НАЈАВА МАНИФЕСТАЦИЈЕ “ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ” У ВЕЛИКОЈ ИВАНЧИ

НАЈАВА МАНИФЕСТАЦИЈЕ “ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ” У ВЕЛИКОЈ ИВАНЧИПоводом 140-годишњице рођења нашег чувеног песника Милорада Петровића Сељанчице, са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, Црквена општина великоиванчанска, организује 26. јула манифестацију “Играле се делије”.

Почетак манифестације ће бити у 16 часова турниром у малом фудбалу.

У 19 часова ће почети културно уметнички програм, где наступају: КУД “Милорад Петровић Сељанчица” из Велике Иванче, КУД Клуба за старија лица из Младеновца, КУД ГСП “Никола Тесла” из Београда. Учешће у програму ће узети хор “Благовести” из Рајковца и хор “Кир Стефан Србин” из Београда. На крају програма, ученица Мирјана Марковић прочитаће песму са којом је освојила друго место на такмичењу песника у Београду.

Поред културно уметничког програма, сви присутни ће моћи да погледају изложбу икона иконописца г. Дејана Манделца из Младеновца, изложбу фотографија гђице Јоване Милојевић из Велике Иванче и поставку изложбе дечијих радова са изложбе Христос Васкрсе.

У 21 часова одржаће се концерт групе музичара из Крагујевца и Младеновца.

Песник Милорад Петровић Сељанчица је рођен 1875. године у Великој Иванчи код Младеновца, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Београду, а затим Учитељску школу у Алексинцу. У младости је стално носио шумадијску народну ношњу, а испод кошуље амајлију – платнени замотуљак са груменом земље из његове родне Иванче. Радио је у већем броју сеоских основних школа. Учествовао је у Балканским ратовима, у бици на Куманову и опсади Једрена. Сећао се како су ратници после освајања Једрена причали како им је жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, све до Цариграда. Учествовао је у Колубарској бици. Бугарске окупационе власти су га 1915. године протерале преко Мораве као празноскитајушчег. Живео је одвојен од жене и деце у Крушевцу и Београду. Оболео је од туберкулозе. Заборављен од свих, умро је у беди и немаштини, као прави просјак. Према речима његове супруге Руже, 3. марта 1921. је рекао да ће умрети 17. априла, што се и догодило. Сахрањен је у Београду на Топчидерском гробљу о државном трошку, без споменика на његовом гробу.

У градском парку у Младеновцу налази се његова спомен биста која је постављена 12. јула 2013. године. Његове најпознатије песме су: “Јесен стиже, дуњо моја”, “Не лудуј, Лело, чуће те село”, “Чини се, чини”, “Све док је твога благог ока”, “Играле се делије, на сред земље Србије”, за коју је музику компоновао Божидар Јоксимовић, 1919. године.

Позивамо све који желе да својим присуством увеличају манифестацију “Играле се делије”, да дођу у порту Цркве Светог великомученика Димитрија у Великој Иванчи 26.07.2015. године.

јереј Иван Ненадовић

 

НАЈАВА МАНИФЕСТАЦИЈЕ “ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ” У ВЕЛИКОЈ ИВАНЧИ