Чланци поређани по датуму: уторак, 06 мај 2025

У уторак трећи по Васкрсењу Христовом, када прослављамо успомену на Светог великомученика и победоносца Георгија, 6. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је поводом храмовне славе Свету Архијерејску Литургију на Опленцу у Тополи.

Митрополиту су саслуживали Архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, гост из епархије дизелдорфско-немачке протојереј-ставрофор Слободан Милуновић, затим, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

У уторак трећи по Пасхи, 6. маја 2025. године, у недељи Жена Мироносица када наша Света Црква молитвено прославља празник Светог великомученика и победоносца Георгија храм посвећен овом Божијем угоднику у крагујевачком насељу Шумарице прославио је своју храмовну славу.

Празновање храмовне славе почео је дан раније служењем празничног вечерњег богослужења.

Вечерњим богослужењем началствовао је надлежни парох шумарички протојереј Срђан П. Тешић.

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање. Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).