23. (10.) фебруара 2015. године, првог дана Великог поста у Основноj школи “Светолик Ранковић” у Аранђеловцу oдржана је свечаност “Посна трпеза”.

“Посна трпеза” је едукативна школска радионица у којој су предшколци и ученици са својим родитељима, васпитачицама и учитељицама припремали посну храну да би научили шта је пост и која је храна посна. Присутнима се обратио и захвалио директор школе Горан Мићић, а пре почетка припреме хране сви су присуствовали заједничкој молитви са јерејем Милошем Мијатовићем и вероучитељима Златком Вујановићем и ђаконом Немањом Искићем. Након заједничке молитве кратко предавање о значају и суштини поста је одржао вероучитељ Златко Вујановић.

Литургија пређеосвећених Дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице". У ствари, то је служба која најбоље симболизује ово свештено доба године, време поста.

Доба поста јесте доба очишћења и покајања, а затим и духовног поновног рођења. Богослужења у току поста, беседе и прикладна литература нас позивају да препознамо наша сагрешења и да се опет преобразимо у добре хришћане. Тај позив на покајање је упућен не само нама појединачно, већ и нама као бићу заједнице, као Цркви. Зато, верујемо да је Црква Тело Христово и да је То место без мрље“, али смо уједно и свесни да смо ми, као заједница људских бића, у потпуности грешна заједница. Можда су најочигледнији наши греси ситничавост и подељеност. Било да се посматрају сукоби у неким нашим парохијама, ило да гледамо у тужно надметање јурисдикција, племенског национализма (који неки бране као једини законски критеријум црквене организације), или да гледамо бестидне расправе између највиших званичника неких Патријаршија и своје браће по вери – у јавности. Морамо да признамо да током наступајућег поста морају сви да се покају, макар негде у дубини душе, или чак да се покају целе црквене институције и организације како би се повратила њихова права функција, а то је: служење истинском Јеванђељу Христовом којега су у данашње време и људи и жене свуда гладни и жедни.

Јован Мајенддорф (1971)
Превео с енглеског Ивица Чаировић

У Сиропусни понедељак Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму светог Саве на Аеродрому.

Преосвећеном владици су саслуживали протојереј-ставрофор Милан Борота, јереј Немања Антонијевић, ђакони Небојша Поповић и Милош Ђурић.

У уторак, 17. фебруара 2015. године, када наша Света Црква прославља св. Исидора Пелусиота, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму св. влкмч. Димитрија у Лазаревцу. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор др. Зоран Крстић, професор на Богословском факултету у Београду и ректор Богословије у Крагујевцу, протојереј-ставрофор, Видо Милић, Архијерејски намесник бељанички, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, Архијерејски намесник колубарско-посавски, протојереј-ставрофор Марко Митић, старешина храма св. влкмч. Димитрија у Лазаревцу, протођакон Иван Гашић и ђакони: Дарко Павловић, Филип Јовановић и Никола Урошевић.

Abstract: In the basics of social teaching in the Roman-catholic Church, solidarity is one of the four elementary principles of learning. Besides its secular origin, perception solidarity gets a theological meaning in the form of social virtue through many social documents of the Roman-catholic Church. Such understanding becomes a novum in theology and is preserved as a sign of the time of its own kind, and therefore replaces or suppresses traditional and evangelical perceptions by which the active love towards the neighbor has been expressed. Is this also acceptable for the Orthodox theology? The author of this article replies positively to this question with a regard that solidarity should be the value of a new Christian ethos that would correspond with democratically organized society and its qualities.

Abstract: Upon contemporary social researches the author considers the very concept of traditional believer along with a possibility of classification within this vast group of the Church members. In what follows, the relation between traditional believers and the believers in more narrow sense is being analysed from pastoral prospect. Is it complementary and hence can we talk about faith and culture, or they are only magnitudes that exclude each other and thus make tensions and serious problem in pastoral work and Church life, making in that way the results of empirical research of religionness relative? The problem is detected when the believers turn themselves towards the past, while the believers in more narrow sense do so towards the future, it is to say towards the Kingdom of God, employing the pastoral work to reorient the first group.

