу човечијем, пробуђена жалосна осећања, и блажи бол у недаћама. Ето и то је још један разлог да се молимо, да нам Бог помогне да издржимо и да имамо стрпљења у овим недаћама које су нас снашле. Невоље ће проћи али треба само да издржимо и да се одржимо као људи Божији. Да се одржимо у вери, у смирењу, у правди Божијој љубави Божијој, и нека нам Господ помогне да живимо у трпљењу и смирењу. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени Владика је после поуке речима, осветивши Дарове, причестио верни народ, Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.

ђакон Александар Ђорђевић