У петак, 13. Фебруара 2026. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светих чудотвораца и бесребреника Кира и Јована, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.
После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:
„У име Оца и Сина и Светога Духа,
Браћо и сестре, одломак из Матејевог Јеванђеља који смо сада чули говори нам како је Господ наш Исус Христос позвао своје ученике и дао им своју божанску моћ, дао им своју божанску власт над духовима нечистим, да их изгоне из људи. Пазите шта је Бог дао човеку: да изгоне демоне из људи и да исцељују људе од сваке болести и сваке немоћи, рекавши им: Идите, проповедајте Јеванђеље и казујте да се приближило Царство Небеско. Зашто Господ тако каже апостолима, браћо и сестре? Па зато што је Он још раније рекао роду људскоме: Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, а све ће вам се друго додати. А шта је у ствари, браћо и сестре, то Царство Небеско? То је у ствари сам Господ наш Исус Христос. Он је то Царство Небеско. И ко има Христа у себи, ко живи Христом, тај има и Царство Божије. Јер где је Христос, тамо је и Царство Небеско. А где је Царство Небеско, браћо и сестре? Господ наш Исус Христос нам одговара и каже: Царство Небеско је унутра у вама.
И заиста је тако. Понављам, ако Христа имамо у себи, онда имамо Царство Небеско. Ако немамо Христа у себи, немамо ни Царство Небеско, него имамо оно царство таме. И човек се по својој слободној вољи опредељује да ли за Царство Небеско или за царство таме. Односно, опредељује се по својој слободи да ли ће у њему бити Царство Небеско или опет царство таме. Коме ће човек да служи, опет се он сам опредељује и Бог прима нашу одлуку, браћо и сестре. Прима, јер смо слободна бића. Али баш зато што смо слободна бића, ми смо у ствари и одговорна бића. Слобода, то понављам често, без одговорности није достојна ни Бога ни човека.
Човеку је све слободно. Човеку је све слободно, па и да убија. Али шта каже апостол Павле? Све ми је слободно, али ми није све на корист. И још додаје свети апостол и каже: Све ми је слободно, али нећу да какво зло овлада мноме. Е, то је оно за шта треба да се боримо. Да зло, браћо и сестре, не овлада нама. Јер кад зло овлада човеком, онда заиста њиме влада нечастива сила. А кад човеком влада нечастива сила, та нечастива сила га сигурно неће упутити на пут спасења. Неће га упутити на пут Јеванђеља, неће га упутити на пут мира и љубави, него ће га стално стављати тамо где је немир, где је мржња. Дакле, браћо и сестре, када Господ наш Исус Христос каже: Царство је Небеско унутра у вама, шта би то значило? То значи, браћо и сестре, да онај човек који има, као што рекох, Бога у себи и живи Богом, тај већ и овде и сада има то Царство Небеско, односно осећа то Царство Небеско да је у њему. И зато је хришћанину дужност, да тако кажем, да хода земљом, а да мисли на небо. Дакле, браћо и сестре, Царство Небеско је испуњење Богом. Када смо испуњени Богом, ми смо испуњени Царством Небеским. А како се приближило то Царство Небеско? Односно, како је дошло на земљу Царство Небеско? Дошло је када је Господ наш Исус Христос сишао са неба, када се родио, када се оваплотио и када је Господ наш Исус Христос, браћо и сестре, постао човек и остао Бог. И када је Господ наш Исус Христос сишао на земљу, Њиме је земља постала небо. И Бог је створио овај свет да буде рај. И био је рај. Све док је било хармоније и док је човек слушао Бога, док се човек покоравао Богу. А када је човек одступио од Бога, опет по наговору тог нечастивог, као што мало пре рекох, Адам је изгубио Царство Небеско. Са Адамом, када је Адам изгнан из раја, браћо и сестре, тада су затворена врата за улазак у Царство Небеско. И та су врата била потпуно затворена све до Васкрсења Христовога, све до силаска Христовога у ад. А до тада и праведници и грешници били су у аду, браћо и сестре. Замислите ви то. И када погледате икону Васкрсења Христовога, ви видите како Христос васкрсава, а са собом изводи Адама и Еву. Дакле, силаском Господа нашега Исуса Христа у ад, пакао више нема ону моћ да све вуче к себи. Од тада у ад одлазе они који не осећају Христа и који не живе Христом и који не живе и не осећају то Царство Небеско у себи. Али, браћо и сестре, понављам, када је Бог сишао на земљу, са Богом је сишло и то Царство Небеско на земљу. И заиста, ако човек живи Богом, он је сада у радости, без обзира шта га у животу снађе. Да ли болест, да ли туга, да ли патња, да ли немоћ — све то, браћо и сестре, човек тада подноси лакше. Зато се и каже да је Бог сишао на земљу. Са Богом је све сишло. И вера је сишла са Богом, Христом. И љубав, све је са Богом сишло, браћо и сестре. Зато се све Божије, кажем, спустило нама, људима. Све је то, браћо и сестре, једном речју, Богочовек са нама на земљи да би све Његово постало наше. Све Његово постало наше. И опет понављам већ колико пута: ако имамо Христа у себи, све Његово је постало наше.
