Одштампајте ову страницу

СВЕТЛИ ЧЕТВРТАК У СТАРОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

СВЕТЛИ ЧЕТВРТАК У СТАРОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

На Светли четвртак 28. априла 2022. године Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу. Владики Јовану су саслуживали старешина Старе Цркве протојереј – ставрофор Милић Марковић и протонамесник Горан Мићић.

Беседећи верном народу на 8. зачало Јеванђеља од Јована, Владика Јован је рекао да: „Ова недеља се зове Светла јер из гроба Господњег, када је Господ Васкрсао засијала је светлост роду људскоме. Та светлост светли свакоме човеку који жели да дође у просвећење. Свакоме ко жели да се учи од Светлости Божије. Свакоме ономе који жели да се освећује Светлошћу Божијом. Зато се ова цела недеља зове Светла недеља, јер ако сте приметили сваки дан је исто богослужење као и на сами дан Васкрса Христова. А све то хоће Црква да нам стави до знања колики је значај за човека за његово спасење, Васкрсење Христово. Јер да није било Васкрсење, не би било ни хришћанства. Да није било Васкрсења не би било ни живота. Васкрсење нас уверава да после телесне смрти постоји Васкрсење и вечни живот. Зато нам је потребна вера, вера у Бога, вера у Васкрсење. Зато ми на крају Символа вере кажемо да чекамо Васкрсење мртвих и живот будућег века. За сваког хришћанина, да нас Господ позвао. Он живи овај живот, али чека онај бесмртни, вечни, непролазни живот. Понављам, за све нам треба вера. Није лако човеку у смислу грехова и страсти да тако лако поверује у Васкрсење. Зато нам треба вера, јер нас вера доводи до спознаје Бога. Да спознамо Бога. Зато данашње Јеванђеље говори о разговору Никодима ученог фарисеја који је у исто време био и кнез јудејски и његовом разговору са Исусом Христом. Ако смо слушали данашње Јеванђеље, могли смо да закључимо да се овај кнез јудејски управо учи у вери. Вера је наука и то није лака наука. Вера је тешка наука, тешка за онога који се не преда и срцем и душом. Тешка за онога који не усели Бога у себе. Како каже ап. Павле ми вером ходимо и вером усељавамо Бога у себе. Зато, колика нам је вера и каква нам је вера такав нам је и духовни живот. И живот уопште. Она је најтежа с тога што она управо човека који не верује, вера треба да определи да он приђе Богу и да верује у Њега. А онај који хоће да приђе Богу треба да верује да Бог постоји, каже св. ап. Павле. Он награђује оне који верују у њега. Не само оне који говори језиком и устима вере, већ оне који веру претварају у дела. Делима доказују да је вера. Како каже ап. Јаков покажи ми веру без дела, а ја ћу ти показати веру из мојих дела. И вере и дела су нераздвојива. Треба да се трудимо да испунимо заповести божије и да испунимо Јеванђеље. Не делимично већ да се трудимо да Јеванђеље испунимо у целости. Неко ће казати да је то немогуће. Па чим си казао да је немогуће, то значи да немаш веру. Значи да ти је вера колебљива, слаба, да није она Јеванђелска да и горе премешта. Све нас ово позива на поновно духовно рођење у Богу помоћу Духа Божијега, који се сав разлива по бићу човека и преображава човека у сасвим ново биће, рођено од Духа Светога. Зато Христос и каже Никодиму да ко се не роди водом и ухом, ко се не роди одозго, не може бити Христов. Све што имамо је одозго. И Христос је сишао одозго и вера и љубав. Све је од Неба. Све што је од Неба је благословено и свето. И са Земље је све свето у колико је и човек свет. Човек освећује творевину јер се кроз човека и творевина спасава. Ап. Павле каже да ми примисмо од Духа који није од овога света, већ од Бога да би смо знали шта нам је даровано од Бога. Све нам је даровано. Живот. Куд ћеш већи дар? Само ако знаш да живиш животом по Богу и у Богу. Живот је дар. И то