ДАНИ МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА У НЕМЕНИУЋАМА

ДАНИ МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА У НЕМЕНИУЋАМАНа празник Св. Апостола Петра и Павла, 12.јула 2011.године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржана је, већ традиционална културно-уметничка манифестација ,,Дани Милована Видаковића,, у порти цркве у Неменикућама. Ово је шеснаеста година како се на Петровдан, дан  храмовне славе,  одржава поменута манифестација која се приређује у част нашег великог романописца Милована Видаковића, рођеног у Неменикућама.

Манифестација се благословом Епископа, одржава сваке године у организацији Црквене Општине неменикућске, Општине Сопот, Библиотеке Града Београда и Библиотеке- Сопот.

Пре почетка програма, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је  у цркви помен Миловану Видаковићу уз саслужење протојереја-ставрофора Радована Биговића, професора Богословског факултета и протојереја-ставрофора Вида Милића, архијерејског намесника бељаничког.

Програм су уводним речима отворили парох неменикућски јереј Горан Лукић и председник Општине Сопот господин Живорад Милосављевић. У програму је као вокални солиста учествовала Мерима Његомир која је извела четири нумере, а о Миловану Видаковићу је говорио је такође познати књижевник Милован Витезовић. Познатим именима учесника програма придружио се и прослављени глумац Радош Бајић који је говорио одломке својих монолога из познате серије ,,Село гори а баба се чешља,,. Програм су играма из Србије улепшала Културно-уметничка друштва из Сопота и Влашке, којима је и завршен овогодишњи програм.

Милован Видаковић је рођен 1780. године у Неменикућама. Био је књижевник који се сматра утемељивачем романа у модерној српској књижевности.. Још у детињству пребегао је у Угарску, где се првобитно настанио у Иригу и где је отпочело његово школовање, које је потом наставио у Новом Саду, Сегедину и Кежмарку.

Видаковић је био један од најплоднијих и најпопуларнијих српских књижевника прве половине 19. века. Објавио је седам романа: Усамљени јуноша, Велимир и Босиљка, Љубомир у Јелисијуму, Касија царица, Силоан и Милена, Љубезна сцена у веселом двору Иве Загорице и Селим и Мерима али и већи број дела других родова од којих се као књижевно највредније истиче његова Аутобиографија у којој је описао почетак свог живота и која је објављена тек 1871. године.

Горан Лукић,јереј