Библиотека

ImageКРСТ СВЕТИ - ВИНОВНИК РАДОСТИ И ПОБЕДНИ ЗНАК СПАСЕЊА

У дан Уздизања Часнога крста и Освећења храма Васкрсења у Јерусалиму сва твар се радује јер овај двоструки празник обухвата све спасоносне догађаје, од Христовог Распећа, Погребења и Васкрсења до проналаска Часнога крста од свете Јелене и подизања - Освећења храма Васкрсења; затим Освећење више пута обновљенога Храма и нарочито догађај Обнове - Освећења Храма и Повратка - Воздвижења Часнога крста 630. године под патријархом Модестом (после персијског уништења Храма и одношења Часног крста 614. године).

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦEРађа се она у дому Јоакимовом, који је био код Овчијих врата и бива приведена у храм. Потом је, посадивши се у дому Божијем и хранивши се Духом Светим као маслина препуна рода, постала сасуд сваке врлине, одвајајући свој ум од сваке житејске и телесне жеље, чувајући тако, скупа са телом и своју душу девственом, као што је ваљало да чини, пошто је требало да прихвати у своје крило Бога, јер Бог, пошто је свет, у светима почива. Тако она, дакле, гаји светост и показује се светим и чудесним храмом, достојним вишњега Бога (Свети Јован Дамаскин).

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ: БЕСЕДА НА УСЕКОВАЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉАУ Име Оца и Сина и Светога Духа! Данас, данас је мали Велики Петак, други Велики Петак. Јер, данас је погубљен највећи између свих рођених од жена - Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. На Велики Петак људи су Бога убили, Бога распели. На данашњи свети велики празник људи су убили највећег човека. Највећег, то кажем не ја. Шта ће моје похвале великом и славном Претечи Господњем, кога су уста Господња похвалила више него икога од људи, више него икога од Апостола, од Анђела, од Пророка, од Праведника од мудраца. Јер су уста Госпдоња изрекла за њега: Ово је највећи између свих рођених од жена. Нема веће похвале у овоме свету.

УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉАИрод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.

Светоотачко богословље – нове књиге и текстови

Мада констатације да на нашем језику нема довољно превода светоотачких текстова, односно да смо их у периоду старословенског и српскословенског језика у нашој Цркви имали више (што чешће треба истицати) припадају врло често експлоатисаним стереопима, понављамо их, да би истакли како су преводи светих Отаца на савремени језик ипак све чешћи, као и преводи тумачења светоотачке мисли од стране угледних страних теолога. Уз скретање пажње читалаца на неке новобјављене књиге и часописе из ових области, указујемо како је увек неопходно, приликом поимања светоточаког богословља, имати на уму Мајендорфов аксиом: „Основна карактеристика патристичке теологије је да је она увек могла да се суочи са изазовима свога доба, остајући при том доследна оригиналној апостолској православној вери“.

За реафирмацију теологије Јована Скота Ериугене

„Ништа не треба желети, осим радости Истине – која је Христос. И ништа друго не треба избегавати осим стања, у коме је Он одсутан: Његова одсутност је једини и кључни узрок све вечите жалости. Узми ми Христа, и неће ми остати ништа добро; ниједна казна ме неће уплашити: бити лишен Њега, Његова одсутност – то и ништа друго је казна за створење које поима смисао... “

(Ј. С. Ериугена, О подели природе)

ImageМАНАСТИРИ КОСМАЈА

Подручје Космаја обухвата делове територија општина Арандђеловца, Барајева, Младеновца и Сопота. У њему се налазе насељена места: Раниловић (општина Арандђеловац), Бељина, Лисовић, Манић и Рожанци (општина Барајево), Амерић, Велика Иванча, Влашка, Мала Врбица, Кораћица, Међулужје, Младеновац варош, Пружатовац, Рајковац и Село Младеновац (општина Младеновац), као и Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Неменикуће, Парцани, Раља, Рогача, Сибница, Слатина, Сопот са Ропочевом и Стојник Космајски (општина Сопот). Границе ове области веома јасно је одредио др Боривоје Дробњаковић у својој књизи о насељима и пореклу становништва Космаја: “На северној страни, према селима београдске околине и Посавља, граница би била линија повучена од Мале Иванче на Ковиону, Равни Гај и Гуковац. Од Гуковца ова линија иде на југозапад према Барајевској Реци, затим долином ове реке, сече реку Бељаницу и иде на село Арнајево, затим на Вис, Окресак и даље до коте Кундак. Линија повучена од Гуковца до Кундака западна је граница области, према посавским и колубарским селима. Линија повучена од Кундака преко Трновог Брда, затим река Милатовица до ушћа у Велики Луг, јужна је граница, која област одваја од Крагујевачке Јасенице, а у исто време је и граница крагујевачког и београдског округа, односно данас Шумадиске и Подунавске Области. Најзад, источна граница Космаја била би линија повучена од ушћа Милатовице у Велики Луг преко Маковице, Варовница, Прилепца и Умке до Мале Иванче“.