није привремени, овај земаљски, већ вечни. А ко може да да вечни живот? Само онај који је вечан. Ми тако спознајемо тајне Богопознања. До Богопознања не можемо доћи без хришћанског живота, без вере, без подвига, без труда, без смирења. Богу се прилази кроз смирење, не кроз дрскост. Дакле, Дух Свети нама даје силе, то је оно што треба да нас храбри и подиже када падамо и грешимо. Дух Свети нама даје силе да можемо сазнати управо шта нам је од Бога даровано. Све нам је од Бога даровано. Само Божије се спознаје с Богом. Ако Бога спознамо, спознаћемо све оно што је Божије. И ако човек мисли да може ући у тајне овога и онога света без Бога, ма како он образованост имао, неће моћи. Зато Дух Свети освећује и просвећује свакога човека који долази на овај свет. Светлост Христова освећује и просвећује свакога човека који долази на овај свет. Да би човек могао да просвећује, мора он сам прво да буде просвећен. Не својом логиком и својим мудровањем. Силом Духа Светога. Зато Божије се спознаје Богом и то је и апостолско и светоотачко правило. У колико човек у себи имао више Духа Божијега у толико он више зна Бога и зна оно што је Божије. Зато Кажем Божије се спознаје само Богом. Зато су духоносни оци најбољи христозналци, јер их је Дух просветио. Они надахнути Духом Светим су нам протумачили Јеванђеље. Зато што су били просвећени Дохом Светим и тај Дух Свети открива човеку највеће дубине Божије. Шта је то Дух Божији? Благодат Божија. Христос. А шта је то овога света? Овај свет који сматра да је све настало на овоме свету. И када нестане овога света, нестаје све, нема вечног живота, нема загробног живота, нема ништа па нема ни Бога. Ту човек треба да се моли да га Дух Свети освети и просвети. И он освећује свакога који жели да буде просвећен али Богом. Отуда Дух овога света не може знати Христа Бога. Зато је потребно да се родимо одозго. Духом Светим. Зато се крштавамо. Ко се не роди водом и Духом не може ући у Царство Небеско. Ко се не роди Духом Светим који силази одозго. Сетите се када се Господ крстио, како се Дух Свети на Њега спустио у виду голуба. Опет ух Свети сишао. Ако се човек не роди поново, не може видети Царство Божије. Ако се човек не преобрази, ако човек стално не преображава себе, а човек не може да преображава себе ако само о себи мисли високо. А онај који има смирења, Бог се гордима противи а смиренима даје благодат, морамо бити смирени. Да не пркосимо ни Богу ни другоме. Христос каже ко се не роди водом и Духом не може ући у Царство Божије, а то значи да нама и наша мисао треба да буде одозго са Неба. Да наше осећање треба да буде одозго. Да наше свако добро дело треба да буде покривено Духом Светим. Одакле нам мисао жеља, осећање и на крају одакле смо ти и ја човече Божији него одозго. Зато Господ пред страдање каже ја сам одозго ви сте одоздо. Ви мислите само оно што је земаљско, што је пролазно. А ја сам одозго и доносим вам од Оца свога оно што је вечно, непролазно. Зато ми треба да се радујемо Васкрсењу Христовоме и да стално мислимо да и ми треба да Васкрснемо. А Васкрснуће сваки човек и праведан и грешних по свеопштем Васкрсењу. Само ће бити разлика Васкрсење оних праведних људи од оних непокајаних. Од оних неверујућих. Они који верују Васкрснуће за живот вечни. Они који не верују они Васкрсавају не за живот са Богом, већ за живот без Бога. Васкрснуће за вечну муку. А Бог човека није створио за вечну муку. Човек је сам себе својим падом учинио да се мучи. Зато му је речено: обрађиваћеш земљу, мучићеш се, зато што ниси испоштовао једну једину заповест Божију, а то је послушност. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије, Владика Јован је поделио вернима свој Архијерејски благослов и иконице.

протођакон Мирослав Василијевић