(ПОВОДОМ ПРОСЛАВЉАЊА И ПРАЗНОВАЊА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА)

ПЕТАР И ПАВЛЕ, НАЈУЗВИШЕНИЈИ ВРХОВИ АПОСТОЛСКОГ ЗБОРА, СУ ОЦИ И РУКОВОДИТЕЉИ СВИХ ШТО СУ СЕ НАЗВАЛИ ПО ХРИСТОВОМ ИМЕНУ – АПОСТОЛА, МУЧЕНИКА, ПРЕПОДОБНИХ, СВЕШТЕНИКА, АРХИЈЕРЕЈА, КАО И СВИХ НАПАСАНИХ И ПОУЧАВАНИХ, КАО АРХИПАСТИРИ И ПРВОГРАДИТЕЉИ (АРХИТЕКТЕ) ПОБОЖНОСТИ И ВРЛИНЕ КОЈА ЈЕ ЗАЈЕНИЧКА ЗА СВЕ. КАО СВЕТИЛА КОЈА СУ У СВЕТУ РАСПРОСТИРАЛА РЕЧ ЖИВОТА, ТОЛИКО СУ СНАЖНИЈЕ ЗАБЛИСТАЛИ ОД ОНИХ ШТО СУ БЛИСТАЛИ БЛАГОЧАШЋУ И ВРЛИНАМА, КОЛИКО СУНЦЕ СВОЈИМ БЛИСТАЊЕМ ПРЕВАЗИЛАЗИ ДРУГЕ ЗВЕЗДЕ ИЛИ КОЛИКО НЕБО НЕБЕСА, КОЈА НА ВИСИНАМА ОБЈАВЉУЈУ СЛИКУ БОЖИЈУ И КОЈА ТОЛИКО ПРЕВАЗИЛАЗЕ ВЕЛИЧИНУ НЕБЕСА И ЛЕПОТУ ЗВЕЗДА, И ХИТРИНУ И ЈЕДНОГ И ДРУГОГ, И УСТРОЈСТВО И СИЛУ: ОНИ, НАИМЕ, ОБЈАВЉУЈУ И ОНО ШТО НАДВИСУЈЕ ВЕШТАСТВЕНИ СВЕТ И ПРИПАДА НЕДНЕБЕСНОМ И НАДСВЕТОВНОМ, ЈЕР ОБЈАВЉУЈУ СВЕТЛОСТ У КОЈОЈ НЕМА ИЗМЕНЉИВОСТИ НИТИ СЕНКЕ ПРОМЕНЕ (ВИДИ, ЈАКОВ 1, 17), НЕ САМО ТАКО ШТО ИЗ ТАМЕ ИЗВОДЕ НА ТУ ЧУДЕСНУ СВЕТЛОСТ, НЕГО И ТИМЕ ШТО, РАЗДЕЉУЈУЋИ ЉУДИМА, И ЊИХ ЧИНЕ ПРИЧАСНИЦИМА И ЧЕДИМА САВРШЕНЕ СВЕТЛОСТИ, КАКО БИ СВАКИ ОД ЊИХ, У ВРЕМЕ БУДУЋЕГ ДОЛАСКА У СЛАВИ И ЈАВЉАЊА НАЧАЛНИКА СВЕТЛОСТИ И БОГОЧОВЕКА ЛОГОСА МОГАО ДА ЗАБЛИСТА КАО СУНЦЕ.       

ТАКВА СВЕТИЛА СУ НАМ СЕ ДАНАС, ЈЕДНО СА ДРУГИМ, ПОКАЗАЛА И ОЗАРИЛА ЦРКВУ. ЊИХОВ СУСРЕТ НЕ СТВАРА ПОМРАЧЕЊЕ, НЕГО ПРЕОБИЉЕ СВЕТЛОСТИ. ОВДЕ СЕ НЕ ДОГАЂА ДА ЈЕДНО СВЕТИЛО, КАДА СУ У СВОМ КРЕТАЊУ УЗДИГНЕ, ЗАУЗМЕ НА ВИСИНИ МЕСТО ОНОГ ДРУГОГ, НИТИ СЕ ОВО ДРУГО СПУСТИ И ЗАСЕНИ ОНО ПРВО. НЕ ДОГАЂА СЕ НИ ТО ДА ЈЕДНО СИЈА ДАЊУ А ДРУГО НОЋУ ТАКО ДА, КАДА СЕ ЈЕДНО НАЂЕ НА ДУГОЈ СТРАНИ, ПАДНЕ У СЕНКУ. НИЈЕ ИМ СВОЈСТВЕНО НИ ТО ДА ЈЕДНО ОД ЊИХ ЗРАЧИ СВЕТЛОСТ А ДА ЈЕ ОНО ДРУГО ПРИМА, ЗБОГ ЧЕГА БИ ТРПЕЛО ПРОМЕНЕ, ДОБИЈАЈУЋИ ДРУГИ ПУТ ДРУГАЧИЈЕ ОСВЕТЉЕЊЕ, САГЛАСНО СА СВОЈИМ РАСТОЈАЊЕМ. НАПРОТИВ, БУДУЋИ ДА СУ У ИСТОЈ МЕРИ ПРИЧАСНИ ХРИСТУ, ТОМ НЕПРЕСУШНОМ ИЗВОРУ ВЕЧНЕ СВЕТЛОСТИ, ОНИ ПОСЕДУЈУ ПОДЈЕДНАКУ ВИСИНУ, СЛАВУ И БЛИСТАЊЕ. ЗБОГ ТОГА ТАЈ СУСРЕТ  ЗНАЧИ УЗЕЈАМНО ПОВЕЗИВАЊЕ ОВА ДВА СВЕТИЛА КОЈЕ ДУШАМА ВЕРУЈУЋИХ ПРУЖА ДВОСТРУКО ОЗАРЕЊЕ.

