ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА КОЛУБАРСО-ПОСАВСКОГ НАМЕСНИШТВА У ЛАЗАРЕВЦУ

ImageЊегово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован је у среду друге недеље поста, 11. марта, када Црква молитвено прославља светог Порфирија епископа Гаског, у храму светог великомученика Димитрија, служио свету Литургију Пређеосвећених дарова, уз саслуживање свештенства и монаштва шумадијске епархије. Непосредно пред свету Литургију свештенство овог намесништва и преосвећеног владику исповедио је игуман манастира Светог Луке у Бошњанима, високопреподобни архимандрит Алексеј Богићевић, који је након тога и саслуживао у литургијском сабрању епископу Јовану.

Преосвећени владика се у својој беседи обратио својој пастви умољавајући је да истраје у подвигу поста и молитве, који су нам неопходни како би се преобразили, духовно обновили и успоставили контролу над похотама, страстима и жељама своје пале природе и тела. Пост осим уздржавања од одређеног јела и пића подразумева пре свега духовну борбу и искушења. Интензивнија искушења сведоче да се налазимо на добром путу, јер где нема искушења ту нема ни борбе, и што је човек ближи Богу то га ђаво више од тога пута одвраћа, рекао је преосвећени. На крају је владика, апелујући на нашу савест рекао, да своју духовну борбу почнемо најпре постављајући стражу на језик и речи, и да се трудимо да све што у Цркви радимо не радимо формално, фарисејски и лицемерно, већ да се старамо да испунимо суштину, јер Бог је суштина и смисао.

Беседа у Лазаревцу

На литургији је био присутан велики број верних, а нарочито деце, од којих се већина и причестила, што сведочи о томе да причешће, тј. света тајна Евхаристије, полако заузима право, централно место у животу хришћана ове црквене заједнице.

Преосвећени владика је у току свете Литургије удостојио чином протојереја пароха црљенског протонамесника Томислава Марића и пароха брајковачког протонамесника Радована Марковића.

Након свете Литургије, парох вреочки протонамесник Хаџи Горан Радовановић је прочитао свој реферат на тему ''Јер овде немамо постојаног града, него чекамо онај који ће доћи''- Јев. 13,14, после чега је отпочела једна прилично квалитетна дискусија о ономе што смо у том реферату чули, а у којој су активно учествовали сви присутни. У свом раду отац Горан се углавном бавио есхатолошким идентитетом Цркве, и светом Литургијом као местом и простором у коме Црква усходи у Царство Божије, и исто то Царство враћа у нашу историјску реалност.

Ово вишеструко корисно, едукативно и духовно сабрање, завршено је трпезом љубави коју је припремило братство храма светог великомученика Димитрија.


Жељко Ивковић ,јереј