БОГ НИЈЕ БОГ МРТВИХ НЕГО ЖИВИХ

ImageОд оног трена када су се, оскрнављени првородним грехом наш Праотац Адам и Прамајка Ева, последњи пут сусрели лицем у лице са својим Творцем, у грехом нарушеној хармонији Едемског врта и саслушали пресуду, жаока смрти и њена зла коб надвиће се над васцелим родом људским, и том жаоком биће му затровани и снови и јаве. Речи Господа Бога изговорене пред немим и грехом оскрнављеним житељима Едемског врта: „У зноју лица свога јешћеш хлеб свој, док се не вратиш у земљу, од које си узет; јер си земља и у земљу ћеш отићи“ (Пост 3, 19), биће довољне да васцелом роду људском и свим његовим генерацијама, одзвањају као најзлокобнији кошмар и најјезивији звучни фон. Трајаће та морија и злокобље све до оног дана када, у предграђу Јерусалима, на избрешку званом Голгота буде одјекнуо крик једног бола над свим боловима: „Елои, Елои лима савахтани“ (Мк 15,34). Тог трена жаока смрти биће отупљена и ад неће више славити победе своје. Утеха нашим прародитељима биле су и пророчке речи о Месији, Спаситељу: „И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твојега и семена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.“ (Пост 3,15).

ПРАЗНОВАЊЕ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕУСПЕЊЕ ЈЕ БОГОРОДИЧИН ПРАЗНИК ИЗ РЕДА ДВАНАЕСТ ВЕЛИКИХ ПРАЗНИКА, ПОЗНАТ И КАО ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА. У ДАВНИНИ СЛАВИО СЕ ИСТОГА ДАНА КАДА И САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. СЛАВЉЕЊЕ ПРАЗНИКА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 15/28. АВГУСТА, УВЕДЕНО ЈЕ У ЈЕРУСАЛИМУ ТОКОМ VI ВЕКА. ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕРУСАЛИМСКОГ КАНОНАРА, КОЈИ ПОТИЧЕ ИЗ VII ВЕКА, САЗНАЈЕ СЕ ДА ЈЕ БАЗИЛИКА У ГЕТСИМАНИЈИ, ПОДИГНУТА ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАРКИЈАНА, БИЛА ПОСВЕЋЕНА УСПЕЊУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. У ВИЗАНТИЈИ ЈЕ ПРАЗНИК УСПЕЊА УВЕДЕН ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАВРИКИЈА (588-602) С ТИМ ДА СЕ ПРАЗНУЈЕ 15/28. АВГУСТА.

СТИХИРЕ ЗА ОВАЈ ПРАЗНИК ПИСАЛИ СУ ПАТРИЈАРХ ЦАРИГРАДСКИ ГЕРМАН (+740), ЈОВАН ДАМАСКИН (ПРЕ 745), АНАТОЛИЈЕ (IX ВЕК), ТЕОФАН ИСПОВЕДНИК (IX ВЕК), ЦАР ЛАВ МУДРИ (+911).

У ГЕТСИМАНИЈИ, ГДЕ СЕ НАЛАЗИ БОГОРОДИЧИН ГРОБ, А ТАКОЂЕ И У РУСИЈИ, ПО УГЛЕДУ НА ПОГРАБ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, НА ЈУТРЕЊУ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ ВРШИ СЕ ЧИН ПОГРЕБА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, КОЈИ ЈЕ ИЗЛОЖЕН У ГРЧКИМ И СЛОВЕНСКИМ РУКОПИСИМА.

ImageЗаповест о посту једнако је стара као и живот, а дата је од Бога Адаму ради очувања богодарованог му живота и благодати Божје.

