ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 2/2008 

Већ годинама, по устаљеној традицији, eпископи шумадијски Пасхално вечерње служе у Јагодини, у храму Светих апостола Петра и Павла. Тим поводом и ове године, eпископ Јован је радост највећег хришћанског празника поделио са својим епархиотима у Јагодини.

Жеља јагодинског свештенства, да посета нашег епископа буде радосна и достојанствена, пројављивала се још од дочека владике Јована.

На сунчаном поподневу, на уласку у порту, шпалир свештеника у белим васкршњим одеждама стајао је крај стазе покривене белим платном и посуте цвећем. Порта и Црква су биле препуне благочестивог народа, који је по доласку владике похрлио за благослов, а владика је са стрпљењем благословио сваког од њих.

Велико је благо мудрољубље - мислим на мудрољубље које имамо (ми хришћани). Код незнабожаца су све само речи и приче, a и саме те приче не садрже никакво мудрољубље, јер се све у њима чини. ради славе. Дакле, велико је благо мудрољубље; оно нас и овде већ богато награђује. Тако ће онај који презире богатство већ овде задобити корист, јер ће се ослободити непотребних и бескорисних брига. Ко гази славу, већ овде ће примити награду, јер никоме није роб, него је слободан имајући истинску слободу Ко жели небеска блага, већ овде прима плату, јер мењајући све постојеће ни за шта, лако побеђује сваку тугу. Тако је, ето, и та жена (Марија) овде примила награду за своје мудрољубље. У то време, кад су сви седели око ње - тужни и плачни, она није очекивала да ће joj доћи Учитељ и није обраћала пажњу на своје достојанство, нити је потискивала тугу. Ожалошћене (жене), поред других слабости, имају још и ту болест да желе да уживају поштовање присутних. Али она није имала ништа од тога, и оног часа кад је чула (да је Господ дошао), одмах је отишла Њему. Јер Исус још нв бјеше дошао у ceлo. Он није журио - како би било очигледно да Он сам не жуди (да учини) чудо; већ је ишао по њиховом позиву.

БECEДA 1. ПРИ НАСТУПАЊУ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ [1]

Радост  Христовог васкрсења открива нам победу над ђаволом, грехом  и последњим непријатељем – смрћу. Зато васкрсење представља центар хришћанског живота, могућност новог живота који нам се открива у Христу и нашем јединству са Њим. Том радошћу били су обасјани и учесници Васкршње литургије у крагујевачкој Саборној цркви. 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

“Ово је дан који створи Господ: радујмо се и веселимо се у њему!” Пасха је дан васељенске радости и мира. А и како не би била када је Васкрсењем Христовим пебеђен највећи непријатељ рода људског – смрт. Зато победно слави и радује се читав свет, све што дише и свеколика твар. Јер Господ је победио и разрушио смрт, и уништио “државу смрти” – власт смрти. Васкрсењем Христовим се, над свеколиком твари, разбуктала и разблистала светлост долазећег свеопштег васкрсења које чекамо: “И живот будућег века”. Пасхална радост је бескрајна, и у њој се раствара свака жалост и сумња.

Христос васкрсе! Још једном нам је дато да доживимо овај Празник над празницима и ово Славље над слављима! Још једном нам се даје да у себи примимо Радост којој нема равне на овој земљи, да примимо Светост која се ни са чим упоредити не може! Да осетимо, да видимо, да познамо оно што, по речима Апостоловим, “око не виде, ухо не чу и што не дође у срце човеково, а што је Бог припремио за оне који Га љубе” (1 Кор. 2, 9).