Одштампајте ову страницу

ХРАМ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА У ШУМАРИЦАМА ПРОСЛАВИО СВОЈУ ХРАМОВНУ СЛАВУ

ХРАМ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА У ШУМАРИЦАМА ПРОСЛАВИО СВОЈУ ХРАМОВНУ СЛАВУ

У уторак трећи по Пасхи, 6. маја 2025. године, у недељи Жена Мироносица када наша Света Црква молитвено прославља празник Светог великомученика и победоносца Георгија храм посвећен овом Божијем угоднику у крагујевачком насељу Шумарице прославио је своју храмовну славу.

Празновање храмовне славе почео је дан раније служењем празничног вечерњег богослужења.

Вечерњим богослужењем началствовао је надлежни парох шумарички протојереј Срђан П. Тешић.

По одслуженој вечерњој служби речима беседе сабраном народу обратио се прота Срђан који је говорио о животу Светог Великомученика Георгија кога наша парохија прославља као свог заштитника и молитвеника пред престолом Бога Живога. Подсетио је верни народ на велики благослов који наш храм има а то је да има честицу часних и целебних моштију Светог великомученика Георгија који се у нашем Светом храму чува од 2021. године благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита шумадијског Г. Јована.

Верни народ је помазан јелејем освећеним на моштима Светог великомученика Георгија на његовом гробу у Лиди.

На сам дан празника Светог великомученика и победоносца Георгија славље је настављено служењем Свете Литургије.

Верни народ парохије шумаричке као и доброжелатељи нашег Светог храма од раног јутра почели су да долазе у своју светињу. Порта као и сам храм били су испуњени верним народом јер многи парохијани Светог великомученика Георгија прослављају као своју крсну славу те је радост била још већа. Једино долично и Богу угодно а Светитељу мило јесте када се Литургијски започиње слављење крсне славе.

Светом Литургијом началствовао је надлежни парох шумарички протојереј Срђан П. Тешић а на литургијске прозбе одговарали су чланови црквеног хора "Свети ђакон Авакум'' предвођени протиницом Милицом Тешић.

Велики радост за парохијане било је молитвено присуство високопреподобне монахиње Анастасије игуманије манастира Дивостин са сестринством.

По прочитаном јеванђелском зачалу верном народу се Богонадахнутом беседом обратио протојереј Срђан који је подсетио на подвиге и славно страдање Светог великомученика Георгија по оној народној мудрости да "крај дело краси". Мученичка кончина за Васкрслог Христа је круна свих подвига који је Свети Георгије имао. Био је славан војсковођа, гледано нашим земаљским очима његов живот је био перспективан али Свети Георгије је мерио све Христом, мерио све Јеванђељем и знао је да сва овоземаљска блага, слава нису ништа у поређењу са Царством Будућег Века. Трудио се да се богати врлинама јер једино човек богат врлинама је заправо истински богат јер има Бога у себи, чува у себи Христов лик. Живот Светог Георгија његов пример трпљења, исповедништва вере у Распетог али и Васкрслог Христа је пример и нама Хришћанима данас какви треба да будемо у овим временима у којима ми живимо.

На позив свештеника "Са вером и љубављу приступите" одазвало се пуно сабраног верног народа нарочито деце која су се сјединила са Живим Богом.

По заамвоној молитви уследио је трократни опход око Светогеоргијевског храма који је прекидан читањем јеванђељских зачала и јектенијама у којима се моли да нам Господ подари шта је добро за наше спасење. На крају уследио је и мали помен за ктиторе, приложнике као и за све уснуле парохијане шумаричке парохије.

Уследило је освећење славских знамења која је у славу Тројединог Бога а у част Светог великомученика и победоносца Георгија у име парохијана и доброжелатеља храма принела благочестива породица Слободана Станојевића.

Трудом и љубављу овогодишњих колачара породице Станојевић припремљено је послужење за све сабране.

По устаљеној црквеној традицији четвртину славског колача овогодишњи колачари предали су будућим колачарима породици Марије Ристић.

Славље је настављено уз послужење и пријатан разговор око шумаричке богомоље а сви су могли да посведоче као и Свети Апостол Петар некада на Тавору „Господе! Добро нам је овде бити" (Мт 17, 4).

Александар Д. Радовановић, чтец