Владика шумадијски није протерао свештеника Сашу Огњановића из Епархије шумадијске, нити је акт (КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године), којим је свештенику Саши предложен условни канонски отпуст за неку од епархија СПЦ, пресуда, нити је то одлука о разрешењу са парохије. Реч је о позиву свештенику Саши да, уколико мисли да нема потребе за даљим богословским напретком, усавршавањем, за активнијим учешћем у животу и раду братства храма Светог великомученика кнеза Лазара и у црквеном животу при овом храму, онда нека пита неког од епископа СПЦ да ли, са таквим ставом какав је заузео, жели да га прими у подручну му Епархију.
Такође, овим актом, свештеник Саша је позван да у року од 30 дана достави извештај у коме је требао да одговори да ли се обраћао неком од Епископа СПЦ и какав је одговор добио, али свештеник Саша није одговорио на овај позив у року, а ни после још два позива који су му упућени 6. и 30. октобра 2017. године.
Тврдња да је одлука о премештају свештеника Саше Огњановића донета да би на Другу белошевачку парохију био постављен син епархијског благајника је груба неистина, да не употребимо неку тежу, али овоме потпуно примерену реч. Иначе, приликом састанка са представницима окупљеног народа 29. новембра 2017. године, Епископ шумадијски је пред свима присутним рекао да му никада није пало на памет да сина епархијског благајника премести на Другу белошевачку парохију, нити да тако нешто планира у ближој или даљој будућности.
Навод у тексту да је Епископ шумадијски (у вези доласка другог свештеника) рекао “ако ја пошаљем, примаћете и црног ђавола” је лаж и тако нешто се, уз сво уважавање потписника поменутог текста, не може другачије назвати.
Констатације у тексту “Блица” да је Епископ шумадијски “у последњих десетак дана неколико пута мењао одлуке, причао сасвим опречне ствари, постављао и уклањао са епархијског сајта акта везана за свештеника Сашу, да је почео да износи и тврдње сасвим супротне од реалних догађаја који су и камерама забележени, односно да један дан прича једно, а други дан друго” су бесмислене и саме по себи представљају најобичнију клевету, јер се спорне одлуке и тврдње конкретно и не наводе, а и како би када их нема.
На сајту Епархије шумадијске никада нису објављивани акти у вези са свештеником Сашом. Документа која се тичу свештеника Саше објављивана су у разним електронским и штампаним медијима и facebook налозима. Ти акти достављани су лично свештенику Саши Огњановићу и убрзо по уручивању појављивали су се у јавности. Ко је та акта достављао разним лицима можемо са великом сигурношћу препоставити, али то сигурно није Епископ шумадијски.
На сајту Епархије шумадијске објављено је, а потом повучено Саопштење за јавност од 28. новембра 2017. године. То је учињено у нади да ће свештеник Саша прихватити премештај на Другу рековачку парохију, што је он, донекле и наговестио 29. новембра 2017. године, рекавши народу окупљеном испред цркве Светог великомученика и кнеза Лазара да “благослов Епископа мора да се испоштује”.
На састанку који је одржан 29. новембар 2017. године, Епископ је разговарао са десеторо представника парохијана, који за себе тврде да подржавају свештеника Сашу Огњановића. Учеснике састанка одредили су сами окупљени, док их је Епископ сачекао у парохијском дому.
На крају разговора, који је трајао око два сата, присутнима је речено да свештеник Саша треба да прихвати одлуку о премештају на Другу рековачку парохију и да ће у том случају бити обустављен црквеносудски поступак који је против њега покренут 27. новембра 2017. године, а да ће Епископ, уколико се свештеник Саша на овој парохији покаже бољим, донети одлуку да га премести на неку другу парохију ближе Крагујевцу.
Дакле, Епископ шумадијски никоме није обећао да ће свештеник Саша “бити враћен на радно место у Лазарицу”, а позив да преузме дужност на Другој рековачкој парохији је још увек отворен, тако да свештеника Сашу нико не спречава да преузме ову дужност. Подсећамо да је надлежни архијерејски намесник још 5. децембра 2017. године, по други пут, позвао свештеника Сашу да 6. децембра 2017. године дође у Рековац и прими дужност на Другој рековачкој парохији. Он му је том приликом одговорио да “парохију не може да прими и да није у могућности да одговори када ће бити спреман да прими дужност на Другој рековачкој парохији”.
На основу изнетих чињеница, више је него јасно да новинарка Жељка Јевтић, у више пута исказаном маниру, обмањује народ, при чему је сада отишла и корак даље, па за обмањивање оптужује Епископа шумадијског.
Ако је и од “Блица” и његове новинарке, много је.
Из канцеларије Епископа шумадијског
