БЛАГОДАТНО-ЕВХАРИСТИЈСКО САБРАЊЕ НА ОПЛЕНЦУ – ПРОСЛАВА ЈУБИЛЕЈА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НА ОПЛЕНЦУДан Светог Григорија Просветитеља, Епископа јерменског, у Епархији шумадијској обележен је свечаном Архијерејском Литургијом, у велелепном храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Евхаристијско сабрање је било поводом значајног јубилеја, десетогодишњице од постављења протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, за Архијерејског намесника космајског и протојереја Љубише Ђураша, за Архијерејског намесника рачанског. Испред опленачког храма, задужбине династије Карађорђевића, Првојерарха шумадијског свечано је дочекало свештенство, верни народ и мноштво деце која похађају веронауку.

После прочитаног јеванђелског зачала, верном народу се обратио свешетник Саборног храма, јереј Зоран Врбашки рекавши, да цео наш живот представља једну велику школу, школу побожности, у којој се ми учимо да живимо по Богу. Као што би у земаљском животу без сунца небеског, био незамислив наш свакодневни живот, тако у духовном смислу без Господа Исуса Христа, духовног сунца, Сунца правде, немогуће је живети и поучавати се у тој духовној школи. Зато, Светом тајном крштења или тајном Просвећења започиње наш хришћански живот и наше познање Бога. А познање Бога не подразумева само прикупљање разних података, информација о Богу. Познање Бога подразумева напредовање у заједници, у служењу Богу. Бог нам се не открива преко ствари, Бог нам се открива преко личности Сина свога Јединородног. Зато наше познање започиње вером, вером као одговор на тај позив. Црква се зато зове сабрање оних који су позвани и који су одговорили. Сви ми овде сабрани, одговарамо свакодневно Богу на тај позив. И вера наша представља напредовање у том сусрету са Богом. Да би вера била истинска, неопходно је да је прати страх Божији, страхопоштовање.

Беседа јереја Зорана Врбашког на Опленцу

Житељи Тополе сабрали су се у храму Светог великомученика Георгија благодатно–евхаристијски, у заједници Једнога Духа, најпре се сјединивши једни са другима, кроз заједничарење у једноме Хлебу живота и у једној Чаши благослова. Радост евхаристијског сабрања осетило је и мноштво деце  који су своје учешће на Литургији запечатили, приступивши Светом Причешћу.

Након Свете Литургије припремљена је трпеза љубави, којом се на диван начин окончао овај јубилеј.

Горан Живковић, протонамесник