Вести
У недељни дан, Сабора српских светитеља 9. септембра 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе у Степојевцу. Владику је дочекао верни народ. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Видо Милић и јереји Мирослав Петровић, Иван Иванковић и Новак Илић.
У петак четрнаести по Духовима, 7. септембра 2012. године, на дан преноса моштију светихапостола Вартоломеја и Тита, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.
У четвртак, 13. септембра 2012. године, у 13 часова, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј са члановима Светог Архијерејског Синода осветиће нови Владичански двор.
На празник светих мученика Адријана и Наталије, 8 септембра 2012. године, верни народ живописног села Вишевца, родног места вожда Карађорђа, дочекао је са великом духовном радошћу свог Епископа Јована.
Он је у храму посвећеном Светом великомученику Георгију служио Свету Архијерејску Литургију, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, Архијерејски намесник рачански протојереј Љубиша Ђураш, протојереј Велибор Јовановић и протонамесник Радослав Стојадиновић, као и ђакони Иван Гашић и Дејан Шишковић.
У четвртак, 6. септембра, када Црква Божија прославља Св. свештеномученика Евтихија и Св. мученицу Сару, у Петропавловској цркви у Јагодини одржан је по благослову Епископа шумадијског Г. Јована семинар свештенства. Семинару су присуствовали свештеници архијерејских намесништва: беличког, рачанског и левачког.
У четвртак 6. септембра 2012. године са почетком у 19 сати у свечаној сали Владичанског двора у Крагујевцу, одржано је Шумадијско књижевно сабиралиште.
Ово је трећи пут за редом како Саборна црква у Крагујевцу поводом своје храмовне славе организује свечаности, и у оквиру њих и књижевно вече. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а уз покровитељство града Крагујевца братство Саборне цркве и ове године угостило је признате српске писце: из Бања Луке (Република Српска) Зорана Костића, председника Удружења књижевника Републике Српске, из Подгорице (Црна Гора) Радомира Уљаревића, из Чикага (Сједињене Америчке Државе) Ђорђа Николића, из Новог Сада Ђорђа Сладоја, из Београда Рајка Петрова Нога и Добрицу Ерића, и из Крагујевца Димитрија Николајевића.
Превод са грчког Јелена Касапис, Каленић, Крагујевац 2012, 174 стр.
ISBN 978–86–84183–45–5
Издавачка кућа Каленић обогатила је нашу црквену јавност још једним уџбеником хришћанске етике. Реч је о приручнику који су потписали еминентни грчки етичари, који је могуће користити и у настави катихизиса у завршном разреду средње школе. Дело обилује разноразним темама које су актуелне и које тангирају модерног човека а посебно младе.
(Литургија и молитве Призива Светог Духа
у храму Светог Саве Српског у Крагујевцу – Аеродром,
1. септембар 2012. године)
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин служио је 1. септембра 2012. године Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому. Епископу су саслуживали професори Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, на челу са ректором протојерејом – ставрофором др Зораном Крстићeм, а за певниоцом су певали ученици богословије.
Молитвама упућеним Светом Духу за што успешнији почетак нове школске године, Владика Јован је у беседи позвао ученике, да се угледају на пример свог духовног патрона Светог Јована Златоустог. Циљ његовог црквено – педагошког рада јесте уцрковљење, васпитање хришћана за литургијски живот, истакао је између осталог Владика Јован.
На дан Светог пророка Самуила и светог мученика Флора и преподобног Јована Рилског 31. августа 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима. Након прочитаног Јеванђеља Владика Јован се богонадахнутом беседом обратио својој духовној пастви.
У епархијској Сали у порти Саборне цркве у Крагујевцу у четвртак 31. августа 2012. године отворена је изложба Баштина Православља, у организацији Завода за заштиту споменика града Крагујевца. Ова изложба представља још један у низу догађаја у оквиру III Госпојинских свечаности, које су почеле 23. августа и трајаће до 21. септембра 2012. године.
Поводом храмовне славе Светог Романа српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Рековцу. Првојерарху саслуживало је свештенство и монаштво Епархије шумадијске. После прочитаног јеванђеља Владика Јован обратио се беседом верном народу. Честитајући славу свима, Првојерарх је говорио о Светој Литургији као најсветијем чину Цркве, те да служењу Свете Литургије предходи посебна припрема, а та припрема на првом месту јесте духовна али и физичка. Уколико нисмо спремни за литургију, уколико не знамо шта треба да појемо, уколико наше мисли нису уперене ка Господу онда настаје неред, а Бог то засигурно не воли.
У понедељак 27./ 14. августа, на дан када наша Црква молитвено прославља сећање на Светог Пророка Михеја, у Храму Светог Саве на Аеродрому, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење братства Храма и верни народ, који се окупио да прослави празник са својим Архијерејем.
Ваше Преосвештенство, часни оци, председниче Скупштине града, уважени гости, желим да вас поздравим у име градоначелника и у своје лично име.
Мени је ове године поверена велика част да озваничим почетак Госпојинских свечаности, које град Крагујевац подржава и помаже, са жељом да оне постану и остану део наше културне и духовне баштине, да овај период године постане препознатљив за овај град.
Ваше Преосвештенство, поштовани представници локалне самоуправе, часни оци, браћо и сестре, задовољство ми је и част да вечерас са вама поделим неколико скромних размишљања о данашњем дану, данашњем празнику, данашњем нашем скупу и какво место и значај и празник и скуп могу да имају у нашим животима.
Одржавање Госпојинских свечаности је добра идеја на чијој реализацији треба захвалити нашем владици, братству Саборне цркве и локалној самоуправи. Оваква и слична догађања и скупови су знаци нашег заједништва. Знаци да желимо да живимо у заједници и да се изражавамо на заједнички начин. Сматрам да је ово јако важно, пресудно за наш живот, али исто тако сматрам да је заједнички живот као вредност по себи, у опасности. Дозволите ми да у најкраћем, образложим ову своју мисао и у каквој вези она може бити са хришћанским вредностима.
Поред летњих духовних светковина студеничких, преображењских празновања манасијских, у славу слова ресавског и многогласног песмопоја у славу Бога Тројичног, црквенонародног саборовања око китњастих миљеа у камену извезених, светиње каленићке; а овде у Крагујевцу у првопрестолном граду слободне Србије, благословом Првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа Јована, братство Саборног храма, уз свесрдну помоћ Скупштине града Крагујевца, организовало је треће по реду, Великогоспојинске духовне свечаности, које ће уз Божију помоћ трајати све до празника Мале Госпојине 21. септембра.
Сабрана око Tрпезе Господње Црква је и 26. августа, у недељу 12. по Духовима, славећи светог мученика Иполита, славила Васкрслога Христа и свето име Његово, које га је и прославило. Свети мученик Иполит, ради чијег смо се имена окупили, својим животом и својим делима је прихватио Васкрслога Христа.
Милошћу Божијом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у суботу 25. августа, а поводом храмовне славе, Успења Пресвете Богородице, одржан је сабор у порти манастира Денковца. Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Владика Јован уз саслужење петнаест свештенослужитеља и четири ђакона. Литургијско сабрање улепшано је појањем црквеног хора из Нове Пазове и октетом Свети Роман Мелод из Крагујевца. Након прочитаног јеванђеља Владика Јован се обратио сабраном народу веома садржајном беседом, говорећи првенствено о Светој Литургији и њеној важности за спасење рода људскога. Поред тога, Првојерарх је говорио и на тему прочитаног јеванђеља, говорећи о духовном слепилу које је теже од физичког слепила, јер духовно слепило не долази од болести, већ од тежине почињених грехова.