ПРЕОСВЕЋЕНИ ЕПИСКОП ЈОВАН: “У ЈЕВАНЂЕЉУ ИМА ВИШЕ ОДГОВОРА, НЕГО ШТО МОЖЕ ЦЕЛО ЧОВЕЧАНСТВО ДА ПОСТАВИ ПИТАЊА”

ПРЕОСВЕЋЕНИ ЕПИСКОП ЈОВАН: “У ЈЕВАНЂЕЉУ ИМА ВИШЕ ОДГОВОРА, НЕГО ШТО МОЖЕ ЦЕЛО ЧОВЕЧАНСТВО ДА ПОСТАВИ ПИТАЊА”

У понедељак двадесети по Духовима, када наша света Црква прославља светог Филипа ђакона, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећеном су саслуживали: протонамесник Немања Младеновић, протонамесник Бранислав Матић, и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Василије Арсенијевић, и Милош Стојковић.

За певницом је на јектеније и прозбе одговарао отац Иван Антонијевић са верним народом.

У Јеванђељу по Луки, које нам говори о поуци коју је Господ упутио апостолима о мисији коју треба да изврше проповедајући Јеванђеље, Преосвећени је истакао да наука Господа Исуса Христа није од овога света. Није од обичнога човека, него је од вечнога Бога. Зато је свака Његова реч божанска. Зато је у свакој речи Христовој моћ Божија и сила. Зато Јеванђеље би требало да буде огледало нашега живота. Јер ако хоћемо било како да проверимо себе не можемо без Јеванђеља, а у Јеванђељу ћемо све наћи, све оно што нам доноси радост. Наћи ћемо и оно када нас сналазе туге, патње и невоље. Наћи ћемо како да решимо проблем у себи самима, и међуљудске проблеме. Зато Јеванђеље није обична књига него књига над књигама. Није обична наука, него наука над наукама. Ту науку божанску дао је да преносе апостоли, ученици. Знамо да имамо дванаест великих апостола, и седамдесет малих апостола. Данашње Јеванђеље говори о избору седамдесеторице апостола и њиховом слању да проповедају реч Божију. Оволики избор апостола говори да је било много оних којима треба да чују реч Божију. Зато и каже Господ: “не живи човек само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божијих”. Апостолима је ово дато да проповедају реч Божију јер је Христос рекао: “жетве је много а посленика је мало”. То значи много је оних људи који су гладни и жедни речи Божије. Зато треба посленике слати у народ. Зато Господ каже молите се јер вам је молитва дата као општење са Богом. Када је молитва повезана са разумом, умом и срцем, онда је та молитва разговор са Богом. Када водимо разговор једни са другима, и када је тај разговор богоугодан, ми се осећамо радосним што смо обавили тај разговор са вољеном особом и човеком уопште. Како тек човек осети у свом бићу ту радост када кроз молитву разговара са Богом. Јер тада цело човеково биће облива управо та радост коју једино нам Господ може дати. Зато ове Христове речи говоре да се треба молити искрено Богу, да добијемо праве пастире и да добијемо праве свештенике. Пастири треба да се моле за Реч Божију да та реч коју проповедају да уђе у душу тога народа. Зато је реч велика. Речју хвалимо Бога, али нажалост када нисмо свесни величине праве Божије речи можемо да изговарамо оне друге речи. Зато није важно колико ћемо речи изговорити него какве ћемо речи рећи. Да ли су те речи на моје спасење и да ли могу да помогну спасењу других? Зато Господ каже да не будемо много глагољиви, него да наша реч буде: “да да, а не не, а све друго је од вишка”. Доћи у такво стање то може само човек који има велику веру, који живи том вером и који верује да Бог постоји и да Бог награђује они који верују”.

Говорећи у наставку беседе, о мудрости, Преосвећени је истакао да нам је потребна не мудрост наша, него божанска мудрост: “Или боље речено треба нам наша мудрост која је повезана са мудрошћу Христовом. Или боље речено човек зна да своју мудрост злоупотреби и да се горди мислећи да је исправно оно што је изрекао. Исправно је оно што је проверено Јеванђељем и оцима. Наша свакодневна реч коју изговарамо треба да буде у благодати, тј у Христу и по Христу. А реч наша биће увек у благодати ако мудро живимо и ако мудро искупљујемо своје време. Зато ће апостол рећи: сад је дан спасења и време спасења. Сутра може да буде касно, не знамо да ли ћемо доживети сутра, али је наше да садашње време почињемо да га претварамо у вечност и да будемо окренути ка вечности. Зато апостол каже да све што је иза мене је прошлост, ја се сежем ка ономе који је испред мене. А ко је испред нас? Господ Исус Христос. Ако мудро живимо и јеванђелским садржајем испунимо наш живот, само ће тако реч наша бити не у мудрости људској него у сили Божијој, а да би нам било све у сили Божијој, опет нам је потребна вера. Јер по својој садржини вера је несравњено шира и дубља. Шира и дубља од сваке људске мудрости и од свакога људскога знања и вером људи постају силни и моћни. Браћо и сестре човек је слаб, и долазимо у разне дилеме, да ли је исправно ово што радим, да ли је мој живот исправан. Али баш зато да не лутам само је потребно да ми не ослаби вера. Потребно је да верујемо у Бога, да се трудимо да живимо по Јеванђељу, јер у Јеванђељу ћемо наћи све. У Јеванђељу има више одговора, него што може цело човечанство да постави питања. Ко не налази одговор у Јеванђељу? Онај који не верује. Ако верује, он ће све да схвати, и садашње и прошло и будуће стање. Апостол Павле нам каже да мудро живимо јер су дани зли. Овај свет у злу лежи каже Господ наш Христос. Прави услов да се права мудрост пронађе да се дух људски ослободи обмане, лажи, греха, саможивости. Да се ослободи себичности, да пронађе мудрост и испуни себе њоме. Не треба да се ми плашимо Бога, јер дете осећа да га родитељ неће уништити, јер верује у свог родитеља. И зато је нама потребно не да се плашимо, него да се плашимо да се не огрешимо о Бога. Зато нам је браћо и сестре потребна та мудрост божанска, и зато јеванђеље није мудрост овога света, она је небеска, није обичнога човека него Господа Христа. Он нам је све у Јеванђељу изложимо. Читајмо Јеванђеље и Писмо са осећањем да је то заиста божанска реч. Молимо се да нам Бог помогне да разумемо оно што читамо. Молимо се не само да научимо Писмо него да га испунимо. Ништа нам неће вредити ако га научимо напамет, али шта нам то вреди ако не живимо по Јеванђељу. Онда је то она многоглагољивост, хвалисање. Шта ти то вреди када ниси научио основу живљења по Јеванђељу?” закључује на крају преосвећени Епископ. “Нека нам апостоли помогну који су раширили Јеванђеље по целом свету, да разумемо, да би кроз то разумевање дошли у спасење. Зато треба све разумно да чинимо. Да разумно да верујемо, да постимо, да разумно чинимо добра дела, све нам треба по разуму али зато треба се молити да наш разум буде облагодаћен разумом Божијим. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку литургије Преосвећени је причестио верни народ, који је Господу заблагодарио за примљене дарове.

ђакон Александар Ђорђевић