Према народном предању, постанак манастира доводи се у везу са светогорским испосником Јовом (из 14. или 15. века), који је као подвижник неко време живео и умро на територији села Прекопече. На самрти оставио је аманет, да се његово тело пренесе на Свету Гору. Кола са телом крену, али само до места где се данас налази манастир Драча. Даље нису могла да наставе пут. Ту је и сахрањен а на том месту је сазидана црква и подигнут манастир.
Друга верзија каже: да је Станиша Марковић Млатишума, као оберкапетан крагујевачки, наредио да се мошти Св. Јова (из 15. века) пренесу на месту где је он одредио да се подигне црква. Они који су носили светитеља, уморили су се и спустили га на место где се сада налази црква и убеддили Млатишуму да цркву ту подигне, што је он и учинио 1735. године.
Једно је утврђено: манастир је постојао и пре 1735. године, јер е приликом истраживачких радова у цркви пронашао траг старијег соја фресака. Свакако да је Млатишума, манастир само обновио и поново живописао (1734-1737). По уметничким одликама, живопис манастира Драче, на најбољи начин одражава уметничка достигнућа времена. Иконостас се састоји од 36 икона и припада почетку 19. века.
