Библиотека

БИОЕТИЧКЕ ДИЛЕМЕ И ПАСТИРСКА ПРОБЛЕМАТИЗАЦИЈА ПОЧЕТКА ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА

Митрополит Месогијски и Лавреотиски Николаос (Хаџиниколау)[1]

Превео: протонамесник Драган Поповић

 

Ваше Блаженство, Ваша Преосвештенства Свети Архијереји,

Осећам потребу да ово своје излагање започнем тиме што ћу се захвалити на части која ми је указана, али истовремено и да исповедим своју унутарњу тешкоћу да на овом светом скупу говорим о биоетичким питањима, која су по својој природи нова, тешка за исправно, а лака за њихово погрешно разумевање. Укратко, биоетичка питања су веома деликатана за руковођење. Ово су питања која често захтевају специјализовано научно знање, клинички осећај и искуство, и у сваком случају разумевање теолошке антропологије. Уверавам вас да би ми било много лакше да говорим на научној конференцији, пред медицинском публиком, или малој деци са јаким сумњама, него пред јерархијом Грчке цркве. Ово због тога што колико год да је неко читао, слушао или размишљао, и ма колико да је времена провео бавећи се овим питањима, неретко се осети изненађено, дубински недостатно и без потребних одговора, а одговорност теолошких ставова је велика.

Да ли је Литургију Пређеосвећених Дарова исправно служити у вечерњим часовима, када је иначе време служења вечерњег последовања, и да ли је у том случају довољно шест сати уздржавања од хране и пића како би се причестили?

“СВЕТОСАВЉЕ – ШКОЛА ЗА СВА ВРЕМЕНА” – Анђела Младеновић

У бесконачној галерији личности из историје нашег рода, попут „звона што са немањићких задужбина пева“, одзвања кроз векове име Светог Саве. Ново време и наш век са убрзаним процесом урбанизације, индивидуализације, као и са доминантним егзистенцијалистичким философским теоријама о „бачености у свет“, „безграничној отворености“ према свету у коме прете досада, сета и очајање, видљиво обележава дан Светог Саве, али га, у основи, не разуме.

Сексуалне (полне) парадигме у Православној цркви

Са Енглеског превео: Драган Поповић[1]

Др Бредли Насиф је православни хришћанин, Американац либанског порекла. Тренутно је професор библијских и теолошких студија на Универзитету Норт Парк у Чикагу. Докторирао је на Универзитету Фордхам код о. Џона Мајендорфа. Члан је Антиохијске православне Цркве.

Г. К. Честертон је једном рекао да никада не треба срушити ограду уколико се не зна зашто је тамо уопште и постављена. У овом чланку ћу покушати да објасним неке од темељних разлога зашто је Црква поставила ограду око својих веровања у вези са природом и сврхом људске полности. Та веровања су сажета у „Прогласу о браку и полности“ Сабора канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава:

Православно хришћанско учење о браку и полности, чврсто утемељено на Светом писму, два миленијума црквеног предања и канонском праву, сматра да се тајна брака састоји у заједници мушкарца и жене, и да аутентични брак одражава свето јединство које постоји између Христа и Цркве, као Његове невесте.[2]

НОВО ИЗДАЊЕ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „КАЛЕНИЋ“ – ДРУГИ ТОМ „ОГЛЕДА О ИСТОРИЈИ РУСКЕ ЦРКВЕ“, АУТОРА АНТОНА В. КАРТАШОВА

Издавачка установа Епархије шумадијске обавештава да је из штампе изашло ново издање вредне историје Руске цркве, чији је аутор Антон Владимирович Карташов. Након првог тома, чија почетна тачка јесте „анализа предања о проповеди Светог aпостола Андреја Првозваног на Руси, а завршна казивање о синодалном периоду руске црквене историје током XVIII века“ (Предговор, В. Пузовић), други том се наслања на синодални период и завршава приповешћу о царевању Павла I (1796-1801).

