Чтецирали су: Никола Марковић и Владан Степовић.

За певницом је било братство храма са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу Високопреосвећени обратио се верном народу надахнутом беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре. Из данашњег Јеванђеља чули смо како је Господ рекао својим ученицима: „Ево вам дајем влас да стајете на змије и на скорпије, и на сву силу вражију, и да вам ништа не можу наудити. Овим речима Господ наш Исус Христос благосиља апостоле на ново служење да они распрострањују по целоме свету Јеванђеље Христово. Знајући Господ на какве ће све невоље апостоли наилазити док проповедају Христа, док проповедају Јеванђеље, Он ће им поновити: „Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије, и на сву силу вражију, и да вам ништа не могу наудити“. Ову власт није само дао Господ апостолима браћо и сестре. Ову власт даје Господ сваком ономе који верује у Христу, који живи Христом и који Христа носи у себе. Јер онај који има Христа у себе и живи Христом, он управо самим тим задобија силу Божију, моћ Божију да може и да стаје на све ове непријатеље људске. И браћо и сестре, што је најважније, и он обећава да ће нас заштитити, иако стајемо и на змије и на скорпије, да ће нас он заштитити, браћу и сестре, и да нам ни длака са главе неће падати без знања Господа нашега Исуса Христа. И Он обећава да ће им дати заштиту и каже, ништа вам неће наудити. Пазите, браћо, Господ нам то каже. На нама је само да поверујемо и да верујемо у те речи Христове. А кад будемо веровали у речи Христове, и ако будемо те Христове речи испуњавали у своме животу, oндa, заиста, браћу и сестре, нема чега човек да се плаши“.

У наставку Митрополит Јован је рекао да: „Овим Господом, хоће да каже ученицима Христовим, његовим, али и свима нама, браћу и сестре, ако су зли људи, змије, према хришћанима, као што се то особито јако пројављује у време гоњења Цркве, и ако ви живите међу скорпијама, онима који су против Цркве и Христа, ви можете, каже, презирати њикову јарост и газити их, и они, каже, могу сиктати, како каже наш народ, како змије сикћу, могу сиктати, али не могу вам ништа наудити. Не може никакво зло да науди Христу. Ипак смисао и радост нашег живота уствари није у томе што ћемо газити на скорпије, и на змије, то јесте на непријатеље наше, духовне непријатеље, нечастиве духове, браћо и сестре. Није то, кажем, смисао нашег живота, али Господ каже, не радујте се што вам се духови покоравају, него радујте се што су ваша имена записана у књигу живота. То је много важније, браћо и сестре, него чак да имамо и ту моћ да можемо газити по овим змијама и непријатељима, али је много важније да су наша имена написана у книзи живота. И она јесу записана, када нашим рођењем, првенствено нашим крштењем, и зато каже Господ, то је оно чему ми више треба да се радујемо. И то је оно што сваки од нас би требао да размишља, да води рачуна, да ли можда његовим некришћанским, нецрквеним животом, да није случајно избрисао сам своје име из те книге живота. Дакле, имена, они који верују у Бога и живе по тој вери, њихова имена су, понављам, записана у книгу живота, као имена анђела, како кажу свети оци. Ово нам говори да више треба, браћо и сестре, да ценити власт да се постане чедо Божије, од власти да се творе чуда. Кад постанемо чедо Божије, а ми јесмо на то знамење, кад постанемо народ Божији, кад постанемо човек Христов, браћо и сестре, онда заиста је то много важније него и да чуда чинимо. Зато они чија су имена написана на небесима, никада неће пропасти и никакво зло овога света не може их уништити.

Од самог почетка сва разумна, творевина, благодари Богу. Несловесна творевина зна да благодари Богу, а словесан човек, да ли он зна и да ли увек благодари Богу? Такви, браћо и сестре, зато Христова радост је Божија радост у којој су анђели и људи призвани да имају удела у Царству Небескому. Пре него што ће принети благодарење, Оцу Своме Небеском, Христос се испунио радошћу и каже: „Хвала ти, Оче Неба и Земље, што си сакрио ово од мудријих и дао онима који нису мудри“, то јесте они који људи сматрају да су немудри, а што си сакрио од мудријих, они који сами себе праве мудрима. Ова радост је, браћо и сестре, то значи да ми треба да благодаримо Богу, да благодаримо Богу, дао нам Бог језика, да благодаримо Богу, дао нам Бог језика, да се молимо, па шта ћеш ти више, човече, дао ти Бог живот и тебе и мене, па шта више тражеш? Чувај то што ти је Бог или што нам је Бог дао тебе и мене и свакоме од нас. Ако не умемо да чувамо, ми онда не умемо ни да благодаримо.

Ако не умемо да чувамо и не умемо да благодаримо, чему онда да се надамо? Чему да се надамо, браћо и сестре? Зато ова радост је корен и извор, управо то, благодарења, да благодаримо Богу, сваког тренутка. Па да заблагодаримо Богу и за данашњи дан, што нам је Бог дао да осванемо, што нам је то Бог дао данас, да учествујемо у светој литургији, браћо и сестре. Што нам Бог даје себе да га примимо у себе то свету тајну, причешћа, браћо и сестре, зато треба да се молимо. Тако се молио свети мученик Киријак и Јулита, који данас славимо. Тако се моли наши свети преци. Тако се моле и молили Богу угодни људи, али су знали да благодаре Богу. И знали су, опет понављам, да је за човека већа радост да му име буде написано у книгу живота. То значи у вечности. Али то само можемо да схватимо вером, надом, љубављу, трудом, подвигом и смирењем. Нека би Господ помогао, браћу и сестре, да ми Христом, не собом, него Христом да побеђујемо све наше непријатеље. Првенствено мислим на оне духовне непријатеље, а не можемо другога победити, ни нашег непријатеља, ако га исмејемо, ако прво не победимо себе, ако не станемо пред Христа и кажемо: „Господе, грешан сам, гори сам од свих, помилуј ме“. Господ ће нас помиловати, само зависи како знамо да тражимо и на који начин тражимо да нас Господ помилује. Бог је љубав, она слови и овакво је како и јесмо, а љубав покрива мноштво грехова“.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић