ЈАГОДИНСКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ “КНЕЗ МИЛОШ ДРЖАВОТВОРНИ ВЛАДАР”

ЈАГОДИНСКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ “КНЕЗ МИЛОШ ДРЖАВОТВОРНИ ВЛАДАР”

Са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у јагодинској Старој цркви 6. октобра 2022. године, одржана је свечана промоција капиталног дела проф. др Радоша Љушића “Кнез Милош државотворни владар” у организацији Црквене општине ове најстарије цркве у Јагодини и Архијерејског намесништва Беличког.

Под сводове цркве Светог архангела Михаила и Гаврила, чији је ктитор кнез Милош Велики, скупио се велики број људи који су желели да чују и сазнају нешто о његовој најобимнијој и најкомплетнијој биографији. Међу њима био је градоначелник Јагодине, г. Ратко Стевановић, архимандрит јошанички Евтимије, бројно свештенство, култруни и просветни посленици, верни народ.

Јагодински историчар и модератор ове вечери, Нинослав Станојловић, похвалио је исцрпност књиге професора Љушића и осврнуо се на везу Великог кнеза са Јагодином. Тако је поменуо да је једна од ретких буна која се завршила без људских жртава и резултирала доношењем Сретењског устава кренула из Јагодине предвођена кнезом Милетом 1835. године. Затим велику кугу 1837. године чије је жариште било у Јагодини - како је строгим мерама власти она заустављена и да је крај епидемије прослављен тродневном свечаношћу којој је присуствовао и кнез. Као нарочиту везу кнеза Милоша са Јагодином проф. Нинослав је истакао и његовог зета за братаницу од полубрата по мајци, Јеврема. Наиме, Стевча Михаиловић, чији се и вечни починак налази у Јагодини, пототњи председник Владе Србије у два наврата, био је миљеник кнеза Милоша и чак његов местозаступник пред повратак из иностранства и почетак његове друге владавине. Као нарочито емотиван тренутак, г. Станојловић је истакао посету кнеза Милоша Таборишту на старој траси крагујевачког пута. Он је у поодмаклим годинама инсистирао да посети то место када је и заплакао, јер су у његовој младости у бици на Таборишту Јагодинци извојевали велику победу над 1000 Турака и тиме их зауставили на путу за Крагујевац.

Проф. др Сузана Рајић, са Филозофског факултета Универзитета у Београду, је говорила о снажном утицају, инспирацији и подстреку проф. Љушића на његове студенте и колеге да се баве династијом Обреновић. Она је скренула пажњу присутних на то да је ово капитално дело од око 1000 страница добитник награде Града Београда за најбоље дело у области друштвених наука. О кнезу Милошу професорка је рекла да је био човек велике одлучности и храбрости, а нарочито у одсутним животним тренуцима, управо оним када се иде на живот или смрт. О значају кнеза Милоша за српску историју рекла је да би било довољно рећи да је он као неписмен човек а велики преговарач успео да издејствује 37 правних аката на међународном плану од којих ниједан нисмо успели да сачувамо. Кнез је успео да својом умешношћу ни из чега створи аутономну Кнежевину Србију, као и да од српског сељака створи ново грађанско друштво. Увек је ишао на то да се што мање ратује, а што више преговара, односно да се што мање људи губи и што више придобија. Дакле бирнуо се за малог обичног човека о чему највише сведочи укидање федуализма по чему је Србија била једина у Европи. Чињеница да је само код нас сељак имао статус слободног грађанина покреће и миграционе таласе у нашу земљу у то време.

Проф. Љушић је изразио своје задовољство што је представљање књиге уприличено у задужбини кнеза Милоша Великог у Јагодини. Он је истакао да је преко 150 цркава изграђено у доба владавине Великог кнеза и да се због тога он може назвати највећим ктитором у српској историји, упркос чињеници да је велики број тих цркава био од дрвета. О елементима државотворности његове владавине говори и чињеница да је од Васељенске патријаршије у два наврата успео да добије потврду аутономије Српске цркве – 1831. и 1836. године. Професор је поменуо кнежеву праксу да на обраћање народа за помоћ око изградње неке цркве одговори тек трећи пут, пред крај изградње. Тиме је подстицао народ да се што више труди и ради и својим сопственим радом постигне највише. Аутор књиге је кнеза Милоша описао као изразито храброг човека, како у рату, тако и у миру, када је у суштини и теже то бити. У прилог тој чињеници рекао је да је кнез ишао потпуно сам на преговоре у турске чадоре, окружен противничким војницима и тако стављао своју главу у огроман ризик. Кнез је по казивању проф. Љушића био најбогатији човек на Балкану. Све до 1835. године су његова лична и државна каса биле заједничке, и тек тада ће их поделити. Већ 1839. године имао је више новца у својој него у државној каси. У томе се види његов смисао за приреду и економију. По речима професора, после смрти Великог кнеза, Србија је била још неко време у суфициту док је трошила новац који је у његово време уштеђен. После тога, Србија никад више није изишла из дефицита све до данас. Професор се на крају захвалио орагизатору и свима присутнима који су увеличали ово свечано вече.

Вече је свечано и завршено богатом вечером у новом пархијском дому Старе цркве на којој се архимандрит Евтимије захвалио проф. Љушићу, свим учесницима и организаторима промоције.

Вероучитељ Угљеша Урошевић