Nell’anno 1931 (mille novecento trentuno), nel Regno della Jugoslavia di quel periodo, è stato emanato lo Statuto della chiesa. Con le relative modifiche tale Statuto è ancora oggi in vigore. E’ stato emanato con il desiderio che fossero risolti i problemi organizzativi causati dall’unione delle parti della Chiesa Ortodossa Serba dopo la Prima Guerra mondiale e che venissero stabilite le relazioni con il nuovo stato, dapprima, lo Stato dei Serbi, Croati e Sloveni, e poi, il Regno della Jugoslavia. Il suddetto documento è interessante per noi e rappresenta l’oggetto dei nostri studi per due motivi: il primo motivo è la sua sola emanazione, perchè tale documento non è in possesso del vecchio patriarcato dell` Est, ma la sua esistenza fa la caratteristica delle nuove chiese ortodosse autocefali del XIX (diciannovesimo) e XX (ventesimo) secolo e ognuno di essi rappresenta un particolare tentativo di codificare la tradizione Canonica della Chiesa ortodossa.

EPP Group Delegation (European Parliament) to H.H. The Ecumenical Patriarch Bartholomew I of Constantinople
Constantinople 09.12.2010.

How to preserve and promote the values and the identity of Europe facing globalization?

Dear Brothers and Sisters[1],

It gives me great pleasure and undeserved honour to be here with you today, at the place of such historical and spiritual significance, with regards to the issue that most profoundly permeates our lives and our future. The European values and the process of globalization are those inexhaustible subjects which people of different aspirations and views from various parts of Europe could, as is normal and expected, deal with the way they want. What follows and what I would like to bring your attention and love to is a most common opinion on globalization given by a man living in Eastern Europe, coming from a country in transition, from Serbia, and then a reflection on these from me as an orthodox priest.

Impact of the Economical Crisis on the Social Structure of the European Society[1]

Your Eminence, Venerable Brothers priests, my dear brothers and sisters in Christ, ladies and gentlemen,

It is my pleasure, honor and responsibility to be with you today and on behalf of the Orthodox Church in Serbia participate in the seminar; I hope my humble contribution will help make our joint work fruitful.

It is difficult to touch everything one might say in only ten minutes, all the thoughts and all the feelings, on this ongoing discussion and the problem that have broken into the lives of us all. The presentation I am going to give is split into a few short units, which represent an attempt to analyze and present the social situation in Europe and Serbia and is followed by various possibilities of interpretation and, finally, what could be the specific contribution of the Church's eventual exit from the current crisis.

Political Aspects of Religion, Religious Freedom and Religious Tolerance at the Time of the Emperor Constantine and Today

The author in this paper considers, compares and analyzes the religious tolerance of the Equal to the Apostles Emperor Constantine, expressed in the Edict of Milan along with the current understanding of religious tolerance. A sketch of reasons for emergence of modern religious tolerance is exposed, and its relationship and dependence on political aspects of religion, both in ancient and medieval societies, as well as today. The author also discusses specific contemporary relationship to the truth which gives rise to the transformation of religious tolerance into religious freedom of an individual that is characteristic for modern society but not that of Constantine. In conclusion, the author believes that the beginning of the road that leading to today's social achievements in the field of religious freedom, is the Edict of Milan of the year 313.

Беседа Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована на Литургији у храму Вазнесења Господњег у Рудовцима 8. фебруара 2015. године, у Недељу о блудном сину поводом прослављања двестогодишњице подизања Другог српског устанка

На здравље и на спасење молитве које данас принесосмо Богу и нека је благословено наше Литургијско сабрање. А када се сабирамо на Литургији, сабирамо се за Царство небеско. И тако су наше цркве символ неба, символ Царства небеског. Сабирање на Литургији треба да разликујемо од састајања поводом других послова и поводом других питања. Када се сакупљамо овде, наше сабрање треба да буде разговор са Богом, наше предавање Богу, али и наше слушање Бога. Да слушамо оно шта нам Божанствена Литургија даје. А она нам даје предукус Царства небеског. Свака је Литургија Царство небеско, она спушта небо на земљу, а земљу уздиже на небо. Свака је Литургија и наша провера, провера наше савести, нашег духовног стања, нашег односа са Богом и нашег односа једних према другима. Литургија је наша радост и Господ се радује када смо сабрани на Литургији.

