- Хришћанство (сусрет Бога и човека) -

Уочи пете недеље – Самарјанке, од Васкрсења Христовог, 2008. године, Црква у Аранђеловцу је угостила Његово Преосвештенство, епископа захумско-херцеговачког, Господина Григорија, који је том приликом одржао предавање на тему: НЕДЕЉЕ СВЕТЛЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ, у сали парохијског дома петропавловске Цркве.

Епископа Григорија, је испред свештенства и верног народа овога краја, дочекао епископ-домаћин, Његово Преосвештенство Господин Јован, Владика шумадијски, који је у препуној сали представио владику Григорија, као представника генерације млађих владика у нашој помесној Цркви, посебно нагласивши да је влкадика Григорије достојни наследник и доследни ученик владике Атанасија и у уводној речи најавио предавање.

У јесен 1997. године, благословом Блаженопочившег епископа шумадијског Г. Саве, а за време пароха ердечког, свештеника Богдана Симанића и председника грађевинског одбора Г. Родољуба Вучковића, парохијани Ердеча отпочињу радове новога храма Св. оца Николаја у Ердечу, насељу надомак Крагујевца. Освећење темеља је извршио блаженопочивши епископ Сава 11. јуна. 1998. године.

Радови се интезивно настављају доласком за пароха ердечког протојереја Милоша Миловановића 1999. године и формирањем новог грађевинског одбора на челу са господином Десимиром Станићем. У јулу 2000. године, настављају се радови и почиње зидање храма.

Саопштење за јавност, са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ,
одржаног у Београду од 15. до 21. маја 2008. године

У Патријаршијском двору у Београду, по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, а под председништвом Његовoг Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, који по чл. 62. Устава Српске Православне Цркве замењује Његову Светост, одсутног због болести, одржано је, од 15. до 21. маја 2008. године, редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске православне цркве из земље и иностранства, као и Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован са архијерејима аутономне Охридске Архиепископије.

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а сходно члану 62. Устава Српске православне цркве 15. маја је почело редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Призив Духа Светога Данас је чином Призива Светог Духа у Придворном храму Светог Симеона Мироточивог у Патријаршијском двору у Београду, почело овогодишње мајско редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

У раду овог највишег јерархијског представништва и црквенозаконодавне власти у пословима вере, богослужења, црквеног поретка, унутрашњег уређења Цркве, као и врховне судске власти у кругу своје надлежности учествују сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве из Отаџбине и дијаспоре.

Као и сваке године, на крају рада Свети Архијерејски Сабор ће издати Саопштење за јавност.

У суботу 17. маја 2008  ископан је темељ за виноградарску кућу поред записа који је посвећен Спасовом дану. Виноград припада манастиру Каленићу а налази се у селу Превешту и величине је око једног хектара. 

У недељу 18. маја Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Петке у Виноградима. Био је то дан радости, дан за памћење, дан који нас је обогатио духовном радошћу. Сабрани око свога епископа у Евхаристији, ми учествовасмо опитујући Царство Божије овде и сада тим искуством учешћа, добили смо и имамо предукус светости живота који ће доћи.

Као и предходних година, о празнику Светог Василија Острошког, и ове године, у манастиру Каленић, служена је Света тајна Јелеосвећења, која је предходила Светој тајни Евхаристије. Обе свете тајне служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован са монаштвом и свештенством. Епископу шумадијском саслуживали су и свештеници других епархија, који су дугогодишњи пријатељи манастира Каленића. Ове Свете тајне су својим појањем увеличале монахиње манастира Каленић са осталим монахињама епархије шумадијске, и хор „Свети Кнез Лазар“ при храму цркве Лазарице у Крушевцу.

Празновање највећег хришћанског празника, васкрсења господњег, је као и сваке године за свештентво и верни народ светосавског храма у насељу Аеродрому, у суботу 10. маја, улепшано прослављањем храмовне славе – Спаљивање моштију светог Саве.

Централни догађај тога дана је била Света архијерејска литургија коју је служио епископ шумадијски Јован. 

Доласком епископа Јована на катедру шумадијских епископа, у овој епархији је започела велика обнова црквено-литургијског живота. Владика је са огромном енергијом, у сарадњи са свештенством и монаштвом епархије приступио изградњи бића Цркве онакве каква она по своме бићу и јесте - динамична, свима приступачна и увек млада и савремена те стога испуњена радошћу вечног Живота.

Као што историја сведочи, обнова литургијског живота резултирала је и обновом монашког живота. Истински монаштво се обнавља само тамо где се живи црквено-литургијски, јер је жеља за подвигом увек инспирисана жељом за непрестаном евхаристијом - благодарењем Богу на дару вечног живота. Монаштво које није инспирисано евхаристијом, често може да се претвори у далеко-источњачко медитирање или неразумно зилотствовање.

У последњих шест година у епрхији шумадијској обновљени су и подмлађени стари манастири: Свети Лука, Денковац, Саринац, Прерадовац, а основано је неколико нових.

У Недељу Мироносица ове године у шумадијском селу Маршић које се налази недалеко од Крагујевца, Епископ шумадијски Јован уз саслужење епископа жичког Хризостома осветио је нови храм посвећен Св. Василију Великом.

