ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ

Благословом Епископа шумадијског Господина Јована и Епископа ваљевског Господина Исихија, трудом и залагањем свештеника Славка Обрадовића из Ваљева и свештеника др Стефана Дамјановића из Крагујевца, реализовано је поклоничко путовање у Свету земљу у периоду од 20. 02. – 27. 02. 2023. године.

Вођа пута био је професионални водич и изузетан познавалац Свете земље Јован Петровић из Београда, коме је свесрдно помагала преводилац Ивона Станковић из Београда. Укупно 55 поклоника у Светој земљи, осетило је неизмерну радост присуства Господњег.

Поклоничка група је допутовала у хотел „Holly land“ у раним јутарњим часовима у уторак 21. Фебруара и већ у 09.30 посетили смо Поље пастира, где се налази пећина у којој је анђео Господњи јавио чуварима стада велику радост: „Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.“(Лк 2, 11). Пастири су се вратили славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели, као што им би казано. У крипти је и гроб једног од тих пастира. Изнад њега прелепа икона урађена уљем на којој су тројица пастира са својим стадом. Изнад њихових глава види се како им анђели јављају вест коју су очекивали сви народи од стварања света. У порти манастира је и најстарије стабло маслине у Јудеји.

Одлазимо у јудејску пустињу у манастир светог Саве Освећеног из петог века. Спуштамо се у манастир кратком стазом. Са десне стране је кула од камена, на чијем је врху велики Крст. Каменим степеницама силазимо у порту и улазимо у храм где целивамо мошти светог Саве Освећеног. Од давнина дрво палме расте у овој лаври и његови плодови лече неплодне брачне парове. Затим смо у капелу светог Јована Дамаскина у којој је Светитељ насликао икону Богородице Тројеручице. У суседној крипти су и лобање бројних монаха који су се у овом манастиру подвизавали. У трпезарији Светог Николе смо послужени. Још једном се подсећамо пророчанства оснивача манастира који је 600 година раније оставио у аманет монасима, да када једног дана дође монах истог имена из владарске лозе, да му дарују игумански штап, жезал и чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице. Свети Сава српски је ове дарове примио и однео у манастир Хиландар.

Враћамо се у храм светог Теодосија. У крипти манастирске порте целивамо мошти светих мајки: светог Саве Освећеног, светог Јована Дамаскина, светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана. Ту су и мошти Светог Теодосија који се дуго година на овом месту подвизавао и узносио молитве Господу.

У среду рано ујутро пут нас води у центар Витлејема („куће хране – хлебова“) где је и величанствени храм Рођења Богомладенца Христа. Крај олтара степеницама се спуштамо до пећине у којој је рођен Спаситељ света. На улазу у пећину рођења је стуб са иконом Господа Исуса Христа а у близини икона Богородице Витлејемске са Богомладенцем. Изнад улаза је плаштаница златасте боје. Место изнад јасала поплочано је белим мермером, као и под на којем је уцртана Витлејемска звезда коју , спустајући се на колена, целивамо. Остајемо задивљени пред јаслама као и пастири и мудраци са истока у ноћи првог Божића. Са западне стране храма је крипта са моштима деце коју је побила Иродова војска тражећи новорођеног Цара.

Пошто се сиропусне среде не служи света Литургија, даље нас пут води у свети град Јерусалим. Са Маслинске горе посматрамо прекрасну панораму старог града чије се зидине састоје од 34 куле и 11 капија. Поред мноштва поклоника долазимо до прекрасног руског манастира посвећеног светој Марији Магдалини. Око њега се налази велики и предивно уређени врт. Помишљамо како смо Гетсимански врт управо овако и замишљали. Храм је саграђен у руском стилу са позлатом на куполама,а изнад олтара је велика икона на којој је приказано како Марија Магдалина цару Тиберију поклања јаје које је постало црвено, сведочећи да и творевина божија прославља Васкрсење Спаситеља. Са десне стране олтара налази се чудотворна икона мајке Божије Одигитрија – Путеводитељица. У крипти цркве су и мошти монахиња: руске кнегиње Јелисавете и њене дворкиње Варваре, а у лађи цркве целивамо честице моштију многих светитеља. На том месту отпевали смо и тропар у част ових божијих угодника.