По благослову Преосвећеног Епископа шумадијског Г. Јована у понедељак 16. фебруара 2015. године у парохијској сали Буковичке цркве у Аранђеловцу одржана је промоција треће књиге “Црвена куга”, аутора Г. Антонија Ђурића.

О трилогији “Црвена куга”, али и о животу и делу познатог писца говорили су: драмски писац Г. Владимир Ђорђевић, који је прочитао предговор књиге протојереја- ставрофора Велибора Џомића, затим историчар уметности Г. Срђан Срећковић, публицисти Г. Милун Јефтић, Г. Миша Матић и Г. Предраг Вујковић, драмски писац Г. Рајко Ђурђевић и Г-ђа Цисана Мурусидзе, режисер драме “Солунци Говоре” која је драматизована по истоименитој књизи Г. Антонија.

Празник Сретење Господње и дан државности Републике Србије је и ове 2015. године Господње свечано прослављен у историјском Орашцу, одакле је пре више од два века почело востајање српског народа и стварање српске државности.

Прослава великог празника Цркве Христове отпочела је Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслуживање Архијерејских намесника: орашачког протојереја- ставрофора Миће Ћирковића, тополског протојереја- ставрофора Миладина Михаиловића, јасеничког протојереја- ставрофора Велибора Ранђића, младеновачког протојереја Жељка Ивковића и ђакона Ивана Гашића и Немање Искића.

У недељу, 15. фебруара 2015. године, после Свете Литургије на празник Сретења Господњег, у свечаној сали парохијског дома у Лазаревцу, школа иконописа при храму Светог великомученика Димитрија прославила је своју прву годину рада и постојања.

Пошто су са изучавањем тајни и вештине иконопоиса почели баш пред празник Сретење, полазници школе су за своју славу изабрали управо овај празник. Славски колач је са ученицима иконописа и њиховим предавачем Александром Павлићем, преломио свештеник Влада Димитријевић. Честитавши свечарима славу и прву годину постојања, пожелео им је дуго трајање и истрајност у усавршавању свога дара.

Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца нећете ући у Царство небеско" (Мт.18.3.)

У среду 11. фебруара када света црква слави пренос моштију Светог Игњатија Богоносца Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог кнеза Лазара у Белошевцу.

Видео сам светлост која прожима читав свет.
Видео сам Богодете Христа Који доноси у свет
преобиље Божанске љубави и Који Себе предаје мени.
И нема више страха, нити неизвесности у мени,
већ само мир, благодарност и љубав.
То је оно што собом носи празник Сретења Господњег.
Празник сусрета душе човекове са Љубављу,
сусрета са Оним Који ми је дао живот и силу
да тај свој живот преобразим у чекање Бога

(Александар Шмеман)

Свети Трифун је рођен у селу Кампсади у Фригији, родитељи су му били сиромашни. И још од самог детињства на њему је била велика благодат Божја, те је имао дар да исцељује болесне, и да изгони зле духове. У то време владара Римског царства био је цар Гордијан III, чија је ћерка Гордијана напрасно полудела. Сви лекари у царству нису могли да је излече. Тада зли дух из девојке проговори и рече да њега нико не може истерати, осим, угодника Божјег, Трифуна.

Цар нареди да се на двор доведу сви људи из царства који су се звали Трифун. Правог Трифуна су довели у Рим где је исцелио цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић да чува гуске и моли се Богу. Када се зацари христоборни Декије Трајан, у великим прогонима које тада нареди цар и свети Трифун би мучен за Христа. Но, он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: "О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!" Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га посекоше мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.

Владика Јован – Наука Христова је у Јеванђељу

У четвртак 12. фебруара 2015. године, када наша Света Црква прославља празник Света Три Јерарха, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у Тополи, у задужбинској цркви која је посвећена истоименом празнику. Епископу су саслуживали протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, Архијерејски намесник опленачки, протојереј – ставрофор Мића Ћирковић, Архијерејски намесник орашачки, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.