Дана 13. октобра 2025. године, на празник Светог свештеномученика Григорија и Светог Михаила Кијевског, у поподневним часовима Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит Шумадијски Господин Г. Јован освештао је крстове за новоподигнути храм Светог Василија Острошког у Урсулама, у присуству свештенства и верног народа.
Новоподигнути храм био је испуњен радошћу народа ради изградње храма и сусрета верног народа са својим Архијерејем, који се верном народу обратио богоугодном и поучном беседом:
„У име Оца и Сина и Светога Духа! Помаже вам Бог, браћо и сестре!
Нека је срећно и благословено освећење ових крстова. И ево данас ће овај храм, иако недовршен добити своју круну. А круна јесте крст. А крст јесте наше опредељење. Коме смо се определили? Зашто? Зато што је крст, иако је некада био срамно оруђе, где су умирали највећи злочинци света, био је као што рекох срамно оруђе, све док није на њему Господ наш Исус Христос био прикован. Он је са собом приковао и наше грехе, и од тада је крст постао сила, знамење, крепкост, украс. Тако се и каже да је крст украс Цркве Божије. И ми смо се данас овде молили за све оне, који ако сте слушали добро, где каже да сви они који буду погледали на овај крст када пролазе овде, поготово када будете долазили у храм овај, да се сетите распетог на крсту Сина Божијега, али васкрслог Господа.
Крст је за нас, опет понављам веома значајан у животу. Преко крста ми идемо у васкрсење. Ако нисмо на крсту, неће нас онда бити ни у васкрсењу. Јер Господ је нама пропутио пут, казао нам је којим путем треба да идемо за добијање Царства Небеског, за наше спасење. Он је све учинио, браћо и сестре, да нам олакша наше идење за Христом. А колики значај крст има у животу сваког хришћанина, то је најбоље потврдио наш српски народ, који је говорио, а и данас хвала Богу говори „Без крста ни преко прага“. Крст је заиста пораз демонима, ђаволима, и зато се ђаволи највише плаше крста. Када је Свети Макарије имао прилику да разговара са ђаволом, па га је Макарије питао „Чега се ви ђаволи највише плашите?“, а он је одговорио „Онога што ви носите око врата, и онога чиме се ви причешћујете“.
Дакле, хоћемо ли браћо и сестре, да будемо заштићени од нечастиве силе, а у исто време да будемо заштићени од нас самих, онда треба да целивамо крст, онда треба да се крстимо, онда треба да тражимо помоћ и силу крста, како бисмо се могли одупрети од сатанских напасти. Нас људе, на сваком месту вреба нечастива сила. И ако немамо вере, ако не живимо по вери, ако се не сећамо крста бићемо савладани. А када ђаво обузме човека, како каже Христос у Јеванђељу, он га тада чини сином пакленим. Чини га онаквим, каквим сатана хоће да направи човека. Зато да се радујемо што смо данас осветили ове крстове. Што ће они бити постављени на куполама ове цркве, и данас сте ви који живите овде добили заштиту. И то крсну заштиту. Али да бисте осетили силу крста и заштиту крста, треба да верујете. И ви, и сви ми, и сваки од нас. Треба да се молимо, треба да призивамо име Божије, треба да призивамо име мајке Божије, треба да призивамо силу крста да нас крст води и руководи.
Хвала Господину Бојану, који је поклонио ове крстове, нека крст штити његов дом. Сигурно да је он то урадио из љубави према својој светој цркви, сигурно да је урадио то из љубави према Христу и према вери православној. И молимо се и за њега и за његов дом, да и на његовом дому, као и на сваком вашем дому, вама овде који припадате овој парохији, заиста буде стално знамење крста.
И цар Константин када је пошао у рат против оних који су били и Христа, и хришћанства и крста, њему се на небу појавио крст, блистао сав од сјаја и тамо је писало „Овим побеђуј“. Дакле, браћо и сестре, ми сами не можемо да победимо ништа, никога, а најмање можемо да победимо себе, своју сујету, своју гордост, своју злобу, свој его. Али зато нам је Господ дао крст. И браћо и сестре, крст се носи у смирењу. Јер је Господ носио свој крст на Голготу у смирењу. А када човек носи свој крст са вером и у смирењу, онда крст узме па носи човека. А када је Бог са човеком, када је крст са човеком, нема ту шта да траже нечастиве силе. Само треба да испитујемо и припитујемо себе, како верујемо, каква нам је вера. Да ли нам је вера само на устима и језику, или је вера на нашим делима. Ако веру не потврђујемо својим делима, својим животом, онда од те вере што ћемо причати ја верујем, немамо никакве користи. Вера је сила. Зато је Господ и рекао „Све је могуће ономе који има вере“.
Нека вам је срећно и благословено освећење ових крстова! Нека вас крст Христов штити, води и руководи! Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Јереј Срђан Ђорђевић, парох Белушићко-секурички
