Угледајмо се на Христа...

Осврт на предавање епископа Атанасија (Јевтића) одржаном на Крстовдан, у четвртак, 27. септембра 2007. године у 17 часова у Градској дворани Шумадија у Крагујевцу.

(осврт на једно предавање)

episkop Atanasije JevticОд свих предавача које смо ове и предходних година могли чути на предавањима, у оквиру Духовне трибине Свети Новомученици крагујевачки, која организује епархија шумадијска долазак умировљеног епископа захумско–херцеговачког др Атанасија (Јевтића) по много чему се издваја од других.

Ми имамо ту привилегију да се напајамо живом речју из уста нашег, можемо рећи, највећег богослова са краја XX и почетка XXI века, далеко познатог широм хришћанског света, да читамо његове књиге и да следимо пут овог великог јерарха Српске православне Цркве. Као водиљу на том путу можемо узети првенствено његов живот који је посведочен Христом. Сведочити Христа за владику значи Сведочити Истину и ту нема компромиса. Као што владика у једној од својих многобројних књига каже „Ми православни, знајући у кога смо поверовали исповедамо и сведочимо Христа, Сина Божијег и Сина Човечијег, као једини Пут, Истину и Живот (Јн.14,6), као Јединог Спаситеља и једино истинско и вечно спасење света и човека“.

И ово његово предавање О хришћанском животу по речима владике шумадијског Г. Јована „јесте сам његов живот“. Али додајемо, то није обичан живот, већ живот сазидан на темељу Светих Отаца, руковођен и напајан мудрошћу светог Николаја Жичког и владикиног духовног учитеља светог Јустина Ћелијског. Поготово богословљем оца Јустина кога владика Атанасије пореди и ставља у исту раван са највећим богословима и учитељима Цркве: светим Јустином Мучеником и философом, светим Григоријем Богословом, светим Максимом Исповедником и светим Јованом Дамаскином.

Добро је познато кроз шта су све пролазили и свети Николај и Ава Јустин страдајући за Христа, како би данас њихово дело засијало најсјајнијим сјајем. И поред толике патње и не малих искушења остали су постојани стубови православе вере, непоколебиви чувари првославног Предања, инспирација и надахнуће за сва потоња покољења.

Шта је то што је масу људи водило да потраже и да се обрате за помоћ овим људима? То је њихово сведочаство, то је њихов живот. Зато и предавање владике Атанасија није само пуко излагање хришћанских теорија или научених лекција. Већ напротив, то је било живо, делатно, искуство потврђено и запечаћено вером препознатом у нашем личном односу са Богом, и нашој сарадњи са Богом и заједници са истинским Животом, који је Богочовек Христос – баш онако како владика воли у својим чланицима и предавањима да каже. Оно што покреће човека и што даје смисао његовом животу јесте права и искрена вера, јер тамо где нема вере, нема ни живота, а Православље јесте живот по Христу и у Христу. О томе нам деценијама сведочи владика Атанасије.

О каквом човеку и Богослову се ради најбоље нам у својој књизи говори његов наследник на трону захумско–херцеговачкеepiskop Ataansije Jevtic епархије, владика Григорије: „Његова изванредна карактеристика јесте што он никад за часак не претендује да својом колосалном личношћу поклопи, затвори другог човека, па ма ко тај био. И друго, што су и раније приметили неки свети људи на Светој Гори, а што ће за многе који га само површно познају у најмању руку бити новост, јесте његово Христолико смирење. Имати такав ум, поднети такве терете и ране, а бити тако смирен може само обожен човек“.

Придружујући се ових горе наведеним речима и ми, клирици епархије шумадијске, на челу са нашим Првојерархом, владиком Јованом захвални смо владици Атанасију за све оно што је учинио и што ће чинити за Свету Православну Цркву, и молимо се усрдно Господу нашем да га поживи на многаја љета!

јереј Горан Мићић