Свети Григорије Палама
превела са грчког Антонина Пантелић

(2 Тим 1,14)

БОГОСЛОВСКИ РЕФЕРАТ ЧИТАН НА БРАТСКОМ САСТАНКУ СВЕШТЕНСТВА ОРАШАЧКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

Проповед Апостола
И догмати Отаца
Цркви једну веру утврдише,
Која носећи ризу Истине,
Изаткану од вишњег богословља
Право верује и прославља
Побожности Тајну Велику

(Кондак у Недељу Светих Отаца)

Саша Антонијевић, јереј

Српска Православна Црква у двадесетом веку, у веку великих искушења и несрећа за српски народ, имала је више изузетних епископа. Један од њих био је и митрополит загребачки Доситеј (Васић).

Преносимо део из текста Неки аспекти актуелности канона Прводругог сабора у Константинопољу протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, из Календара Црква за 2008. годину, који је аутор прилагодио актуелним догађајима из живота наше Цркве и друштва

СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА И КРСТИТЕЉ ГОСПОДЊИ ДОШАО ЈЕ НА СВЕТ У ЈЕДНОМ ОД НАСЕЉА У БЛИЗИНИ ХЕВРОНА, ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕ РОЂЕЊА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА. РОДИТЕЉИ СУ МУ СВЕТИ ПРАВЕДНИ ЉУДИ – СВЕШТЕНИК И ПРОРОК ЗАХАРИЈЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, РОЂАКА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. УСКОРО ПО ПОРИЂАЈУ, ЈЕЛИСАВЕТА ЈЕ БИЛА ПРИНУЂЕНА ДА СКЛАЊА СВОГА СИНА ОД ПОМОРА ИРОДОВА. ЈЕДНОМ, У ПУСТИЊИ, ОПАЗИВШИ УБИЦЕ КОЈЕ ИХ ГОНЕ, ЗАВАПИЛА ЈЕ, ИЗ ДНА ДУШЕ – БРЕГОВИМА: „ГОРО БОЖЈА, САКРИЈ НАС!“ – И БРДО СЕ РАСТВОРИЛО, И ПРИМИЛО ИХ У СЕ. НА ТОМ МЕСТУ, СТВОРИЛА СЕ, ЗАТИМ, ПЕЋИНА, ИЗБИО ИЗВОР И ИЗРАСЛА ПАЛМА. ЧЕТДЕСЕТ ДАНА ПО УБИСТВУ ПРОРОКА ЗАХАРИЈЕ, ПРЕДСТАВИЛА СЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, У СПОМЕНУТОЈ ПЕЋИНИ. ОД ТОГ ВРЕМЕНА, СВЕ ДО СВОЈЕ ТРИДЕСЕТЕ ГОДИНЕ, ПРЕТЕЧА ЈЕ ЖИВЕО У ПУСТИЊИ. У ПОЧЕТКУ, ХРАНИО ГА ЈЕ АНЂЕО, А КАД ЈЕ ПООДРАСТАО – САМ ЈЕ СЕБИ НАЛАЗИО ХРАНУ: ЈЕО ЈЕ ОВРШКЕ ДРВЕЋА И ДИВЉИ МЕД – И ЖИВЕО ЈЕ ТАКО ДО ЈАВЉАЊА СВОГА ИЗРАИЉУ (ЛУКА 1, 65-80), КАКО НЕ БИ, КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ, ГЛЕДАО И СЛУШАО ЉУДСКА ЗЛА.

НЕДЕЉА НАКОН ПЕДЕСЕТНИЦЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА УСПОМЕНИ НА СВЕ СВЕТЕ, ЈЕР ЈЕ СВЕТОСТ ПЛОД СВЕТОГА ДУХА. КАДА ЧОВЕК ЖИВИ У БОЖИЈОЈ СВЕТЛОСТИ, ОН ПОСТАЈЕ САСУД ДУХА СВЕТОГА КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ: ''ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО ДЕЦА СВЕТЛОСТИ, ЈЕР ПЛОД ДУХА ЈЕ У СВАКОЈ ДОБРОТИ И ПРАВЕДНОСТИ И ИСТИНИ'' (ЕФЕСЦИМА 5, 8-9)