У циљу продужетка литургијског славља и радости васкршњега дана Црквена општина у Лазаревацу је са благословом свога владике, епископа шумадијског Г. Јована, својим парохијанима уприличила концерт познатог поп музичара Владе Георгијева. Концерт је како смо већ рекли, организовала Црквена опшина под покровитељством ГО Лазаревац и РБ Колубара, 27. априла у навечерје Васкрса на платоу испред зграде Општине. На концерту је према неким проценама било близу 10 000 људи по чему је овај догађај један од најмасовнијих и најупечатљивијих у историји града Лазаревца.

У петак 02. маја 2008.  у Крагујевцу, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован примио је генералног директора РЕИК (Рударско енергетско-индустријског комбината) Колубаре господина Владана Јовчића са сарадницима, господином Предрагом Лучићем помоћником и господином инжењером Славковићем, и одржао састанак којем је присуствовао и протојереј Војислав Одавић парох печански.

Већ годинама, по устаљеној традицији, eпископи шумадијски Пасхално вечерње служе у Јагодини, у храму Светих апостола Петра и Павла. Тим поводом и ове године, eпископ Јован је радост највећег хришћанског празника поделио са својим епархиотима у Јагодини.

Жеља јагодинског свештенства, да посета нашег епископа буде радосна и достојанствена, пројављивала се још од дочека владике Јована.

На сунчаном поподневу, на уласку у порту, шпалир свештеника у белим васкршњим одеждама стајао је крај стазе покривене белим платном и посуте цвећем. Порта и Црква су биле препуне благочестивог народа, који је по доласку владике похрлио за благослов, а владика је са стрпљењем благословио сваког од њих.

Радост  Христовог васкрсења открива нам победу над ђаволом, грехом  и последњим непријатељем – смрћу. Зато васкрсење представља центар хришћанског живота, могућност новог живота који нам се открива у Христу и нашем јединству са Њим. Том радошћу били су обасјани и учесници Васкршње литургије у крагујевачкој Саборној цркви. 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

“Ово је дан који створи Господ: радујмо се и веселимо се у њему!” Пасха је дан васељенске радости и мира. А и како не би била када је Васкрсењем Христовим пебеђен највећи непријатељ рода људског – смрт. Зато победно слави и радује се читав свет, све што дише и свеколика твар. Јер Господ је победио и разрушио смрт, и уништио “државу смрти” – власт смрти. Васкрсењем Христовим се, над свеколиком твари, разбуктала и разблистала светлост долазећег свеопштег васкрсења које чекамо: “И живот будућег века”. Пасхална радост је бескрајна, и у њој се раствара свака жалост и сумња.

Христос васкрсе! Још једном нам је дато да доживимо овај Празник над празницима и ово Славље над слављима! Још једном нам се даје да у себи примимо Радост којој нема равне на овој земљи, да примимо Светост која се ни са чим упоредити не може! Да осетимо, да видимо, да познамо оно што, по речима Апостоловим, “око не виде, ухо не чу и што не дође у срце човеково, а што је Бог припремио за оне који Га љубе” (1 Кор. 2, 9). 

Велики Петак, дан када је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Никад невинијег осуђеника, и никад безумнијег судију свет видео није. Људи муче Бога као што Га нико никада није мучио, пљују на Бога, као што Га нико никада пљувао није. Људи муче Онога који је дошао да нас избави од муке, предају на смрт Онога Који нам је донео живот вечни. 

Бог Отац је кроз свога Сина, Духом Светим, створио свет, те на крају и човека као круну свога стварања. Свет и човек су створени ни из чега, из небића су Божијом вољом приведени у биће, из непостојања у постојање. Човека је створио да би тај створени свет привео на заједницу Богу, како би вечно постојао. Али несретни човек је слободу, дату му од Творца, злоупотребио и уместо да себе и свет приводи у заједницу са Богом, а тиме и вечно постојање, одбацио је Творца и кренуо својим путем, који неминовно води у небиће. Зато је Бог Отац посало Сина свога међу људе како би их спасао сигурне смрти. Својом срћу, смрт да разруши. Син Божији, васкрсавши Лазара отиде у Јерусалим да страда, како би обавио најузвишенију мисију од свих мисија: створену природу, смртну, сједињену у својој Ипостаси са нествореном природом, коначно спасао могућности повратка у небиће, у непостојање, у смрт.