Свети Григорије Палама

ЦРКВА ЈЕ ЈЕДНА И НЕДЕЉИВА(једно пастирско виђење административног јединства наше Цркве у Северној и Јужној Америци)

Света Црква је од Свога настанка била, Она јесте и вазда ће, на првоме месту, бити Тело Христово. Бринући се с љубављу и стрпљењем о једном делу Тела Христовог, младој и крхкој хришћанској заједници у граду Ефесу, Свети апостол Павле, током сужањства у Риму између 61. и 63. године, пише једну посланицу, која је данас у Новом Завету позната као Посланица Ефесцима Светог Апостола Павла. Основне теме тог Павловог обраћања Ефесцима јесу: Христос као Глава и угаони камен Цркве,  и - Јединство Духа и вере у Цркви. Наглашавајући важност јединства међу члановима једнога Тела, тојест Цркве, свети Апостол пише: „Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да  чувате јединство Духа свезом мира: једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега. Један Господ, једна вера, једно крштење, један Бог и Отац свију, који је над свима,кроза све и у свима нама" (Ефесцима 4:1-6).

ПРЕОБРАЖЕЊЕ – БЕЗГРАНИЧНИ ИЗЛИВ БОЖАНСКОГ СЈАЈАДАНАС НА ГОРИ ТАВОРУ АПОСТОЛЕ ОБАСЈАВА БЕЗГРАНИЧНИ ИЗЛИВ БОЖАНСКОГ СЈАЈА!

ДАНАС СЕ ОБЗНАЊУЈЕ СТАРОГА И НОВОГА ЗАВЕТА ГОСПОДАР – ИСУС ХРИСТОС, МЕНИ ДРАГО ЛИЦЕ И ИМЕ, ЗАИСТА НАЈСЛАЂЕ И НАЈЖЕЉЕНИЈЕ И СВАКИ ПОЈАМ СВАДОСТИ НЕПРЕВАЗИЛАЗЕЋЕ.

ДАНАС УШИ ЉУДСКЕ СЛУШАЈУ СТВАРИ НЕЧУВЕНЕ! ЈЕР ВИЂЕНИ (НА ТАВОРУ) ЧОВЕК – СИН ЈЕ БОЖИЈИ, И КАО ЈЕДИНОРОДНИ ЉУБЉЕНИ БИВА ПОСВЕДОЧЕН ДА ЈЕ ЈЕДИНОСУШТАН ОЦУ. НЕЛАЖНО ЈЕ СВЕДОЧАНСТВО, ИСТИНИТО ПРОГЛАШЕЊЕ, ЈЕР САМ РОДИТЕЉ ОТАЦ ИСКАЗУЈЕ ТО ПРОГЛАШЕЊЕ.

НЕКА ПРИСТУПИ ДАВИД И НЕК УДАРИ У БОГОГЛАСНУ ЛИРУ ДУХА, И НЕКА САДА ЈАСНИЈЕ И ИЗРАЖЕНИЈЕ ОПЕВА ПРОРОЧКУ ИЗРЕКУ, КОЈУ ЈЕ У СТАРИНИ ИЗДАЛЕКА ЧИСТИМ И ПРОЗИРУЋИМ ОЧИМА ПРОВИДЕО: ТЕЛЕСНИ К НАМА ДОЛАЗАК БОГА ЛОГОСА, ШТО ЈЕ ИЗРЕКАО КАО БУДУЋИ: „ТАВОР И ЕРМОН – ИМЕНОМ ТВОЈИМ ОБРАДОВАЋЕ СЕ“.

500 ГОДИНА МАНАСТИРА КРУШЕДОЛ Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

ЦРКВА 12. АВГУСТА ПРОСЛАВЉА И ПРАЗНУЈЕ ПРЕПОДОБНУ МАЈКУ АНГЕЛИНУ

СВЕТИТЕЉКА ПОДВИЖНИЧКЕ УЗДРЖЉИВОСТИ И ЧИСТОТЕ

На маргинама једне велике рукописне књиге, чувене Браничевске „Лествице“ из 1434. године, која се данас чува у Музеју Српске православне Цркве у Београду, налази се потпис Ангелине, деспотице српске, жене која је у српском народу и Цркви добила трајан култ свете супруге, мајке, преподобне жене и мученице, српске „блажене госпође“. Њен потпис на једној књизи дубоког и истанчаног садржаја, само је један од трагова њене велике и богате библиотеке и једно од сведочанстава њеног широког образовања и уметности. Није то била обична жена и обична „госпођа“. Још на двору свога оца, албанског господара Аријанита у области Шкумбе, Ангелина је имала прилике да добије одлично образовање. Испољила је рано љубав према књизи, читала много и скупљала књиге до краја живота. Траг те библиотеке налазио се у манастиру Крушедолу.

