ПРИЗИВ СВЕТОГА ДУХА ЗА УЧЕНИКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ

ПРИЗИВ СВЕТОГА ДУХА ЗА УЧЕНИКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕПрвога септембра, лета Господњег 2018. године, свечан почетак школске године у богословији Светог Јована Златоустог, обележен је призивом Духа Светога, на ученике, наставно особље и све запослене.

Молитвом да се “отвори ум, срца и уста слугу твојих, да би усвајали силу закона твога и са успехом схватали корисне науке које им се предају”, призван је Дух Утешитељ, Дух Свети Који надахњује сву твар и изграђује Цркву.

Свето евхаристијско сабрање, предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, са свештенством-професорима богословије уз саслуживање четворице ђакона: протођакона Ивана Гашића, ђакона Уроша Костића, Милоша Павића и Александра Ђорђевића. За певницом су појали ученици богословије предвођени професором господином Немањом Старовлахом. По благослову Епископа, свечану беседу је изговорио протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор богословије. У својој беседи је пожелео добродошлицу првацима, новим богословима, речима да је богословија њихова нова кућа и нови дом. Отац ректор је истакао између осталог, да је теологија итекако битна за свакодневни живот. Уколико познајемо савремене термине и њима смо преокупирани, да наш богословски термин “омоусиос” има такође потребу да се дефинише и појасни. Богословље почива на љубави према ближњима и према Цркви.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије „Светог Јована Златоуста“

По великом входу, Преосвећени владика је рукоположио ђакона Милоша Павића у чин презвитера. Том приликом је Преосвећени поучио предложеног за рукоположење, речима: данас ђаконе Милоше примаш благодат свештенства, и постајеш свештеник Цркве Христове, Олтара Божијег. Хоћу да верујем да овај Залог благодати и дара Божијег примаш са осећањем вере и одговорности пред Богом и Црквом Христовом. Највећи дар који је Бог дао човеку јесте да служи Свету Литургију. За овај дар Бог од мене и од тебе тражи уздарје а то је да служимо Богу и Цркви првенствено вером а онда чистим срцем, чистим мислима, чистим делима а изнад свега жртвом и љубављу и давањем себе за другога. Зато свештенство није занат, већ добровољно мучеништво. Оно је позив, оно је служење. Зато свештеникова преокупација не сме да буде само на заради, него на спасењу своме и вернога народа. Свештеник је мост преко којег иду душе његовог народа на небо. Зато народ тражи од свога свештеника живу жртву, бескрајну и надчовечанску. Свештеник је биће за другога. Молим те имај наду у Бога а не у било ког другог. Сећај се речи пророка Давида који је рекао: Не уздајте се у кнезове ваше, јер у вама нема спасења. Спасење је у Богу.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

После заамвоне молитве, Преосвећени владика је прочитао молепствије у почетку школског рада, где се Господу молимо за ученике, да их избави од сваког напада непријатеља, да их сачува у православној вери и у свакој побожности и чистоти у све дане живота њиховог, да напредују у знању и у вршењу заповести Твојих.

По завршеној Литургији, богословија је приредила свечану трпезу за свештенство, професоре и ученике.

ђакон Александар Ђорђевић