У петак пете недље васкршњег поста,11 априла ове године, одржана је исповест свештенства архијерејског намесништва јасеничког у храму Св. Прображења Господњег у Смедеревској Паланци. Исповедник свештенство овога пута је био старешина манастира Јошанице архимандрит Евтимије. По завршеном светом чину, у заказано време служио је свету архијерејску  литургију Пређеосвећених дарова Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован. Епископу су саслуживали о. Евтимије, протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, свештеници Драган Милутиновић, Срђан Ковачевић и четири ђакона.
И ако је био радан дан,  саборни храм био је пун верника а међу њима и доста ђака, полазника верске наставе а већина њих се тога дана и причестило. Своје учешће на служби узео је и паланачки црквени хор Св. Симеон Богопримац.

Исповест свештенства лепеничког намесништва шумадијске епархије обављена је 08. априла 2008. године у Саборној Цркви у Крагујевцу. Свештенике је исповедио архимандрит Герасим (Крстић), духовник манастира Жиче. У четвртак 10. априла Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски господин Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у Кијеву. На Светој Литургији надахнуто је проповедао о значају Свете тајне исповести, покајања и причешћа, протонамесник Душан Илић, парох у Грошници.

У сали парохијског дома реферат на тему: ''Васкрсење Христово и опште васкрсење'' припремио је јереј Бранислав Матић, парох у Илићеву. Отац Бранислав истакао је да је Господ Исус Христос из своје љубави према роду људском умро за нас. Бога у кога верујемо не одређује природа већ је Он тај који чини природу Божију постојећом. Христос је сам зажелео да дође на овај свет и умре за нас јер је једино тако било могуће да човек и уопште сва створена твар буду у јединству са Богом.

На дан Свете мученице Матроне Солунске 9. априла лета Господњег 2008. одржан је братски састанак свештенства, крагујевачког намесништва у Саборном храму у Крагујевцу. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење Високопреподобног архимандрита манастира Жиче Герасима Крстића и свештенства Архијерејског намесништва крагујевачког, служио је Свету архијерејску литургију Пређеосвећених дарова, у којој се на  најдивотнији начин спајају небо и земља, где се уз молитвену симфонију приноси најсветија бескрвна жртва којом се прославља Бог у Тројици. Преосвећени владика Јован је у својим архипастирским молитвама призвао благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на свештенство и верни народ крагујевачког намесништва.

У суботу 5. априла 2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у селу Петка. На Литургији је у чин ђакона рукоположио Ивана Иванковића, дипломираног ђакона.

Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован је,  заједно са свештеницима у манастиру Благовештење код Страгара, служио Свету архијерејску литургију на Благовести, што је и слава овог манастира.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије служио је у Крагујевцу у Саборном храму 6. априла 2008. године Свету архијерејску литургију заједно са Његовим преосвештенством епископом шумадијски Г. Јованом и свештеницима овог храма.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије одржао је у суботу 5. априла предавање у петропавловској цркви у Аранђеловцу на тему „Христос вечна пасха“. Сабрани народ, који је једва стао у салу петропавловске цркве, најпре је поздравио владика шумадијски г. Јован, и у име верника се захвалио владици Атанасију што је дошао у Аранђеловац да одржи предавање.

У петак 04.04.2008. године на празник Светог свештеномученика Никона, Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску литургију Пређеосвећених дарова у храму Сабор светог архангела Гаврила у Јарушицама. Пре Свете литургије свештенство рачанског намесништва приступило је Светој тајни исповести, коју је обавио игуман манастира Јошанице јеромонах Евтимије (Јутрша).