ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНИ МИТРОПОЛИТ ЈОВАН: „ДОМ ДУШЕ ЈЕ ТРПЉЕЊЕ, ЈЕР ДУША ЖИВИ У ЊЕМУ“

У понедељак двадесети по Духовима, када наша Света Црква прославља свете мученике Сергија и Вакха, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литуригију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Његовог Високопреосвештенству саслуживали су: протонамесник Бранислав Матић, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су Никола Марковић и Петар Василијевић.

За певницом је било братство храма Светога Саве са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу Високопреосвећени Митрополит се обратио верном народу надахнутом беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Одељак из данашњег Јеванђеља који смо сада чули, толико нас храбри, толико нас теши, да просто човек не зна на коме је делу овог Одељка да се задржи да ли на самом почетку или на крају. На почетку данас говори Христос ученицима молбе и па им каже: „Пазите, дигнуће људи на вас руке и гониће вас и предавати по синагогама и тамницама водиће вас пред цареве и намеснике због Имена Мојега ради.“ А на крају данашњег Еванђеља Господ каже: “Трпљењем својим спасавајте душе своје“. Дакле, Господ нас у сваком тренутку, браћо и сестре, подсећа да пазимо на себе. А кад човек пази на себе, он ће пазити и на друге. Да пазимо на себе, да се не излажемо искушењима, невољама, патњама, али ако дођу искушења, ако дође и страдање за веру, за Христа, да то све поднесемо хришћански.

И заиста, ово данашње Еванђеље, опет ћу рећи, браћо и сестре, као да је писано за ово време у коме ми данас живимо. И с обзиром да живимо у времену када све хоћемо одмах, када немамо стрпљења, скоро ни за шта, и ни за кога, што нам се често обија, што би рекао наш народ, о главу, па тако и ону стару народну изреку заборавили смо ко чека, тај и дочека, која, на жалост, данас смо је чини ми се заменили геслом: “Сада или никада“. Толико смо постали нестрпљиви да све хоћемо у овом тренутку да створимо.

Као да можемо и да се спасемо у једном тренутку, ако нисмо спремни. Дакле, имамо, браћо и сестре, и ону другу мудру народну изреку, која каже: „Стрпљен спашен“. Која нам се чини да је данас итекако потребна.

Стрпљен спасен. И трпљење, шта је уствари трпљење? То је опет наш српски народ лепо рекао: „Трпљење је спасење“. Онај који не уме да отрпи, никада неће бити смирен. Никада неће бити кротак. Увек ће наћи начина како да осуђује друге, како да друге клевета и тако даље. Али, браћо и сестре, ако све ово узмемо, што рекох, у разматрање, а поучени данашњим Јеванђељем који нам говори, да се пазимо, јер ће нас гонити. Ко ће нас гонити, за шта, због кога? Због имена његовог, имена Божијега, браћо и сестре. А ако нас гоне због имена Божијег, благо нама ако то издржимо, јер ћемо велику награду добити нам од Бога. Али ако не издржимо или још ако нас гоне због наше кривице, због, како да кажем, због наших грехова, онда треба да се заиста запитамо: „Дај да се поправим, дај да се исправим“, дај да отрпим невољу која ме снашла, или од другога која нас нашла, да отрпимо, браћо и сестре.

Дакле, браћо и сестре, кадa читамо ово Јеванђеље, мало је потресно за нас, али нас Господ крепи, снажи, како се можемо спасити од свих оних који нас гоне, мрзе, клевећу, уверавајући нас, да нам ни длака са главе не може отпасти без знања Божијега. Зна Бог ако нас гоне ради Њега, али треба и ми да опет, кажем, проверимо себе, али може да нас људи не гоне, што нисам добар, што нисам поштен што нисам искрен. Дакле, браћо и сестре, Господ каже у данашњем Јеванђељу, „трпљењем својим спасавајте душе своје“. Трпљењем. Најбољи пример трпљења је Господ наш Исус Христос. Он је трпео од колевке, па до гроба. Од кога? Опет од оних ради којих Он дошао на овај свет, коме је Он донео љубав, а народу место љубављу узвратио му је, чиме? Распећем. Пазите, шта значи кад место љубави заузме место мржње? И заиста, браћо и сестре, дом душе, кажу свети оци, је трпљење. Дом душе је трпљење, јер душа живи у њему. То јест, душа живи у трпљењу. А опет храна душе, шта је? Смирење. И не можемо ничим тако разјареног човека, да тако кажа, смирити, него смирењем. Јер ако одговоримо на силу, силом, где ће онда бити крај? Или на неку реч коју су нам упутили, другом ми одговоримо стотину наших речи. Зато свети Антоније каже: „Кад сам год ћутао, никад се нисам покајао. А кад сам год говорио, увек сам се покајао“.

Зашто? Зато што је човек власник и господар своје речи, док је не изговори. Чим је изговорио, он више није власник те речи. Она иде, што бисмо рекли, у етар, а што је још најгоре, онда људи тумаче свакојако моје твоје речи и тако даље. Дакле, браћо и сестре, да би дошли до трпљења, да би дошли до смирења, потребно је да дођемо до мира, до спокоја, да заштитимо себе од гњева, а и да помогнемо онима који нас гоне и мрзе, да се и они сачувају од беса и злих намера. Зато за трпљење се каже да је оно спасење. Да се помолимо Богу, браћо и сестре, да нам Господ подари стрпљење.

Да, јер кад будемо загосподарили стрпљењем, ми смо загосподарили над собом, ми смо загосподарили над својим злим мислима, злим речима, ми смо загосподарили над делима нечастивим, браћо и сестре. Зато и кад нас снађу невоље, да знамо да нас Бог неће оставити. Само ако имамо веру и ако живимо том вером, јер опет понављам ове Христове речи: „Да ни длака са главе човеку неће пасти, значи неће нас оставити Господ само ако ми не оставимо Господа. Ако је Господ са нама, ко ће против нас? Ко је јачи од Бога, браћо и сестре? Нико. Зато верујмо у Бога и веру докажемо делима. Љубимо Бога да би могли да љубимо и друге. Молимо се Богу, јер су на молитве потребне, браћа и сестре. Молитва је сила. Молитва је снага. Кад читамо Јеванђеље, чујемо како је Господ, кад се одлучи да учини неко добро дело и да оздрави болесника, да га Васкрсне, и Он се помолио Оцу Своме Небескому. Значи без молитве не би смели да дишемо. Молитва и вера, нада и љубав, то треба да буде садржај нашега живота. И ако то ставимо у садржај нашег живота, ако је и Јеванђеље у центру нашег живота, онда смо заиста са Богом. Ако смо са Богом, ко ће против нас? Нико. Зато молимо се, исповедајмо се, кајмо се, мењајмо се, преображавајмо се, покајмо се. То је оно што је најважније.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећени је благословио верни народ и поделио иконице Христа Спаситеља као знак данашњег литургијског сабирања и заједничарења.

ђакон Александар Ђорђевић