Ко је, дакле, тај вјерни и мудри слуга кога постави Господар
његов над својим домаћима да им даје храну на вријеме?
Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако.
Заиста вам кажем: Поставиће га над свим имањем својим.
(Мт. 24,45-47)
У понедељак деветнаести по Духовима, када наша Света црква прославља светог Григорија просветитеља Јерменије, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Митрополиту Јовану саслуживали су: протонамесник Немања Младеновић, јереј Владимир Вранић и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су: Никола Марковић и Петар Василијевић.
За певницом је било братство храма са верним народом.
По прочитаном Јеванђељу Његово Високопреосвештенство се обратило верном народу надахнутом беседом:
„Колико имамо вере према Богу, толико имамо Бога у себи. Што нам је већа вера у Бога, то је веће присуство Божије у нама. Што је мања вера, то је све мање Бога у нама, и мање присуства Божијега у нама, браћо и сестре. Јер све што нам је Господ подарио, све је то, браћо моја, толико савршено, толико вечно, да јесте и може бити само предмет вере. Јер вера нам шири наше хоризонте, вера продире тамо где не може наш разум да продре. И то, браћо и сестре, која вера, понављам, вера у Богочовека Христа. Једино вера може да нас учврсти у томе. Зашто? Зато што демони и свеколико зло, браћо и сестре, света, нападају у нама и око нас и оно што је Христово и од Христа. Браћо ђаво има највећи задатак, његов је највећи задатак да нам ишчупа веру нашу у Богу, и да каже да Бог не постоји. А кад нам он ишчупа веру, онда заиста ми не верујемо. И зато се ђаво боји вере. Он се боји символа вере, кога ми свакодневно читамо, браћо и сестре. И заиста, ништа тако не жели дух зла да уништи у нама, као нашу веру у Бога. Свети Серафим Саровски, браћо и сестре, каже како је демон јак, силан, моћан. Чак он каже да он може и земљу да преврне. Али Бог је моћнији од њега. И ко је још моћнији од ђавола? Човек са јаком вером. Са тврдом вером. Са оном еванђелском вером, коју Господ у Јеванђељу каже, који има вере као зрно оно мало горушичино, он ће моћи и горе да премешта. Нама то је тешко да схватимо. Како? Како могу ја да горе премештам? Па, провери прво своју веру. Провери своју веру. И зато је демон слабији, као што рекох, и немоћнији од кога? Од хришћанина, који стоји чврсто у вери и мушки се држи, како то рече данас, из прочитаног апостола, свети апостол Павле. Мушки се држи само онај који се вером држи за Господа Христа. Толико је значајна вера за човека. То су и сами апостоли, браћо и сестре, осетили, када су молили Господа, па казали му: „Господе, дометни нам вере“. А вере никад много, браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре, и у таквом човеку, у коме је та еванђелска вера, у том човеку је сав Господ наш Исус Христос, који нам, браћо и сестре, даје моћ да и ми постанемо моћнији од свих демона и такав човек, може са светим апостолом Павлом да каже: „Све могу у Христу који ми моћ даје“. Дакле, ми треба да тражимо моћ Христову, да се уздамо у моћ Христову, а не да се уздамо у своју моћ, у своју силу, у своју снагу, па ни у своје знање, браћо и сестре. Због многих искушења која нас налазе у животу, нама је потребна, управо, браћо и сестре, та надчовечанска, да тако кажем, божанска и богочовечанска сила и моћ, потребна нам је сила Божија, сила Христова, моћ, јер у нама се стално води духовни рад. Са киме? Са нечастивим силама и таме овога света, како такође то рече свети Апостол Павле. Још данас он рече, све да вам буде из љубави. Човек који нема љубави, он нема ни вере. Човек који има љубави, он ће да се заиста труди да испуни оно што је дужан да испуњава, да воли Бога, да воли ближње, да научи о Богу, да учи о Богу, да учи о светињи. Дакле, браће и сестре, све да вам бива из љубави, понавља, свети Апостол Павле. Љубав је једини начин да бисмо могли стражарити, стражити, ако хоћете, и стајати у вери, и мушки се држати, и да будемо јаки. Другим речима свети Апостол Павле нам каже: „Ако је вера нека вам буде из љубави“. Значи, нема ни вере без љубави. Ако је, каже молитва, исто тако да вам буде из љубави. Да се молимо из љубави, а не зато што ми је неко рекао и наредио да се молим. Дакле, браћо и сестре, ако је пост, свети оци кажу, трпљење или живљење, и наше или мишљење и служење, па и наше управљање, све да вам буде, каже, из љубави. Зашто? Зато што је Бог љубав, браћо и сестре. Бог је љубав, и што год није од љубави, то није од Бога. И зато човек не може ништа да научи, зато што нема праву љубав. А љубав, као и вера, шири нам наше хоризонте, драги моји. Јер оно, кад заволим нешто, то ћу да и научим. Не, онда нећу се изговарати, па нисам, могу, па ово, па оно. А чим немаш љубави, немаш вере, немаш снаге, немаш моћи, немаш жеље. А кад човек има жељу и вољу, нема шта неће савладати. И веру, наравно, нема шта неће савладати у овом животу. Дакле, браћо и сестре, када Апостол Павле каже ово све да вам буде из љубави, све то значи да то нема граница, као што љубав нема граница. Вера ће нестати, нада ће нестати у своје време, а љубав никад неће нестати. И нека нам, Господа, силе и снаге своје да се одржимо, браћо и сестре, у вери, јер кад је у нама јака вера, у Бога, онда и ми постојемо јаки и непобедиви. Јер ко је са Богом, против њега не може нико. Али, поновићу, шта треба да чинимо, браћо и сестре, да вером усељавамо Бога у себе, као што радимо. Вером да ходимо, а не знањем, каже апостол Павле. А онда додаје, љубав изграђује, а ово друго надима. Зато стојимо чврсто у вери, али да би стојали чврсто у вери, треба да познајемо своју веру да би могли да живимо том вером. Верујте, живећи толико година на оном баш тај дивљем западу, дивио сам се, како деца свих других конфесија, од малена, оно заиста зна све о својој вери. Зашто? Зато што учи у својој кући, у својем дому. Просто сам се и сам застидео, колико та деца, без обзира у кога верују и како верују, али и колико знају о својој вери. Није вера само оно да кажемо: „Ја верујем“. А како ће да верујеш, ако не сазнаш шта је вера, и ако не сазнаш оно у кога треба да верујеш? Зато нека нам Господ, да да се и ми се молимо Богу као Апостол: „Господе дометни нам вере“, а кад нам Господ дометне вере, а Он ће дометнути свакоме од нас који се труди. Јер ништа без труда не можемо да постигнемо. Ништа добро не можемо да учинимо без труда. Зато трудимо се и молимо се Богу да Бог нам појача веру у нама.
Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Високопреосвећени митрополит причестио је верни народ, међу њима и ученике веронауке из оближње школе „Мирко Јовановић“, који су дошли да заблагодаре Господу на свакој науци, знању и вери.
ђакон Александар Ђорђевић