Спустамо се благо наниже и долазимо у храм где је било положено тело Пресвете Богородице. Са тог месте је узнета на небо да буде са својим Сином и Господом. Храм је испуњен мноштвом поклоника из целог света. Целивамо камену плочу на којој је било положено тело Пресвете пре него што ће се успети на небо. Иза плоче је отворени олтар на којем је чудотворна икона Јерусалимске Богородице.Даље се путељак успиње до места где је каменован свети првомученик Стефан. Певамо тропар Архиђакону и поклањамо се светом месту на коме је овај свети Првомученик поновио речи Христове: „Господе, не урачунај им грех овај!“ (Дап 7, 60). Поред тог места је Храм посвећен светом Архиђакону. У њему се усрдно молимо пред иконом која нам показује како је каменован светитељ и како је хаљине гонитељима чувао Савле, који ће обасјан Христовом светлошћу постати најревноснији проповедник „благе вести.“

Улазећи у стари део Јерусалима убрзо стижемо до куће светих Јоакима и Ане. Кућа је, у односу на данашњи ниво Јерусалима, око шест метара испод земље, као и цео тадашњи град. Из тог дома је Богомајка одведена у Јерусалимски храм. Изнад ње је подигнута црква.

Улица Via Dolorosa (пут суза) је улица унутар зидина старог града Јерусалима, која обележава пут Господа Исуса Христа на Голготу. Пут је обележен са 14 станица. Свака станица обележава библијски догађај Исусовог страдања, од суђења у римској тврђави Антониа до врха Голготе.

Последњих пет станица десила су се на брду Голгота, где је данас Црква Светог Гроба – Храм Васкрсења Христовог.

Прва станица је место где је Исус осуђен на смрт и зове се Преториј, место на којем је Понтије Пилат донео одлуку да пресуду Исусу препусти „његовом народу.“ Улазимо у малу цркву где је Господ сачекао суђење. Ту је смештен затвор из кога је Господ одведен на Голготу. Испод је ћелија у којој је био затворен разбојник Варава. Сваке године на Велики петак, јерусалимски Патријарх са литијом из овог затвора носи крст на Голготу. Када се уђе у затвор, види се у његовом горњем делу велики крст испред којег је фигура Спаситеља везаних руку.

Друга станица је место на коме је Господу натоварен крст на леђа. Ту су римски војници бичевали Исуса и ставили му венац оц трња.

На трећој станици Господ је први пут посрнуо под теретом Крста, што се види на једној белој мермерној рељефној табли.

На четвртој станици која се зове сусрет Богомајке са Христом, рељефом је на зиду осликан Господ под Крстом, са Богородицом наднетом над њим у болу.

На петој станици је Симон из Кирине био натеран од стране римских војника да помогне Исусу у ношењу крста.

На шестој станици је Вероника обрисала Исусово лице. На њеном белом платну остао је лик Исусов.

На седмој станици Исус је пао други пут испод крста – одмах при изласку из градских капија и прошао кроз Капију Суда.

Осма станица се налази на отвореном пољу. На њој је Исус срео жене Јерусалима које су плакале над њим. Христов одговор је био: „Кћери јерусалимске не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.“ (Лк 23, 28).

На деветој станици се налази један стуб, крстом обележен који означава треће Христово падање на путу за Голготу. Станица се налази на улазу у Коптску цркву.

Десета станица – Исусу скидају одећу – дељење хаљина Исусових.

Једанаеста станица – Исуса стављају на крст. Мозаик означава римског војника који прикива Исуса на Крст.

Дванаеста станица – место распећа - Голгота.

Тринаеста станица – Исусово тело је скинуто са крста. На овом месту је Богородица преузела тело Исусово након што је скинуто са крста.

Четрнаеста станица -–Исус је положен у Јосифов гроб. У Капели анђела налази се камени олтар који је прекривао гроб.