9. АВГУСТ – ПРОСЛАВЉАЊЕ И ПРАЗНОВАЊЕ СВЕТОГ БЕСРЕБРЕНИКА И ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА ЖИВЕО ЈЕ ЗА БЕСМРТНУ РАДОСТ ДРУГИХ ЉУДИ

Благовест Христовог Јеванђеља била је одувек у стању да незадрживо прође кроз дебеле зидове и забрављена врата класних разлика. Њени су следбеници били, и јесу, не само прости и сиромашни неписмењаци него и свестрано образовани људи, и они што припадају врховима друштва у коме се и те како гледа „ко је ко“. Тако је та Благовест, силом своје истине, ушла у дом сенатора Евстрогија из малоазијске римске Никомидије, за време владавине императора Максимијана. Евстрогије је паганин, и глув за глас Јеванђеља, али је његова жена поседовала бољи духовни слух и свим срцем прихватала истину о Сину Божијем који је дошао међу људе да буду један према другоме онакви какав је Он према њима. И Пантелејмон, син њихов, још сасвим мали, био је освојен и прожет без много речи духом јеванђељске љубави којом је зрачила његова мати.

Manastir Draca БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА У МАНАСТИРУ ДРАЧИ О ПРАЗНИКУ СВЕТЕ МАРИЈЕ МАГДАЛИНЕ, 4. АВГУСТА 2009. ГОДИНЕ

Манастир Павловац БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА ДАН ПРОСЛАВЉАЊА СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА У СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКОМ МАНАСТИРУ ПАВЛОВЦУ НА КОСМАЈУ

У НЕКОЛИКО ПОСЛЕДЊИХ БРОЈЕВА УГЛЕДНОГ СУБОТЊЕГ КУЛТУРНОГ ДОДАТКА ЛИСТА ПОЛИТИКЕ, ОБЈАВЉЕНО ЈЕ ВИШЕ ТЕКСТОВА О ОДНОСУ НАУКЕ И РЕЛИГИЈЕ КОЈИ СУ ПРЕРАСЛИ У ПОЛЕМИКУ РАЗЛИЧИТИХ СТАВОВА, АЛИ ВРЛО КОРЕКТНУ И ТОЛЕРАНТНУ, БЕЗ ЗА НАС КАРАКТЕРИСТИЧНУ ДИСКВАЛИФИКАЦИЈУ НЕИСТОМИШЊЕНИКА. ИЗДВАЈАМО НЕКОЛИКО ВРЛО РАЗЛОЖНИХ ТЕКСТОВА, ИСТИЧУЋИ ДА АУТОРКА МИЛЕНА МИЛОВАНОВИЋ СА БРИЉАНТНОМ АРГУМЕНТАЦИЈОМ БРАНИ СТАВОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ.

Ђаконисе Нова књига Издавачке установе Каленић

Киријаки Каридојанис Фицџералд, „Ђаконисе у Православној Цркви: позвање на светост и служење“, Каленић – издавачка установа Шумадијске епархије, Крагујевац 2009, превео с енглеског (K. K. Fitzgerald, „Women Deacons in the Orthodox Church: Called to Holiness and Ministry“, Holy Cross Orthodox Press, Brookline, Massachusetts) јереј Вукашин Милићевић

Image(ПОВОДОМ ПРОСЛАВЉАЊА И ПРАЗНОВАЊА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА)

