У петак Светле седмице 17. априла 2026. године, када прослављамо Живоносни извор Пресвете Богородице, епархија шумадијска прославила је своју славу. Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу.
Митрополиту су саслуживали свештеници и свештономонаси епархије шумадијске.
На Литургији присуствовали су ЊКВ принц Михаило Карађорђевић, чланови ЕУО – а, председници општина свих градова наше епархије, сво свештенство и верни народ.
После прочитаног Светог Јеванђеља беседио је владика Јован:
„Часно свештенство, преподобно монаштво, браћо и сестре, народе Божији, Христос васкрсе!
Још једном нам је дато да доживимо овај празник над празницима и славље над слављима. Још једном нам се даје да у себе, браћо и сестре, примимо радост Васкрсења Христовога, којој нема равне на овој земљи, да примимо светлост која се ни са чим упоредити не може. Да осетимо, да видимо, да познамо оно што је, по речима светог апостола Павла, који је рекао: „Што око не виде и ухо не чу, то припреми Господ онима који га љубе.“ И заиста, све то, драги моји, доживљавамо у Васкрсењу Христовом, пре свега ако имамо мир у себи, ако имамо мир са Богом, ако имамо мир једни са другима. Иначе, док у себи имамо неки гнев, док имамо неку злобу, пакост и мржњу, не можемо доживети радост Васкрсења Христовога. А она је, као што рекох, браћо и сестре, радост над радостима. И зато се за Васкрс каже да је славље над слављима. А све то нам доноси и даје радост Васкрса. Славећи Христово Васкрсење, ми, у ствари, славимо победу над смрћу, победу добра над злом, победу светлости над тамом. То значи да последњу реч нема тама, него последњу реч има светлост. А која је то светлост? То је она светлост, браћо и сестре, која је засијала из гроба Господњег. То је светлост коју нико не може да угаси. Ни човек испуњен злобом, пакошћу и мржњом не може да угаси ту светлост, јер је то светлост која просвећује и освећује свакога човека који долази на свет. Ето, Богу хвала, ми данас овде имамо још једну радост, радост да прославимо данашњи празник, Источни петак, као славу Епархије шумадијске. Источник значи извор. Има ли било која уста из којих може да тече живот вечнији него из уста Христових, браћо и сестре. Дакле, источник значи, понављам, извор. То је, браћо и сестре, назив Источни петак, како га ми зовемо у нашем народу и у нашој Цркви, и нема никакве везе са питањима ни Истока ни Запада, нити са било каквим другим одредницама те врсте, него долази од прастаре словенске и древне српске речи источник, која значи извор.
То је једна светиња у Цариграду, један диван храм, један од ретких храмова који и данас постоје и које ни турске власти нису, Богу хвала, до данас уништиле или срушиле. То је храм у Влахерни, у Цариграду, и ту има нешто веома чудесно на том извору, који и данас, присуством Пресвете Богородице, чини чуда. Јер је Бог дао своју благодат да та вода, која и данас извире, исцељује. Имао сам прилику да посетим то свето место више пута, и данас, браћо и сестре, та вода исцељује и многи болесници до дана данашњега тамо долазе. Умивају се, кропе се, тамо су долазили и цареви, али су долазили и они који имају веру у Бога и веру у Пресвету Богородицу да ће им она помоћи. И помаже, свакоме по мери вере његове. И сва чуда се догађају по мери вере наше. Зато је Господ рекао: све је могуће ономе који има вере, а ономе који нема вере, ништа није могуће. Онај који нема вере је слаб, њега и најмањи поветарац обара као трску у пољу. А онај који има вере зна да ће, када наиђу искушења, она проћи. Онај који нема вере, када наиђу искушења, мисли да је све готово, да више нема наде, да је настала тама и да никада више неће доћи светлост Васкрсења. Али, браћо и сестре, то није тако. Господ је живи извор, и који верује у Њега, из њега ће потећи вода жива. Све што чинимо у животу, ако чинимо у славу Божију, Бог ће нас наградити. А све што чинимо ради сопствене славе, да бисмо себе уздигли изнад других, то није у славу Божију. Такав успех је краткотрајан, јер није учињен ради Бога, него ради себе.
Зато, браћо и сестре, ми данас, сабрани на Светој Литургији, духовно се пренесимо ка том извору и замолимо Пресвету Богородицу да нам подари здравље и духовну снагу, да можемо пребродити искушења која нас сналазе. Али треба да се запитамо да ли нас искушења сналазе и због слабости наше вере. Када спомињемо Пресвету Богородицу, треба да схватимо да је она радост за све верне, за оне који верују у Сина њенога и у Бога. Она, која је најближа Христу Спаситељу, брине се о својој верној деци. Она је Мајка Божија, али и Мајка наша. А мајка се брине о својој деци, и деца треба да се брину о својој мајци. Најтоплије је крило мајчино, а крило Мајке Божије шире је од неба и земље. Зато у храмовима видимо Пресвету Богородицу са натписом „Шира од небеса“. Она је у себе примила Онога кога не може да обухвати васељена. Сместила је у себе несместивога Бога кроз смирење и љубав. И то смирење ју је учинило Богородицом. Зато је ми вековима називамо преблагословеном и пречистом Мајком Божијом. Коме Пресвета Богородица подари свој благослов, тај, ако је грешан, оправдаће се, ако је слаб, оснажиће се, ако је пао, устаће. Ко је жалостан, обрадоваће се. Јер ко може да обрадује више од мајке. Али када деца не узвраћају љубав, знају да нанесу бол. Ипак, љубав мајке је већа од сваког бола. Зато треба да схватимо ако смо својом нељубављу повредили своју мајку, а нарочито Мајку Божију, треба да се покајемо. Благо ономе ко прими благослов Пресвете Богородице. Она и данас служи Цркви и притиче у помоћ вернима који јој се моле. Када се нађемо у невољи, прво призивамо мајку, јер је мајка светиња. Зато призовимо Пресвету Богородицу и потражимо њен благослов. Много је благослова у Мајци Божијој, само треба да осетимо њено присуство. Она нам помаже на разне начине, кроз чудотворне иконе и свете изворе. Иако смо пали и упрљани, постоје духовни извори да се очистимо. Јер сви смо грешни, али имамо Мајку Божију и њену љубав. Зато јој приђимо и замолимо је. Када се молимо, кажемо: Господе, спаси нас, али се обраћамо и Пресветој Богородици: Пресвета Богородице, спаси нас. За те речи није потребна наука, већ чисто срце испуњено вером, љубављу и надом.
Нека данашњи празник и слава Епархије шумадијске буде на радост и благослов. Замолимо Мајку Божију да не спусти своје руке над нама, него да нас непрестано заступа пред Сином својим. Њу је Господ на крсту поверио апостолу Јовану, рекавши: „Ево ти мајке.“ То треба да имамо стално на уму. Мајка Божија је са нама, а ми ћемо је открити вером у Бога и вером у њу.
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Сво свештенство и верни народ причестио се Светим Тајнама Христовим. На крају Свете Литургије владика је осветио славске дарове и пресекао славски колач. Сабрање је настављено Трпезом Љубави у ресторану „Језеро“ у Тополи.
Стеван Илић, ђакон
