Дванаести пут на Богојављење, у организацији друштва СВЕБОР које негује старе српске спортске и борилачке вештине и братства Старе Цркве, на Шумаричком језеру се одржава пливачка трка за Крст часни. Након одслуженог молебана од стране Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, коме је саслуживало братство Старе Цркве и примљеног благослова, пливачи су се припремили да у не баш тако топлој води запливају ка циљу.

Стазу на Шумаричком језеру дугу 33 метра, најбрже је ове године препливао 27-годишњи Стеван Крнић рођен 1988. године у Кикинди, који живи у Крагујевцу. Овом младом лекару, стажисти на педијатрији Клиничког центра у Крагујевцу, и спортисти, некадашњем боксерском репрезентативцу, ово је друга витешка титула Носиоца Богојављенског крста Шумадије, јер је био победник и 2009. године.

Богојављенско пливање за часни крст одржано је осми пут на Марковачком језеру у Младеновцу. Ове године је учестовало 50 пливача међу којима је била и једна девојка, као и седмогодишњи дечак из Краљева. Најпре је одржан молебан који су служили протојереј-ставрофор Борислав Кевкић, протојереј Спасоје Марковић, јереј Марко Јефтић и ђакон Милутин Гашевић, а потом је литија предвођена старешином братства „Вожд“ Дејаном Лазаревићем (покретачем и организатором догађаја) понела часни крст до места где се пливало.

На Празник Крстовдана и Богојављења, у Саборном храму у Крагујевцу Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Саборног храма.

У раној Цркви су се на празник Богојављења славила сва Христова јављања свету: Рођење Христово, Поклоњење мудраца Христу, Христово Крштење. Почетком четвртог века издвојен је празник Рођења Господа Исуса Христа - Божић и слављен је посебног дана, као и данас.

У среду 14. јануара 2015. год, када Црква празнује Обрезање Господње, Светог Василија Великог и Нову Православну годину Господњу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Василија Великог у приградском насељу Маршић.

12. јануара 2015. године, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима и литургијски крстио Симониду Шаренац, ћерку Ивана и Марије Шаренац. Овом свечаном чину присуствовали су сродници и пријатељи ове побожне и цркви одане породице која дуго година показује велику љубав и активно учешће како у изградњи нашег Светог Храма, тако и у животу саме хришћанске заједнице уопште.

Јован Претеча, који је крстио Христа у реци Јордану, живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Како је он завршио свој живот? Пошто је Јован Крститељ прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља (29. августа по старом, 11. септембра по новом календару). Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.

Шта је рекао св. Јован Крститељ кад је први пут видео Господа Христа? Рекао је пророчке речи: "Гле, Јагње Божје које носи грехе целога света."

КРШТЕЊЕ (грч: Βάπτισμα или Χριστιανισμός) односно Света Тајна Крштења јесте једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. У одељку из Светог Јеванђеља које се чита у току чина Крштења, између осталог, налазимо и заповест Христову: "Идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт 28,19)

Рађање за нови живот могућ је само у Крштењу, јер "ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег." (Јн 3,3) Када је народ после Педесетнице чуо проповед Св. Петра упитао је: "Шта да чинимо? Α Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, те ћете примити дар Духа Светога." (Дап 2,37-38)

Крштење значи умирање старог човека и ново рођење у Христу. То лично искуство Васкрсења дато је сваком човеку, стварна могућност да се умре и да се "роди одозго." Управо о томе говори Свети апостол Павле у посланици чији се одељак чита на крштењу и каже: "Или зар не знате да сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт смо крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени, да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих Очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом. Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења." (Рм 6,3-5)

Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

У цркви Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу, 13. јануара 2015. године, свету архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење презвитера: протојереја Милана Беговића, протонамесника Александра Јовановића, јереја Александра Сенића и ђакона Небојше Јаковљевића.

У недељу, 11. јануара 2015. године, када наша Света Црква прославља спомен на Светих 14000 младенаца Витлејемских, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.

У суботу по Божићу 10. јануара 2015. године, Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму св. апостола Петра и Павла у Аранђеловцу.