vladika drsava

Свети апостол и јеванђелист Лука описао нам је „један од најтајанственијих, за наш човечји ум најнесхватљивијих, но најзначајнијих свештених догађаја у историји човечанства, који је Божији промисао извео ради нашег спасења, и на који не можемо нити смемо другачије гледати, до умним оком и са свештеним трепетом и страхопоштовањем“[1]. Тај космички догађај, најзначајнији у икономији нашег спасења – благовест арханђела Гаврила Пресветој Дјеви Марији – догодио се равно пре две хиљаде година. Догодила се „велика тајна побожности“ (Прва Тимотеју, 3, 16) и „Логос постаде тело“ (Јован, 1, 14). Створитељ се сједини са својим створењем и понизи себе „узевши обличје слуге“ (Филипљанима, 2, 7). Син Божји постаде Син Дјевин. Својим сједињењем означи почетак Новог завета, а самим тим и почетак нашег спасења.

Rodjenje Hristovo

Свети Амфилохије Иконијски (+395)

Ова духовна и светла ливада прошарана лепотом небеског цвећа и миомирисним чистим апостолским ароматима представља слику Божанског Раја. Као што је овај умилни и незалазни врт био испуњен нетрулежним дрвећем, бесмртним плодовима и другим безбројним лепотама, тако и ово Божанствено сабрање свештене Цркве блиста духовним и неизрецивим тајнама, од којих је највећа свети празник Рођења истинитог Бога нашег Исуса Христа који је за нас необорива тврђава, непоколебљиви темељ, почетак спасења и славни венац.

Свети краљ Стефан Дечански

Свети Стефан Дечански беше син краља Милутина и отац цара Душана. Чедо побожне краљевске породице, Стефан од најранијег детињства би васпитан у хришћанској побожности. Но њему паде у део да у раним годинама својим преживи многе тешке невоље. У та времена у Србији биваху честе смутње и међусобице, а и ратови са непријатељима.

СВЕТИ ПАЈСИЈЕ ЈАЊЕВАЦ: ПАТРИЈАРХ КЊИГОЉУБАЦ (1542-1647)

Патријарх Пајсије I, син попа Димитрија, родио се у Јањеву око 1542. године. О његовом школовању не зна се скоро ништа. Претпоставља се да су богати Јањевци, чији су „рудници, мање-више, стално радили“, у то време имали своју основну школу коју је Пајсије похађао. Своје даље школовање наставиоје у манастиру Грачаници. „Јер сви који су писали о Пајсију слажу се у томе, да је био редак библиофил, љубитељ црквене књиге, о чему сведоче многи записи“.

ЖИТИЈЕ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ПАЈСИЈА ЈАЊЕВЦА, ПАТРИЈАРХА ПЕЋКОГ

Патријарх Пајсије несумњиво је један од највећих поглавара Пећке Патријаршије из времена ропства под Турцима; он је своје високо црквено достојанство и сјајну јеванђелску просвећеност спојио са божанским врлинама молитвености, дуготрпљења и смирења, а посебно трудољубља и апостолског пожртвовања за своjу од Бога повјерену му паству и свој српски род.

Пајсије бјеше изданак из свештеничке породице, син побожних родитеља свештеника Димитрија и Дафине, рођен средином 16. вијека на Косову, у мјесту Јањево због чега се зове Јањевац. Није познато гдје се замонашио, али се зна да је прве године свог монашког живота провео у Пустињи Анића, коју помиње у запису на својој књизи Бесједа Св. Јована Златоустог. Крајем 16. вијека постао је новобрдски митрополит. Већ тада је, као добар архипастир стекао лијеп углед код свештенства и народа, посебно се истичући чврстином карактера, трудољубљем, смирењем, сталним изучавањем Светог Писма и светоотачких књига. Патријарх Јован Кантул, прије свог заточеништва одредио га је за свог Егзарха, а пошто су из Цариграда 1614. доспјеле тужне вијести до Пећке Патријаршије да је Јован од стране османских власти осуђен на смрт, Пајсије је саборно и канонски изабран за новог патријарха, нешто мало прије мученичке Јованове смрти.