ПЕТАР И ПАВЛЕ, НАЈУЗВИШЕНИЈИ ВРХОВИ АПОСТОЛСКОГ ЗБОРА, СУ ОЦИ И РУКОВОДИТЕЉИ СВИХ ШТО СУ СЕ НАЗВАЛИ ПО ХРИСТОВОМ ИМЕНУ – АПОСТОЛА, МУЧЕНИКА, ПРЕПОДОБНИХ, СВЕШТЕНИКА, АРХИЈЕРЕЈА, КАО И СВИХ НАПАСАНИХ И ПОУЧАВАНИХ, КАО АРХИПАСТИРИ И ПРВОГРАДИТЕЉИ (АРХИТЕКТЕ) ПОБОЖНОСТИ И ВРЛИНЕ КОЈА ЈЕ ЗАЈЕНИЧКА ЗА СВЕ. КАО СВЕТИЛА КОЈА СУ У СВЕТУ РАСПРОСТИРАЛА РЕЧ ЖИВОТА, ТОЛИКО СУ СНАЖНИЈЕ ЗАБЛИСТАЛИ ОД ОНИХ ШТО СУ БЛИСТАЛИ БЛАГОЧАШЋУ И ВРЛИНАМА, КОЛИКО СУНЦЕ СВОЈИМ БЛИСТАЊЕМ ПРЕВАЗИЛАЗИ ДРУГЕ ЗВЕЗДЕ ИЛИ КОЛИКО НЕБО НЕБЕСА, КОЈА НА ВИСИНАМА ОБЈАВЉУЈУ СЛИКУ БОЖИЈУ И КОЈА ТОЛИКО ПРЕВАЗИЛАЗЕ ВЕЛИЧИНУ НЕБЕСА И ЛЕПОТУ ЗВЕЗДА, И ХИТРИНУ И ЈЕДНОГ И ДРУГОГ, И УСТРОЈСТВО И СИЛУ: ОНИ, НАИМЕ, ОБЈАВЉУЈУ И ОНО ШТО НАДВИСУЈЕ ВЕШТАСТВЕНИ СВЕТ И ПРИПАДА НЕДНЕБЕСНОМ И НАДСВЕТОВНОМ, ЈЕР ОБЈАВЉУЈУ СВЕТЛОСТ У КОЈОЈ НЕМА ИЗМЕНЉИВОСТИ НИТИ СЕНКЕ ПРОМЕНЕ (ВИДИ, ЈАКОВ 1, 17), НЕ САМО ТАКО ШТО ИЗ ТАМЕ ИЗВОДЕ НА ТУ ЧУДЕСНУ СВЕТЛОСТ, НЕГО И ТИМЕ ШТО, РАЗДЕЉУЈУЋИ ЉУДИМА, И ЊИХ ЧИНЕ ПРИЧАСНИЦИМА И ЧЕДИМА САВРШЕНЕ СВЕТЛОСТИ, КАКО БИ СВАКИ ОД ЊИХ, У ВРЕМЕ БУДУЋЕГ ДОЛАСКА У СЛАВИ И ЈАВЉАЊА НАЧАЛНИКА СВЕТЛОСТИ И БОГОЧОВЕКА ЛОГОСА МОГАО ДА ЗАБЛИСТА КАО СУНЦЕ.       

ТАКВА СВЕТИЛА СУ НАМ СЕ ДАНАС, ЈЕДНО СА ДРУГИМ, ПОКАЗАЛА И ОЗАРИЛА ЦРКВУ. ЊИХОВ СУСРЕТ НЕ СТВАРА ПОМРАЧЕЊЕ, НЕГО ПРЕОБИЉЕ СВЕТЛОСТИ. ОВДЕ СЕ НЕ ДОГАЂА ДА ЈЕДНО СВЕТИЛО, КАДА СУ У СВОМ КРЕТАЊУ УЗДИГНЕ, ЗАУЗМЕ НА ВИСИНИ МЕСТО ОНОГ ДРУГОГ, НИТИ СЕ ОВО ДРУГО СПУСТИ И ЗАСЕНИ ОНО ПРВО. НЕ ДОГАЂА СЕ НИ ТО ДА ЈЕДНО СИЈА ДАЊУ А ДРУГО НОЋУ ТАКО ДА, КАДА СЕ ЈЕДНО НАЂЕ НА ДУГОЈ СТРАНИ, ПАДНЕ У СЕНКУ. НИЈЕ ИМ СВОЈСТВЕНО НИ ТО ДА ЈЕДНО ОД ЊИХ ЗРАЧИ СВЕТЛОСТ А ДА ЈЕ ОНО ДРУГО ПРИМА, ЗБОГ ЧЕГА БИ ТРПЕЛО ПРОМЕНЕ, ДОБИЈАЈУЋИ ДРУГИ ПУТ ДРУГАЧИЈЕ ОСВЕТЉЕЊЕ, САГЛАСНО СА СВОЈИМ РАСТОЈАЊЕМ. НАПРОТИВ, БУДУЋИ ДА СУ У ИСТОЈ МЕРИ ПРИЧАСНИ ХРИСТУ, ТОМ НЕПРЕСУШНОМ ИЗВОРУ ВЕЧНЕ СВЕТЛОСТИ, ОНИ ПОСЕДУЈУ ПОДЈЕДНАКУ ВИСИНУ, СЛАВУ И БЛИСТАЊЕ. ЗБОГ ТОГА ТАЈ СУСРЕТ  ЗНАЧИ УЗЕЈАМНО ПОВЕЗИВАЊЕ ОВА ДВА СВЕТИЛА КОЈЕ ДУШАМА ВЕРУЈУЋИХ ПРУЖА ДВОСТРУКО ОЗАРЕЊЕ.

Свети Григорије Палама
превела са грчког Антонина Пантелић