Дакле, браћо и сестре, Богочовек јесте у ствари то Царство Небеско на земљи. Зато су апостоли били дужни да у душе људске уткају, да тако кажем, то Царство Небеско и да тако земља постане небо. А шта је још Царство Небеско, браћо и сестре? На ово питање одговара сам Господ наш Исус Христос и каже: Царство Божије је Моје присуство у вама. А свети Григорије Палама каже да је пре очекивања Царства Божијег, пре доласка Царства Божијег, оно било толико далеко од нас колико је далеко небо од земље. Но заиста, браћо и сестре, Царство Небеско није нека далека реалност. Оно је реалност нашег времена. Оно је реалност нашег живота. И то Царство Небеско не треба да тражимо негде далеко, чак ни на небу, ни на земљи — њега треба да тражимо у нама. Зато Господ каже: Царство Божије је унутра у вама. Дакле, оно је унутра у нама. И баш зато, шта може бити ближе нама од Бога? Нама се Бог даровао. А то значи да нам се даровало све што је добро. Зато апостол Павле каже: Шта се хвалиш као да ниси примио, кад си све примио? Ако си примио Христа, све си примио. Ако си примио Цркву, све си примио што је у Цркви. А у Цркви је Бог, Црква је Тело Христово, браћо и сестре. Ако си примио Христа, примио си и Литургију. А шта је Литургија него управо Царство Небеско? Дакле, браћо и сестре, ово нас све учи да не морамо никуда да идемо. Треба само да се отворимо према Царству Небеском. А отварање за Царство Небеско — шта је? Који је кључ за отварање Царства Небеског? Вера. Вера, браћо и сестре, у Господа Христа. А када у себи имамо то Царство Небеско, тада за нас никаква жалост није катастрофа. Знамо да ће, када имамо Царство Небеско, и када наиђе жалост или било каква невоља, она проћи. И да ће нам Христос узети наше жалости и наше туге и наше невоље, само ако се ми предамо Христу, браћо и сестре. Када се предамо Христу, тада тек схватимо да и кад помислимо да смо у некој безизлазној ситуацији, она ће бити побеђена. Јер Христос све побеђује. Нема тога што Христос не може да победи. Када Господ побеђује грех, Он је победио грех и узео грехе наше на Себе, онда ће заиста победити и сва наша искушења, невоље и патње. Али, понављам, само ако се искрено предамо Христу, не половично, не мало са Христом а мало без Христа. Не може тако, браћо и сестре. Христос је свуда присутан. И ако Га не осећамо, ако не осећамо то присуство Божије да је у нама и да је Христос око нас, онда смо ми глуви за Бога. И данашње Јеванђеље завршава се речима: На дар сте добили, на дар и дајте. Данас прослављамо свете бесребренике, лекаре Козму и Дамјана, и пренос њихових моштију. Дакле, Бог, браћо и сестре, јесте Дародавац свих добрих дарова. Тај дар силази са неба, силази од Оца светлости. И заиста, све што имамо у нашем животу треба да схватимо као дар Божији, а не као нешто наше. Па и живот којим живимо — шта је то него дар Божији? Јесмо ли ми сами себи дали живот? Нисмо. Он је дар Божији. И зато, све што имамо у себи и око себе, ако схватамо да је то дар Божији, онда ћемо све више бити са Богом и Бог ће нам давати све више дарова. Али када злоупотребимо и кажемо: ја могу ово, ја могу оно — можеш, али без Бога не можеш ништа истински добро да учиниш. Зато, браћо и сестре, треба да пазимо како живимо и на шта живот употребљавамо. Јер овај живот је привремен, од данас до сутра. Било да траје 50, 100 или 300 година, шта је то у односу на вечност? Али овим животом, како овде живимо, од тога нам зависи хоћемо ли задобити Царство Небеско или царство таме. Знајмо: једна кап добра коју учинимо у овом животу пред Богом неће бити заборављена. Само што смо често нестрпљиви. Па мислимо: сад сам тражио од Бога, није ми одмах дао, нећу више да тражим. А Бог зна када ће да узврати. Јер ако би нам одмах све дао, ухватила би нас гордост. Помислили бисмо: види како сам праведан, Бог ми одмах одговара. А Бог хоће да нас сачува од гордости.
Зато нам и даје одговоре понекад касније, јер Он зна када нам је нешто најпотребније.
Зато, предајмо се Богу да бисмо задобили Царство Небеско и дарове Божије. Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.
ђакон Саша Павловић