Најзад долазимо до најсветијег места, до Цркве о којој смо проповедали, о којој смо размишљали и којој смо се надали да ћемо је видети за време овоземаљског живота. Пред нама је земаљски и Небески Јерусалим. Цар Константин и царица Јелена су сазидали овај храм како би његов свод са два кубета, виши од 50 метара, покрио све ове светиње. Непрегледне колоне људи су пред храмом. Долазимо до Плоче Помазања. Над том плочом непрекидно гори осам кандила. Пред Плочом је на коленима много људи који желе да осете божански миомирис и да освете своје крстове, иконе, бројанице. Уз стрме камене степенице пењемо се на Голготу, где мноштво верног народа стрпљиво чека да се поклони распетом Господу. Кандила од злата и сребра непрекидно горе и обасјавају Распеће Господа, са чије десне стране је Богомајка, а са леве свети Јован Богослов. На коленима целивамо удубљење у мермерној стени које је остатак места где је био Крст. Изнад је часна трпеза на којој се служи света Литургија. Са десне стране је стена распукла до дна од земљотреса, када је Христос на Крсту издахнуо. После целивања палимо свеће.

За улазак у Гроб Господњи чека се неколико сати. Нико не осећа умор, јер због овог тренутка смо и кренули на ходочашће. Испред Животворног Гроба гори 12 златних кандила. Са страхом божијим улазимо у капелу и најпре видимо бели камен на којем је стајао анђео божији када су дошле жене мироносице. На коленима улазимо у Христов гроб и целивамо белу мермерну плочу на којој је било положено Христово свето тело. На каменом зиду положена је плаштаница са натписом „Христос воскресе.“

У четвртак рано ујутро служимо свету Литургију у пећини рођења Христовог. После Литургије свештенике је примио Митрополит Витлејемски Бенедикт. Са радошћу нас је дочекала монахиња Доротеја која је пореклом из Лесковца.

Са великим узбуђењем одлазимо у Јерусалим и поново чекамо у реду да се поклонимо животворном Гробу Господњем. Сада је чекање краће и сви осећамо да су истините поуке које смо чули од многих поклоника, да се у ову светињу само једном долази, сваки следећи пут се њој враћа.

Посећујемо грчку цркву свете Марије Магдалине , непосредно поред Храма и поклањамо се икони Богородице која је проплакала, пре него што је почео рат 1967. године. У порти се налази прелепа икона са мотивом јављања Христа Марији Магдалини после славног Васкрсења.

Понети радошћу стижемо и у руски манастир светог Александра Невског. Централно место у храму је Крст који на стени донетој са Голготе. Запажамо „Судња врата“ на улазу у цркву и пролазимо кроз „иглене уши“ које се налазе у стени. У манастиру је и соба царске породице Романових.

У петак полазимо до храма светих Архангела који је закључан. Водич нам појашњава да је храм припадао српској заједници и био стециште многобројних поклоника из Србије. Сада припада Јерусалимској Патријаршији.

Тачно у 11 сати примио нас је Јерусалимски Патријарх Теофило III. Поред наше, присутне су и поклоничке групе из Молдавије, Румуније и Украјне. Патријарх нас је поучио мудрим речима о значају светог града за нашу веру и поделио нам грамате као сведочанства посете Светој земљи.

Задовољни бројним светим местима упућујеммо се у Сионску горницу где је Господ установио свету тајну Евхаристије и где је одржана Тајна вечера. У овој кући се Христос апостолима јавио први пут после Васкрсења. Овде је Свети Дух сишао на апостоле у виду огњених језика. Собу Тајне вечере од гроба Давидовог дели само један преградни зид, па се брзо стиже до просторије у којој је гроб цара Давида.

У суботу рано одлазимо у манастир светог Георгија Хозевита. Ту је проповедао свети Јован Претеча. По предању у пећини је живео свети пророк Илија више од три године. На том месту се за добијање детета молио Богу свети праведни Јоаким и добио је од ангела вест да ће његова жена Ана родити девојчицу, којој је предстојало да постане Мајка Господа Исуса Христа. Овде су на уској заравни литице у клисури Вади Келт, крајем петог века монаси основали манастир и назвали га у част Георгија који је добио име Хозевит, по овом манастиру посвећеном Пресветој Богородици Хозеви. У манастиру се чува лобања оснивача манастира Јована Хозевита и мошти светитеља Јована румунског. Ту се једно време од прогона скривао свети Јован Златоусти. Ту је и икона на којој свети Козма причешћује свету Марију Египћанаку.

