Чланци поређани по датуму: петак, 26 новембар 2021

„У име Оца и Сина и Светог Духа!

На данашњи дан, широм васељене, Света Црква Православна слави великог угодника Божијег, Светог Јована названога Златоусти – архиепископа царског града Константинопоља. Овај Светитељ рођен је у Антиохији у Источном Римском Царству и ми не знамо тачно његово порекло – можда је био Сиријац, можда Грк или припадник неког другог народа. То нам није остало записано у његовом житију. Но, можемо видети како он, као светитељ, превазилази те границе национализма и народа; од сваког народа је прихваћен као свој. Он је Србима Србин, Грцима Грк, Русима Рус, Бугарима Бугар – сви га доживљавају као свога најрођенијег.

Свечано празновање Светог Јована Златоустог, патрона богословског училишта у Крагујевцу, започело је празничним бденијем у капели Богословије, које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, 25. новембра 2021. године.

Параклис посвећен Светом Јовану Златоустом, био је испуњен наставницима, садашњим и бившим ученицима, као и гостима из других сестинских богословија и епархија Српске Цркве.

Уметничка омилија јавља сеу четвртом веку а њен изумитељ је – Свети Јован Златоусти. Оваква проповед има особине омилије и тематске проповеди; строго се ослања на Свето писмо, користи мноштво цитата; но читав садржај обрађен је на начин узвишен и поетски. Златоусти из дневног зачала (Јеванђеља или Апостола) узима један стих и обрађује у проповеди, повезујући га са упоредним местима из Старога и Новога завета (нико се пре, а ни после Златоустога није у тој мери држао Светога писма). Али, непревазиђеног егзегета и ненадмашног беседника у највећој мери одређује други дар – ако су Григорија Богослова називали проповедником ума, Јована Златоустог ваља назвати проповедником срца. Изузетно познавање људске душе и неизмерна љубав, којом одише свака изговорена реч његова, не остављају нити један сегмент људског живота неразјашњеним и недотакнутим у проповедима.