Одштампајте ову страницу

СВЕТИ ВРАЧИ – СЛАВА ЦРКВЕ У СИПИЋУ

СВЕТИ ВРАЧИ – СЛАВА ЦРКВЕ У СИПИЋУДа човек није само телесно, већ и духовно биће знали су Света браћа Козма и Дамјан који су као лекари лечили не само тело, већ и душу.

Поучени речима Христовим да је "џаба човеку ако цео свет задобије, а души својој науди" (Мт 16, 26).

У време страшне пандемије која хара целим светом сви причају о исцељењу тела, а где је ту човек као духовно биће? Чиме се он исцељује? Одговор на то питање данас је дао верни народ села Сипића и околине који се окупио да прослави ове дивне Свете лекаре, али и да у цркви њима посвећеној нађе бесмртног лека и за тело и за душу. Од раног јутра са свих страна окупио се верни народ да од Светих лекара Козме и Дамјана измоли за себе и за своје ближње здравље душе и тела. Дижући цркву њима у част као да су знали за ону изреку да је тело без душе леш, а душа без тела утвара. Зато када год дођу у цркву они обједињују душу и тело и у причешћу се као цео човек сједињују са Христом.

Бескрвну жртву на Светој Литургији принели су: протојереј Велибор Јовановић из Вучића, протонамесник Горан Живковић из Лапова, јереј Мирољуб Блажић из Саранова, јереј Александар Цветковић из Ресника и ђакон Марко Арсенић из Лапова. За певницом су појали: пензионисани свештеник протојереј Ненад Савић из Тополе, јереј Ивица Камберовић из Сипића и вероучитељ Срећко Милошевић из Смедеревске Паланке.

Реч поуке верном народу произнео је отац Горан Живковић говорећи о земљаском труду Светих Козме и Дамјана да лече људе бесплатно, а све у славу Божију. Говорио је и о њиховој мученичкој жртви која је била печат целокупног њиховох рада на замљи који се огледао у лечењу људи од разних телесних болести, али и лечењу њихових душа речима Јеванђелским.

После трократног опхода око цркве где се свештенство са верним народом молило за сваку благодјетељ на земљи, уследило је сечење колача.

Трпезу љубави ове године припремио је господин Милан Нешић са својом породицом. Домаћин заједно са свештеником Ивицом се потрудио да свима буде лепо и да сви буду једнога духа као у апостолска времена.

Марко Арсенић, ђакон