СЛАВА БОЛНИЧКЕ КАПЕЛЕ – СВЕТИ ВРАЧЕВИ

СЛАВА БОЛНИЧКЕ КАПЕЛЕ – СВЕТИ ВРАЧЕВИСлава Капеле Клиничког центра у Крагујевцу свечано је прослављена 14. 11. 2015. на дан када наша Црква слави Свете Бесребренике Козму и Дамјана. Свети Врачеви су заштитници лекара, помоћници и заступници свих оних који у славу Бога обављају тешку и одговорну дужност лекарског позива.

Свету архијерејску литургију служио је Преосвећени Владика, Господин Јован уз саслуживање монаштва и свештенства. Преосвећеном Владики су саслуживали игуман манастира Саринац протосинђел Николај, протојереј Бојан Димитријевић и протођакон Небојша Јаковљевић. Литургију су својим појањем улепшале игуманија манастира Липар, мати Тавита са сестринством и ученици крагујевачке богословије „Свети Јован Златоусти”. Колачар овогодишње славе био је доктор Ненад Ђоковић, ортопед, са породицом, а за следећу годину је доктор Радивоје Николић, неурохируг.

Болничка капела је основана на захтев Њ. Преосвештенства Епископа шумадијског Господина др Саве Вуковића, 2000. године. Тада је, после 54 године забране, дозвољен улазак свештеника у болницу ради вршења верских потреба верујућим болесницима. За сталног капелана - духовника у Клиничко-болничком центру 15. септембра 2001. године званично је постављен протојереј-ставрофор Живомир Жоле Миловановић. Септембра 2002. године на трон Епархије шумадијске долази Епископ Г. Јован Младеновић, као трећи Архијереј Шумадијске епархије од њеног оснивања, 1947. године. Од тог тренутка почиње успон и напредак у раду свештеника-капелана у крагујевачком Клиничко-болничком центру. Његово Преосвештенство Епископ Јован прву Архијерејску Литургију у болници одслужио је у капели-храму Св. Врачева Козме и Дамјана 14. новембра 2004. године. Том приликом је храм-капела и освећена.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Од самог оснивања капела се сусретала са бројним проблемима, а један од већих је простор у којем се одвијају богослужења. Неколико пута су мењане просторије које су даване за потребе болничке капеле. Мењао се и однос руководилаца, који нису увек показивали разумевање и благонаклоност према свештеничкој служби у оквиру болнице. Великим стрпљењем, трпељивошћу, љубављу и истинском бригом за болесне, који леже у болници и за чланове њихових породица, духовник болнице, прота Живомир Миловановић успева да превазиђе те проблеме. Иако и сам под теретом нарушеног здравља, укрепљује све болесне који му се обрате за духовни савет, молитву и утеху. О великом значају и потреби постојања цркве и богослужења у оквиру било које, па и крагујевачке болнице говоре подаци о броју оних који су се исповедали и причешћивали у капели или болничким собама или којима су читане молитве за здравље. Није редак случај да се уз болесне, за савет, духовни разговор и молитву оцу Живомиру јављају и чланови породица оболелих, којима је такође потребна велика помоћ и охрабрење да схвате како болест није казна, већ посета и љубав којом нас Свемилостиви Господ призива к Себи и чини нас бољим и исправнијим. Много је оних који су тек у болести спознали праву силу и милост Бога и Мајке Божије, те одлучили да се крсте, венчају у цркви или да се први пут после много година исповеде и приме Свето Причешће. Посебна радост су животи оних који су превремено рођени, или рођени са манама и недостацима због којих су им шансе за преживљавање биле минималне. Они су крштавани у инкубаторима и након тога добијали борбу за живот и данас су здрава и весела деца. Како у Господу нема поделе на живе и мртве, већ су сви живи, не смемо да не поменемо и посебан вид помоћи коју свештеник – болнички капелан пружа умирућим пацијентима у њиховим последњим тренуцима овоземаљског живота. Није мали број оних које је Господ удостојио Светог Причешћа пре смрти и који су помирени са Богом кроз Свету тајну исповести и причешћа уснули у Господу, припремајући се молитвом и покајањем за вечни живот. У болничкој капели се држе молебани за болесне, чита се Акатист Мајци Божијој и држе Литургије, а на свим овим богослужењима се помињу бројна имена болесних, који леже у крагујевачкој болници, другим болницама или код својих кућа.

Уз благодарење Господу за сву милост коју излива на нас, протојереј Живомир Жоле Миловановић је и ове године за славу болничке капеле окупио своју духовну децу, да заједно са лекарима, лекарским помоћницима и запосленима у крагујевачком Клиничком центру прославе Свете Бесребренике Козму и Дамјана. Највећу заслугу за досадашњи успех рада и постојања храма-капеле Светих Врачева има Преосвећени Владика Господин Господин Јован, који је ове године по седми пут од оснивања болничке капеле служио Свету Архијерејску Литургију. Његова љубав, пажња и брига за болесне очити су у вези са свиме што се тиче верских потреба и служења која се одвијају у Капели. Молитвеним обраћањем Светим Врачевима, Преосвећени Владика Господин Господин Јован апеловао је на руководство болнице и замолио их да учине све што је могуће како би наша болница, која има углед и традицију имала цркву, за коју је више пута претходних година одређивано место где би се градила, али од тога до данас није било ништа. Надамо се и верујемо да ће се услови за болничка богослужења у наредним годинама бити много бољи, на радост и укрепљење свих којима је болест посета Господња.