Пролазимо поред града Јерихона у коме је Господ излечио светог Вартимеја и на смокви видео цариника Закхеја. Библија нам говори како је Исус Навин освојио овај град. У овом месту је живео и пророк Јелисеј. Јерихон и цела област налазе се испод нивоа мора.

Изнад Јерихона одлазимо на Гору кушања. Храм на гори кушања сачињен је од више малих и великих пећина. У једној већој је највише времена провео Господ стојећи на каменој стени. У храму целивамо иконе и остатак стене на којој је Господ седео и стајао 40 дана.

После тога одлазимо на реку Јордан, на место где се поклоници традиционално погружавају три пута у светој реци. Силазимо на лепо уређен део обале, спуштамо се степеницама на мањи бетонски плато, до саме воде. Поред зида је војник са аутоматским наоружањем који обезбеђује поклонике.

Затим се упућујемо у манастир светог Герасима Јорданског. Манастир је велики и опасан је каменим зидом. На улазу свакоме поклонику монах дарује свећу и иконицу на којој је насликан свети Герасим са лавом. По предању свети Герасим је лаву из ноге извадио трн и спасао га од смрти. У знак захвалности ово створење божије је цео свој век живело са монасима у манастиру. Умро је од жалости убрзо по представљењу светог Герасима. У храму целивамо иконе, међу њима икону Богородице Млекопитатељнице. По предању овде је бежећи од Ирода, преноћила света породица.

Враћамо се у Витанију где се спуштамо у гроб четвородневног Лазара. Та гробница је једна камена пећина. Гроб је у камену, десет метара под земљом То је приватно власништво једне породице из Витаније.

А сат пре поноћи, с радошћу одлазимо у Јерусалим и већ сат иза поноћи служимо свету Литургију испред Гроба Господњег којом началствује секретар Јерусалимског Патријараха, митрополит Аристарх.

У недељу смо пошли у Галилеју, до које путујемо око сата. У Кани Галилејској смо у грчком манастиру. У цркви са леве и десне стране иконостаса налазе се две велике камене посуде запремине од 90 литара. Посуде у којима је Господ претворио воду у вино смештене су у непробојном стаклу.

Затим нас пут води у Назарет где присуствујемо светој Литургији. Усхићено појање православних палестинаца не оставља никога равнодушним. Свету Архијерејску Литургију служио је митрополут Киријакос са свештенством.У Назарету је праведни Јосиф, по налогу свештеника, по божијој промисли узео Марију да буде чувар њене посвећености Богу. На месту где је била Јосифова кућа данас је Црква Благовести. Овај град је и родно место Пресвете Богородице. Да би се стигло до бунара - извора, морамо проћи кроз цркву. Од улазних врата спуштамо се степеницама у салу, на чијем крају је бунар кружног облика, озидан каменом и заштићен металном оградом. На једној икони у цркви приказана је Богомајка у благословеном стању, а Архангел Гаврило у њеној утроби види Богомладенца.

Полазимо, даље, на гору Тавор која је десетак километара југоисточно од Назарета. Висока је 588 метара. На њу је Господ повео своја три ученика: Петра, Јакова и Јована пред којима се чудесно преобразио. Са Господом су разговарали Мојсије и Илија, који су се показали у слави. (Лк 9, 28-30). Посећујемо манастир и целивамо део камене стене испод Часног Престола Господњег и чудотворну икону мајке Божије.

Одлазимо, затим, на Генисаретско језеро које се налази на 220 метара испод нивоа мора. Дуго је 22 а широко 12 километара. Дубоко је око 200 метара. У њега се улива река Јордан. Посећујемо храм 12 апостола који је новијег датума. У близини је кућа светог Петра коју овом приликом нисмо посетили.

Враћамо се у Витлејем у вечерњим сатима. Последње ноћи, пред повратак, нико није спавао. Узносимо молитве Господу са жељом да поново посетимо Свету земљу. Да осетимо присуство живога Бога, који се дарује свакоме који своје срце отвори на куцање Христово.

Милић Марковић, протојереј-ставрофор