Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован је честитао славу храму, његовом братству и градској управи, а затим је упутио речи благодарења: „Срећна и благословена слава свима који сте овде дошли да прославимо Мајку Божију и празник њеног рођења. Она нас је сабрала у овом храму у Тополи, који је управо њој посвећен, да молитвено прославимо велики празник и радост Цркве Христове.

Овај дан је велики за читаву васељену, јер се из њега рађа и најчудеснија личност после Господа нашег Исуса Христа – личност која је ходала овом трошном планетом, на којој и ми такође живимо, а то је управо Пресвета Богородица. Овај велики и свети празник носи радост целе васељене, како се управо и каже у данашњем тропару и песми посвећеној рођењу Мајке Божије: „Данас Пресвета Богомајка уводи Господа Христа у васељену“.

Браћо и сестре, то је тајна Божија, као што је тајна и само рођење Господње. То је тајна личности самог Христа, који је из ње као Сунце иза горе засијао. Пресвета Богородица је због своје чедности, чистоте и савршенства постала знак, како се црквеним језиком каже, благовољења, благости и доброте Божије – знак највећег добра, знак Бога, који се никада до краја не може схватити. Такве тајне можемо докучити само нашом вером. Вера нам открива оно што не можемо нашим умом да сазнамо. Вером усељавамо Бога у себе.

Син Божији је кроз Пресвету Дјеву постао један од нас, то јест човек у свему осим у греху. Зато Господ Христос познаје нас боље него што ми сами себе познајемо. Он је и Бог и човек. На себе је примио људску природу и доживљавао и преживљавао све оно док је ходао овом земљом што и ми преживљавамо. Дакле, зато Бог најбоље познаје човека. То би требало да буде разлог зашто и ми треба да преко Пресвете Богородице приђемо Христу, да нас Он призна и препозна као своје.

Особине Пресвете Богородице су биле, најпре, послушност, а затим смерност и простота. Она је слушала реч Божију и по њој живела. Управо су ове врлине њу учиниле Богородицом, оном која ће родити Спаситеља света. Ту савршену простоту и љубав Божију, која се сва слила у једну личност, видимо у Мајци Божијој. Она је имала такво срце и такву утробу да је могла да прими онога у своју утробу коме су и небеса мала. Чудесна је тајна Рођења Христовог. Богородица је у утроби својој носила Христа, а опет Свети оци кажу да је Христос носио њу. Зато је велико и драгоцено благо дато роду људском тиме што нам је Бог даровао Мајку Божију и што је имамо као нашу заштитницу, заступницу и молитвеницу пред Богом. То треба да нам буде радост.

Ко може више волети децу, него мајка? Пресвета Богородица нас свим својим бићем учи да будемо људи Божији. Учи нас да будемо на путу који води ка Богу. Она нас учи да и у тугама и у радостима нашим знамо да имамо меру у свему. Мера свега јесте Господ наш Исус Христос. Она нас такође учи да знамо пут, смисао и циљ живота. Циљ свега, браћо и сестре, јесте исти – да достигнемо у јединство вере и познање Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове, како то лепо каже Свети апостол Павле.

Браћо и сестре, због тога нема језика и речи који могу исказати величину и заслугу Пресвете Богородице за нас. Она је тај мост који повезује небо са земљом и земљу са небом. Она је мост преко кога је Господ дошао на овај свет. Она је мост који, ако верујемо у Бога и живимо по тој вери, и ако тражимо заштиту и помоћ Мајке Божије, и ми можемо прећи и доћи до вечног живота. Зато је речено да је лакше избројати песак у мору, неголи сва чудеса која Мајка Божија чини за његово спасење.