Радост божићних празника у граду под Букуљом увеличана је приношењем Богу свете Евхаристије из руку Владике Јована, коме су саслуживали ректор крагујевачке Богословије протојереј- ставрофор Зоран Крстић, Архијерејски намесници и секретар шумадијске Епархије.

У Спомен-парку "Крагујевачки октобар", у петак 16. јануара 2015. године у 18 часова, биће одржана трибина и приказан кратак документарни филм "Голгота раковичке парохије", о стрељању Недељка Стреличића, пароха раковичког (Београд).

У организацији Црквених општина са територије града Јагодине реализован је традиционални Божићни концерт. Другог дана прослављања рођења Господњег у телу, у сали Културног центра окупило се мноштво верника који су дошли да песмом прославе најрадоснији хришћански празник.

БАДЊИ ДАН

Православна црква данас слави рођење Сина Божијег, Његов долазак у свет, Његово рођење у телу. Рођење Господа Исуса Христа је свеопшта, свечовечанска радост. Његовом рођењу радују се и небо и земља, радују се на небу анђели Божији.

Сабрана око Трпезе Господње, око Тела и Крви Господње, Црква је данас на Бадњи дан, у Саборном храму, славила Новорђеног Богомладенца и свето име Његово. Са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом који је предводио ово евхаристијско славље, саслуживало је братство Саборног храма.

Вертеп, игроказ који се изводи о Божићу потиче пре више векова. У хришћанској традицији, вертеп се први пут помиње за време цара Констатина у 4. веку. Уочи Божића улицама Цариграда је ишла велика Литија на чијем челу су били Византијски цар и патријарх. Црквене песме су певали сви свештеници цариградских цркава. Литију је пратило мноштво света. Ношена је направљена велика пећина (Вертеп) у којој је представљено Христово рођење. Учесници овог игроказа били су обучени у одговарајуће костиме и говорили су одређене текстове из Јеванђеља. Главни ликови су: Пресвета Богородица са дететом у рукама, Праведни Јосиф, пастири, анђели, Ирод, потом три цара - мудраца са Истока: Гаспар, Валтазар и Мелихор.

У оквиру прославе празника Рођења Христовог, братство храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу је на иницијативу Архијерејског намесника младеновачког протојереја Жељка Ивковића организовало низ пригодних догађаја.

На Бадње вече, 6. јануара, након Великог повечерја и освећења бадњака верујућим Младеновчанима је подељено неколико стотина бадњака. Стога, ни у овим тешким временима нико није остао ускраћен за овај древни елемент прославе Божића. Након богослужења (на којем се окупио незапамћен број верника) у порти младеновачког Храма обављено је ложење бадњака, а потом и традиционално послужење. Оно што је важно истаћи је да су сами верници, на позив старешине храма Успења Пресвете Богородице протојереја Слободана Кеџића, обезбедили сву храну и пиће, којим су се окупљени окрепили.

Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.

Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.

Овогодишња прослава бадње вечери у Барајеву, започета је у 17 часова, у храму Преноса моштију светог Николаја у Средњем Крају. Вечерње богослужење је служио Архијерејски намесник бељанички и парох барајевски протојереј ставрофор Видо Милић. У току богослужења изнета је икона Рођења Господњег, после чега је народ приступио целивању и помазивању. По устаљеној традицији, после службе деци су подељене бомбоне, а затим се приступило освећењу бадњака и његовом полагања у ватру. Прослава бадње вечери настављена је уз предиван ватромет, послужењем народа куваним вином, чајем и ракијом и уз песму Горана Марковића и музику Драгана Барајевца.

Последња недеља пред Рођење Христово посвећена је Светим оцима Старог завета, тј. Христовим прецима по телу. Старозаветни оци добили су тај назив захваљујући физичком (телесном) очинству, јер су у питању Христови преци по телу, преко Јосифа и Марије, поменути у Његовом родослову код Матеја и код Луке. У старозаветне праведнике спадају: патријарси, цареви, пророци, првосвештеници, побожне жене и сви који су раније живели са вером долазећег Месију – Христа Спаситеља.