Са градњом се почело пре неколико година и за то време храм је у потпуности завршен и живописан. У импресивној атмосфери, у чину освећења, учествовало је тридесетак свештеника и ђакона, међу којима и архимандрити и игумани манастира Жича, Бошњана, Јошанице, Денковца и Саринца. Том приликом Епископ Јован положио је у часну трпезу делић моштију св. мученика Кнеза Лазара истакавши да ће од сада поред Св.Василија Великог и он молитвено заступати верни народ овог краја.

У храму Преподобног Јоаникија Чудотворца у Бресници 3, Његово преосвештенство еписокоп шумадијски Г. Јован служио је Свету aрхијерејску литургију у петак, 9./ 26. маја 2008. године, пoводом храмовне славе.

Преосвећеног је у порти храма дочекало братсво овог светог храма са верним народом. На Светој литургији епископу Јовану саслуживали су свештеници (протојереј ставрофор Драгослав Степковић, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереј Драган Васиљевић, протонамесник Горан Ђерковић , јереј Дејан Лукић, јереј Владимир Ћирковић).

Празник светог великомученика Георгија прослављен је у старој крагујевачкој Цркви литургијским сабрањем на којем је началствовао Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован.

На данашњи празник пре 190 година у манастиру Враћевшници, одржана је скупштина српских старешина, која је донела историјске одлуке за младу српску државу. Представници нашег народа одлучили су да Крагујевац постане главни град Србије и да слава нове престонице буде празник светог Георгија Победоносца. Исте године завршена је и освећена Милошева Црква на десној обали Лепенице и посвећена силаску Светог Духа на апостоле. Слава Цркве, други дан Духова од тада је и литија града.

Недеља Антипасхе, лета Господњег 2008., остаће у летопису епархије шумадијске, златним словима уписана, као дан освећења храма у селу Тулежи, посвећеном празнику Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Увек је велика радост и благодат освећење новог Храма Божијег, али овај храм има нарочит значај. Не само за народ овога села, села Тулежи, удаљеног тридесетак километара од Аранђеловца, не само за орашачко намесништво коме припада парохија венчанска, чији су део Тулежи. Овај храм је подигнут од темеља до крова са завршним радовима, спреман за Светотајински чин освећења, за непуних годину дана. Јер, тачно пре годину дана темеље су осветили Њихова Преосвештенства Епископ шумадијски Господин Јован и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије. У жртви ктитора и приложника који су изграђивали и храм и себе, узрастајући у Господу, да би овај храм био завршен, у рекордном времену, није исцрпљено значење подизања ове богомоље. Овај храм, највише од свега наведеног, представља пројаву саборности народа Божијег и победу црквеног јединства, упркос неслози, раздору и нејединству које је нечастиви преко својих замки хтео да постави међу верницима овога краја.

Верници Аранђеловца и околине су у Васкрсни уторак имали прилику да у Буковичкој цркви наставе прославу Васкрсења Господњег на најбољи могући начин – Архијерејском Литургијом коју је служио епископ шумадијски Г. Јован. Као прави „пастир добри“, владика Јован је нашао времена да радост Пасхалних дана подели са свештенством и верницима орашачког намесништва.

У циљу продужетка литургијског славља и радости васкршњега дана Црквена општина у Лазаревацу је са благословом свога владике, епископа шумадијског Г. Јована, својим парохијанима уприличила концерт познатог поп музичара Владе Георгијева. Концерт је како смо већ рекли, организовала Црквена опшина под покровитељством ГО Лазаревац и РБ Колубара, 27. априла у навечерје Васкрса на платоу испред зграде Општине. На концерту је према неким проценама било близу 10 000 људи по чему је овај догађај један од најмасовнијих и најупечатљивијих у историји града Лазаревца.

У петак 02. маја 2008.  у Крагујевцу, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован примио је генералног директора РЕИК (Рударско енергетско-индустријског комбината) Колубаре господина Владана Јовчића са сарадницима, господином Предрагом Лучићем помоћником и господином инжењером Славковићем, и одржао састанак којем је присуствовао и протојереј Војислав Одавић парох печански.

Већ годинама, по устаљеној традицији, eпископи шумадијски Пасхално вечерње служе у Јагодини, у храму Светих апостола Петра и Павла. Тим поводом и ове године, eпископ Јован је радост највећег хришћанског празника поделио са својим епархиотима у Јагодини.

Жеља јагодинског свештенства, да посета нашег епископа буде радосна и достојанствена, пројављивала се још од дочека владике Јована.

На сунчаном поподневу, на уласку у порту, шпалир свештеника у белим васкршњим одеждама стајао је крај стазе покривене белим платном и посуте цвећем. Порта и Црква су биле препуне благочестивог народа, који је по доласку владике похрлио за благослов, а владика је са стрпљењем благословио сваког од њих.

Радост  Христовог васкрсења открива нам победу над ђаволом, грехом  и последњим непријатељем – смрћу. Зато васкрсење представља центар хришћанског живота, могућност новог живота који нам се открива у Христу и нашем јединству са Њим. Том радошћу били су обасјани и учесници Васкршње литургије у крагујевачкој Саборној цркви.