Одштампајте ову страницу

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И САСТАНАК АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЕСНИКА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ У МЛАДЕНОВЦУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И САСТАНАК АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЕСНИКА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ У МЛАДЕНОВЦУ

У среду, 12. јануара 2022. године, када наша Света Црква прославља и празнује Свету мученицу Анисију и Преподобну Теодору, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу. Лепоти богослужења допринели су појци храма Светог Саве у Београду.

Повод за ово литургијско сабрање, поред свеопштег и сверадосног предукуса Царства Божијег, што јесте свака Света Литургија, био је састанак Архијерејских намесника шумадијске Епархије са својим Архијерејем Г. Јованом.

Поред свих Архијерејских намесника, на Светој Литургији су присуствовали и сви свештеници младеновачког намесништва и приличан број верника Младеновца.

У својој Богонадахнутој беседи наш Владика је рекао: „Налазимо се периоду прослављања Божића по Божићу. Црква о великим празницима уводи претпразниство и попразниство, да би верни народ што више задржала у поруци тог празника. Божић је темељ свих других празника. Ми се налазимо у периоду попразниства и сутра ћемо прославити оданије празника. Божић је празник када би требало да преиспитамо себе, а то нећемо моћи ако не уђемо у себе. Ући у себе нећемо моћи, ако немамо смирења. Требало би да видимо да ли у твом и мом срцу, брате и сестро, има било шта из витлејемске пећине. Односно да видимо да ли се Христос непрестано рађа у нама. Ако се Божића сетимо само од године до године, онда нисмо добри хишћани. Од нашег срца би требало да начинимо витлејемску пећину. Христос је изабрао пећину, односно шталу, да би се видело јасно да све чега се Бог дотакне то се преображава. Божић је преломни догађај у историји читавог света. То је догађај када се Бог поистоветио са човеком. Христос када је узео огреховљену људску природу на себе, Он ју је узнео до престола небеског.

Док год не заменимо ја са ти не можемо се спасити. Док год говоримо ја, не дајемо простора Богу, да дође до нас, да нас преобрази и исправи. Да се Господ није родио, да није Господ дошао, онда не би испунио све оно што су пророци и праведници говорили. Наши свети преци су знали да ће доћи Спаситељ, то их је снажило кроз генерације. Христос је дошао у оно време, како каже Апостол Павле, када се превршила чаша безакоња. Зато запамтимо – где је Спаситељ, ту је и Спасење. Ако не призивамо Спаситеља, нећемо бити спасени.

На Божић је Бог загрлио човека и човек је загрлио Бога. На нама је, брате и сестро, јесмо ли у том загрљају. А бићемо ако будемо испуњавали оно што нам Бог заповеда. А заповеда нам оно што је патријарх Павле рекао да: Будемо људи Божији. Ако испуњавамо вољу Божију осетићемо загрљај Божији. У његовом загрљају и у његовом крилу има места за сваког човека на свету. Бити у загрљају Божијем значи осетити Бога. Осетити Бога то значи зарадовати се Богу. Ако Црквом живимо и ако Цркви служимо, а не да се Црквом служимо, осетићемо Цркву. Ништа не вреди ако градимо цркве и палате, а немамо смирења, то ништа не користи. То је на духовну пропаст. Ако се не сетимо Бога док градимо и радимо, то ништа није на спасење. Док није Христос дошао нисмо имали, нити знали за истински смисао. Сав се смисао у Христу обнавља.

Данас можемо поставити питање: Како се у Цркви живи? Живи се богослужбенио, молитвом. Не само да се молимо док смо на Литургији, па кад изађемо настављамо по старом, да се хвалимо и гордимо. Дакле браћо и сестре, Христовом рођењу многи су се обрадовали. Има и оних који се нису обрадовали. Као што је Ирод, који је сав био у својој сили и у својој слави. Рекао је мудрацима да хоће да се поклони новорођеном цару, а желео је да га убије. Христос се склања, али није морао. Склања се јер нас Бог неће спречити ни да чинимо зло. И Ирод у свом гневу, страшној страсти, чини ужасан грех – убија 14000 деце витлејемске. Кад овлада гордост човек не види ни другог човека, а ни Бога, као што је и Ирод чинио.

Ми хришћани смо позвани да свугде исповедемао Христа и признајемо га за Спаситеља. Међутим, у данашњем Јеванђељу Христос заповеда апостолима да ништа не говоре о њему. Шта ово значи? Овде Апостол Марко каже да је Христос тако заповедио Апостолима, јер још није дошао Исусов час. У Цркви све има своје време – кад се гради и кад се руши, кад се пева и кад се плаче. И зато је најбоље кад се све чини у своје време. Човек који је у Цркви може препознати време. У Васкрсењу ће људи препознати Исуса као Христа. Измеђи је стајала Голгота. Можемо се запитати – ко се може одржати? Голгота са свим својим ужасима, биће скоро несавладива сметња, за поједине људе да остану у вери да је Исус Син Божији. Многи ће се саблазнити. А сећате се одломка из Јеванђеља о путу у Емаус. Христос каже сапутницима да је све требало да буде, да се испуни оно што је за њега писано. Зато Христос каже да је дошао да испуни све оно што је писано за њега. Не можемо разумети тајну рађања, тајну страдања и тајну васкрсења Бога без Духа Светога. Апостол су постепено добијали откривења. Није им се све одмах открило. Бог свакоме открива себе према његовој вери. Колико је вере у нама, толико ће бити и Бога у нама. Постепно треба да прилазимо Христу. Неки би хтели одмах да прескоче неколико стпеника, али ће пасти и повредити се. Према остварењу у нама Светих тајни и светих врлина, али пре свега према величини вере у нама треба да прилазимо Богу.

Признај да си погрешио. У признању је спасење. Кроз веру и кроз добра дела ми треба да прилазимо Христу, јер се вером Бог усељава у нас. Нека би нам Бог и празник Рођења Христовог помогли да спознамо Бога, да би нам се Бог открио онолико колико можемо да носимо, јер нећемо погрешити ако кренемо пут спасења. Врло је важно да радимо на свом спасењу. У томе ће нам помоћи смисао Божића, али и смисао данас прочитаних речи из Јеванђеља“, закључио је наш Архијереј.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након евхаристијског сабрања започео је радни део састанка Његовог Преосвештенство Епископа шумадијског Г. Јована и Архијерејских намесника Епархије шумадијске.

јереј Марко Јефтић