(У преводу владике Атанасија Јевтића)

Савиндан - 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, Православна Црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског.

Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.
Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.

Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања,
а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве,
првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан,
јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира.

У уторак 24. јануара 2012. године благословом Њеоговог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а у организацији Црквених општина јагодинских, вероучитеља и средњих школа одржан је 10. по реду Светосавски турнир у Јагодинској хали спортова “ЈАСА”.

Промоција књиге архимандрита Алексеја (Богићевића) – Владичански двор Крагујевац

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, у сали Владичанског двора у Крагујевцу, 24. јануара 2012. године у 18 часова, одржано је представљање књиге «СУСРЕТИ СА СТАРЦИМА» архимандрита манастира Светог Луке у селу Бошњани, Алексеја (Богићевића). О књизи и њеном настајању говорили су Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, ректор Богословије Свети Јован Златоусти, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, госпођа Радмила Мишев, уредник часописа „Светосавско звонце“, и аутор књиге архимандрит Алексеј Богићевић.

Др Жељко Ђурић: Служење епископа – канонско предање

У издању Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, у едицији Посебна издања, као књига 11, објављена је студија др Жељка Ђурића, доцента на катедри за Догматику и Теологију иконе. Књига се састоји из три поглавља: Суштина епископске службе (канонска сведочанства о рукополагању епископа и Црква и Епископ); Институција и заједница (преглед канонске грађе у погледу епископског звања и Саборност Цркве) и Дисциплинарна питања (правни оквири). На крају студије налазе се Општи закључци, Извори и Библиографија.

На Празник Светлости како се назива Празник Богојављења, у Саборном храму у Крагујевцу, Литургијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, а саслуживали су свештеници овога храма на челу са старешином протојерејом – ставрофором Заријем Божовићем.

У организацији друштва Свебор које негује старе српске спортске и борилачке вештине и братства Старе Цркве, на Шумаричком језеру је поводом празника Богојављења одржана пливачка трка за Крст часни. Након одслуженог молебана, Епископ шумадијски Г. Јован, коме је саслуживало братство Старе Цркве, доделио је свој Архијерејски благослов пливачима који су се припремили да у леденој води запливају ка циљу.

ОТКРИВЕЊЕ ТАЈНЕ ХРИСТОВОГ КРШТЕЊА

Беседа светог Григорија Паламе на Богојављење

Јован Претеча, који је крстио Христа у реци Јордану, живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Како је он завршио свој живот? Пошто је Јован Крститељ прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља (29. августа по старом, 11. септембра по новом календару). Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.

Шта је рекао св. Јован Крститељ кад је први пут видео Господа Христа? Рекао је пророчке речи: "Гле, Јагње Божје које носи грехе целога света."

КРШТЕЊЕ (грч: Βάπτισμα или Χριστιανισμός) односно Света Тајна Крштења јесте једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. У одељку из Светог Јеванђеља које се чита у току чина Крштења, између осталог, налазимо и заповест Христову: "Идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт 28,19)

Рађање за нови живот могућ је само у Крштењу, јер "ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег." (Јн 3,3) Када је народ после Педесетнице чуо проповед Св. Петра упитао је: "Шта да чинимо? Α Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, те ћете примити дар Духа Светога." (Дап 2,37-38)

Крштење значи умирање старог човека и ново рођење у Христу. То лично искуство Васкрсења дато је сваком човеку, стварна могућност да се умре и да се "роди одозго." Управо о томе говори Свети апостол Павле у посланици чији се одељак чита на крштењу и каже: "Или зар не знате да сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт смо крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени, да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих Очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом. Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења." (Рм 6,3-5)

Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

Првог дана Нове Године по јулијанском календару, Црква Божија у Маршићу је прославила своју храмовну славу Св. Василија Великог. Свечана прослава је почела дочеком Владике Јована испред црквене порте од стране мештана Маршића и ученика маршићке Основне школе “19. Октобар“, који су дочекали Епископа заједно са својим вероучитељем и директорком.

На оданије великог празника Божића, Црква Свете великомученице Недеље у Десимировцу код Крагујевца, прославила је успомену на великог исповедника Божијег, Светог Доситеја митрополита загребачког.

То је уједно и била прилика да се генерације млађих десимировчана упознају са ликом и делом овог великог јерарха Српске Цркве, који је заједно са Епископом жичким Николајем и Епископом шабачким Симеоном, освештао 1937. године цркву у Десимировцу.

СУБОТА-(14. јануар) – ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ И СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
09.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

СРЕДА-(18. јануар) – КРСТОВДАН
07.30 – ЦАРСКИ ЧАСОВИ
08.30 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ВОДООСВЕЋЕЊЕ
17.00 – ВЕЛИКО ПОВЕЧЕРЈЕ

ЧЕТВРТАК -(19. јануар) – БОГОЈАВЉЕЊЕ
08.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ ВОДЕ
17.00- БДЕНИЈЕ

ПЕТАК-(20. јан) СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ
09.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

ПЕТАК-(27. јануар)- СВЕТИ САВА
08.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА, У НАСТАВКУ ДЕЧИЈЕ РЕЦИТАЦИЈЕ

У четвртак 12. јануара 2012. године, у Неменикућама подно Космаја, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, освештао је место на коме ће ускоро почети изградња новог манастира посвећеног Светој Петки. Будућа светиња се налази у селу Неменикуће, на половини пута између неменикућске цркве Св. апостола Петра и Павла и Манастира Тресије. Са благословом Епископа шумадијског Господина Јована, градња храма и манастирског конака започеће у 2012. години.

У четвртак по Божићу 12. јануара, Епископ шумадијски Г. Јован служо је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства Светотројичког храма.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована 2. новембра 2010. године основана је у оквиру Духовно образовног центра Свети Јован Златоусти у Крагујевцу Школа иконописа. Школу водe дипломирани сликар живописа – иконописац Екатерина Кудрјавцева – Милетић и дипломирани фрескописац Миљан Милетић. Школа је основана са циљем да се полазници упознају са средњевековном традицијом црквене уметности и да кроз практични и теоретски рад сваки полазник може да открије тајне иконописа и да упозна православну веру у њеној литургијској димензији која представља темељ и оквир целокупне хришћанске уметности.

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.

И за нас православне ово је опомена коју треба да узмемо са озбиљношћу. Јер, чињеница је да у свеукупној нашој активности, која чини да понекад осећамо самозадовољство, постоји и за нас велика опасност да одступимо од идентитета Цркве, те да више у суштини не будемо Црква, већ нешто друго, то јест једно другачије тело.