Преподобни Киријак Отшелник

Преподобни Киријак рођен је у Коринту, од оца Јована, презвитера свете саборне цркве, и матере Евдоксије. Рођен је у последње године царовања Теодосија Млађег. Сродник преподобнога епископ Коринтски Петар произведе га у раној младости за чтеца саборне цркве у Коринту. Киријак свесрдно читаше од јутра до мрака и од мрака до јутра божанствене књиге Светога Писма, дивећи се како Бог од самог почетка света све премудро уреди за спасење људско, како у сваком нараштају удостоји велике части и дивно прослави оне који Му угодише. Јер Он Авеља прослави због жртве; Еноха пренесе у рај зато што Му угоди; Он сачува од потопа Ноја, ту искру рода људског, због његове праведности; Аврама учини оцем многих народа због вере његове; показа да Му је пријатно Мелхиседеково побожно свештенство; узвелича Јосифа због његовог целомудрија; у лицу Јова даде целоме свету пример трпљења; Мојсија начини законодавцем; Исусу Навину даде силу да заустави сунце и месец; јави у Давиду пророка, цара и праоца Христа Спаситеља; пламен Вавилонске пећи претвори у росу за Младиће.

Свете мученице Вера, Нада, Љубав, и мајка им СофијаСвете мученице Вера, Нада, Љубав, и мајка им Софија.

Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија – мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој.

СВЕТИ ПЕТАР ДАБРОБОСАНСКИ

Митрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историји забележена као "Невесињска пушка". Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. На дужности професора богословије остао је до 20. јуна 1895. године када је прешао на дужност конзисторијалног саветника у Сарајеву. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. На трон захумско-херцеговачких епископа устоличен је 27. маја исте године. На тој дужности је остао све до 7. новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабро-босанског.

aleksandar smeman01

На данашњи дан, пре тачно 100 година, рођен је Александар Шмеман, свештеник и богослов, један од највећих учитеља Цркве у њеној историји.

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ МАКАВЕЈИ

Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија, Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима

Пре но што почнемо повест о страдању светих мученика, чија су имена записана на земљи у „Књигама Макавејским“, а на небу – у књигама вечног живота, умесно је у виду кратког предговора проговорити о ондашњој смутњи у Јерусалиму и о гоњењу на благочестиве Јевреје који се држаху закона Божјег. И једно и друго изазваше најпре лажни законоучитељи и властољубиви првосвештеници јерусалимски. Затим, по попуштењу разгневљеног Бога, ту смутњу и гоњење појачаше незнабожачки народи, који беху завладали Јудејцима, те се Свети Град зали крвљу и светиња Божја напуни мрзошћу.

СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ РУСКОГ БОГОСЛОВА ПАВЛА ЕВДОКИМОВАСвоје студије је наставио на Сорбони, а наредне године постао један од првих студената на новоотвореном Институту Светог Сергија. Како би омогућио себи школовање, преко ноћи је радио у фабрици аутомобила Citroën или на железничкој станици, чистећи вагоне. Четири године је провео студирајући на Сергијевом институту. Двојица његових учитеља, којима је доста дуговао, били су отац Сергије Булгаков и Николај Берђајев. Евдокимов је сам говорио због чега им је био дужник. „Један је слободоумни философ, а други свештеник и професор догматског богословља“ – сваки је говорио о слободи Православља и његовој пророчкој мисији.

Чудотоворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице

Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманији и од ње узимају благослов за своја послушања. О, Свеблага, као што њих милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред Светом иконом твојом узносимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и научи нас да богоугодно певамо Троједином Богу: Алилуја!

КРИК АГОНИЈЕ И УСАМЉЕНОСТИ: “НЕМАМ ЧОВЕКА!” – Јоанис Каравидопулос

Усамљеност често није одсуство људи, већ и присуство многих у нашој близини који су равнодушни и фокусирани на себе, на свој проблем.

Страна 1 од 17