Када све ово кажем, можемо се и запитати како ћемо најдостојније да славимо и величамо Мајку Бога нашег. Одговор би био онај који је архангел Гаврило јавио радосну вест да ће родити Спаситеља света: „Радуј се благодатна Маријо, јер је Господ с тобом“. Нема веће радости него да Господ буде са човеком и обратно. Права радост јесте радост у Богу. Та радост је непролазна, јер није људска. Наша људска јесте пролазна. Када имамо тугу, потребно је да се сетимо радости Божије и радости Мајке Божије.

Пресвету Богородицу можемо да величамо својом вером и надом у њу. Мајка је милостива и пуна љубави. Мајчино срце никад не спава и увек бдије над дететом својим. Она је мајка свих нас и она над свакоме од нас бдије. На нама је да верујемо у њу и у посредништво између Пресвете Богородице и Бога. Зато својом вером и надом можемо се радовати и онда када нас сналазе невоље, јер знамо да је Бог са нама и Мајка Божија. Бог жели да се сви људи спасу.

Зато, пред Пресветом Богородицом исповедајмо све радости и жалости срца нашег и све потребе душе и тела нашег. Славимо је тако што ћемо је подражавати у њеним врлинама. Замолимо Мајку Божију да нас научи како да будемо бољи људи и бољи хришћани. Молимо се да нас научи како да волимо Бога и друге. Где су љубав и Мајка Божија, све другачије бива. Замолимо је да нас научи како да стекнемо мир Божији у нама и око нас. У сваком човеку који има мира Божијег, он живи и у миру са околином. Човек који нема мира у себи, нажалост, сматра да су му сви непријатељи, јер је у њему немир уместо мира Божијег. Знамо докле нас може одвести немир, док нас мир води у сусрет са Богом. Зато, браћо и сестре, у времену у којем живимо, потребна нам је мудрост Божија да знамо како да живимо у овом времену. Потребна нам је смерност и трпљење Мајке Божије.

Зато данас сабрани око ове предивне Карађорђеве цркве посвећене Рођењу Мајке Божије, молимо је да она сачува и овај град и храм, и сваки град, село и крај. Невоље су нас притисле са разних страна. Све док се човек не ослободи свог ега, своје саможивости, своје гордости и сујете, не може бити мира у себи. Он ће стално изналазити разлоге за своја дела.

Чујем да су многи данас нашли разлог да не буду са нама на богослужењу. Нису на Светој Литургији. Да ли такви могу да очекују заштиту и молитве Пресвете Богородице? Не, сигурно. Мајка Божија је тамо где људи прослављању њеног и нашег Бога.

Зато, браћо и сестре, замолимо Пресвету Богородицу да нам, као што рекох, буде заштитница, молитвеница и узор у свему како треба да живимо. Замолимо је да у нама ојача вера. Све је могуће ономе који има вере, каже Христос. Замолимо је да се у нама разлије љубав, а не мржња. Немојмо гледати на оне ситничаве људске пориве, већ гледајмо оно што је нама најпотребније, а то је да се спасемо.

Нека је срећна слава храму, његовом братству и овоме граду. Нека све нас Мајка Божија закрили и загрли својим рукама, а њене руке су шире од неба и земље. Нека нас она постави на своје крило, које је такође веће од неба и земље. Где је човеку топлије, него на крилу своје мајке? Будимо са Мајком Божијом да би и она била са нама, да нас она води и руководи. Бог вас благословио и сваким добром даровао!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве, Епископ шумадијски Јован, свештенство и окупљени народ, кренули су у молитвени ход улицама Општине Топола. Ход је најпре застао испред зграде градске Управе, где је Епископ пререзао славски колач, а затим је настављен до споменика војницима пострадалим из Првог Светског рата, где је одслужен мали помен. По завршетку литије, испред Карађорђеве цркве пресечен је славски колач који је припемио овогодишњи свечар господин Витомир Манојловић са својом породицом.

Након Свете Литургије, братство храма и домаћин Витомир припремили су свечани славски ручак, на којем су, уз пригодну атмосферу, настављене молитве и благодарења.

Лазар Марјановић